Национални парк Грос Морне
Национални парк Грос Морне је национални парк на западној обали Њуфаундленда који је својом површином од 1.805 км² други највећи национални парк у Канади. Национални парк Грос Морне је основан 1973. године, а име је добио по врху Грос Морне (француски за „Велики усамљеник”"), који је својом висином од 806 м други по висини на Њуфаундленду. Грос Морне припада горју Лонг Рејндзу које је северни огранак Апалачи планина. Он је заправо еродирани остатак планинског горја које је настало прије 1,2 милиона година од седиментних стена из ордовиција, те магматских стена и габро из старијег палеозоика и прекамбријског гранита.
Парк је редак геолошки пример процеса померања континенталних плоча при чему су се на површини успеле седиментне стене и дубоко океанско дно, те су се указале стене земљине коре (тзв. обдукција) с подручја Мохоровичићевог дисконтинуитета. Крајолик су надаље обликовали ледењаци створивши сликовиту обалну низину, алпске висоравни, фјордове, ледењачке долине, стрме литице и многа недирнута језера. Због тога је Национални парк Грос Морне уписан на УНЕСЦО-вој листи светске баштине у Северној Америци још 1987. године.[1]
Поред тога, у парку је пронађено неколико археолошких локалитета који сведоче како су овдје живели поморски архаички индијанци прије 4.500-3.000 година, те Ескими Дорсетске културе прије 1.800-1.200 година.
Одлике
[уреди | уреди извор]Парк се одликује разноликим врстама тла, захваљујући различитим начима настанка. Тако на северозападном(Силвер Планинама и западном дијелу (Ст. Паул'с Инлет) доминира песковита иловача настала помицањем ледењака преко подлоге од гранита, гнајса и шкриљевца. У југоисточном подручју (Нортх Лаке) испод пешчане иловаче налазе се седиментне стене (укључујући и доломитни вапненац). Док се испод углавном плитке иловача уз обалу (Цоx'с Цове) налазе дисконтинуирани слојеви шкриљевца, вапненца и пјешчењака. Обални појас северно од залива Бонне Баy (Гулл'с Марсх и Саллy'с Цове) је углавном тресет и глина (Wоод'с Исланд и Роцкy Харбоур). Неплодно каменито тло висоравни јужно од заљева Бонне Баy припадају удрузењу Серпентине Ранге.[2]
Биоразноликост
[уреди | уреди извор]Уз обалу се пружа вегетација смрча и балзамовца (локално познатих као туцкаморе), закржљалих због јаких вјетрова и олуја с мора. На крајњем истоку с гранитним тлом расте мало бујнија вегетација, али су највеће шуме, у којима се јавља и жута бреза (Бетула аллегханиенсис), на заштићеним подручјима изнад седиментних стијена. Далеко од обале и литица налази се вегетација налик тундри с ниским раслињем, грмљем и закрпама туцкаморе дрвећа.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Центре, УНЕСЦО Wорлд Херитаге. „Грос Морне Натионал Парк”. УНЕСЦО Wорлд Херитаге Центре (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-25.
- ^ „цансис публицатионс нф нф11”. wеб.арцхиве.орг. 2011-07-06. Архивирано из оригинала 06. 07. 2011. г. Приступљено 2023-03-25.