Нематеријална штета
Нематеријална штета (енгл. non pecuniary damage, нем. immaterieller Shaden) је наношење другоме физичког или психичког бола или страха. Нематеријална штета се назива још и неимовинском, иматеријалном, неновчаном, неекономском, идеалном и моралном штетом.[1]
Облици нематеријалне штете[уреди | уреди извор]
Постоје следећи облици и подоблици нематеријалне штете:
- физички бол;
- душевни бол (због смањења животне активности, због наружености, због повреде угледа и части, због повреде слободе, због повреде права особе, због смрти блиске особе, због тешког инвалидитета блиске особе, због навођења на кажњиву обљубу, кажњиву блудну радњу или друго кривично дело против достојанства особе и морала);
- повреда права личности, и
- страх.[1]
Накнада нематеријалне штете[уреди | уреди извор]
Накнада за нематеријалну штету досуђује се за сваки вид нематеријалне штете посебно, а у изузетно тешким случајевима, кад се трпљења оштећеног узајамно условљавају и преплићу тако да их је немогуће разлучити, може се досудити јединствена накнада за укупну нематеријалну штету .[2]
Накнада нематеријалне штете има за циљ пружање сатисфакције оштећеном лицу због претрпљених душевних патњи, па се стога висина накнаде за претрпљене душевне болове због смрти блиског лица утврђује као сатисфакција по слободној оцени суда, с тим да су код одмеравања њене висине судови дужни да воде рачуна како о значају повређеног добра и циљу којем та накнада служи, тако и о томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом. [3]
Новчана надокнада нематеријалне штете[уреди | уреди извор]
Надокнада нематеријалне штете се врши у облику новчане надокнаде (на тај начин се оштећеном лицу омогућава да за добијена новчана средства себи прибави неко задовољство и тако на известан начин компензује претрпљени бол). Новчана надокнада се досуђује у једнократном новчаном износу или у виду новчане ренте. Приликом одлучивања о основаности захтева и о висини накнаде нематеријалне штете, суд посебно води рачуна о значају повређеног добра и циљу коме накнада служи. Потраживање накнаде нематеријалне штете прелази на наследнике само ако је признато правоснажном судском одлуком или писменим споразумом.[4]
Застарелост потраживања накнаде[уреди | уреди извор]
Потраживање накнаде проузроковане штете застарева за три године од када је оштећеник сазнао за штету и за лице које је штету учинило (субјективни рок). У сваком случају ово потраживање застарева за пет година од када је штета настала (објективни рок). Потраживање накнаде штете настале повредом уговорне обавезе застарева за време одређено за застарелост те обавезе.[5]
После наступања застарелости права да захтева накнаду штете, оштећени може захтевати од одговорног лица, по правилима која важе у случају стицања без основа, да му уступи оно што је добио радњом којом је проузрокована штета.[6]
Судска пракса[уреди | уреди извор]
- Новчана накнада нематеријалне штете за претрпљени страх може се досудити иако оштећени у саобраћајном удесу није претрпео телесну повреду. (Врховни суд Србије, Рев.4283/01 од 24.01.2002.г.)
- Обмана о трудноћи коју је учинила супруга није довољна да супруг према њој оствари накнаду неимовинске штете због осећаја понижености и увређености. (Пресуда Окружног суда у Пожаревцу, Гж.1017/2001 од 11.11.2001.г.)
- Када је суд досудио накнаду неимовинске штете због претрпљеног страха лаког интензитета, а није се изјаснио о интензитету страха, тада је имајући у виду одредбе ЗОО чл.200, материјално право погрешно примењено. Тужилац би имао право на тај вид накнаде штете само у случају претрпљеног страха средњег или јаког интезитета. (Пресуда Окружног суда у Чачку, Гж.470/05 од 12.04.2005.г.)
- Приликом одређивања висине накнаде за умањење животне активности узима се у обзир чињеница у чему се састоји умањење појединих животних активности. (Пресуда Окружног суда у Ваљеву, Гж.498/04 од 22.03.2004.г.)
- У случају нарочито тешког инвалидитета неког лица, суд може досудити његовом брачном другу, деци и родитељима правичну новчану накнаду за њихове душевне болове. (Врховни суд Србије, Рев.189/02 од 11.04.2002.г.)
- Мајка има право накнаде штете за душевне болове које је претрпела у штетном догађају смрћу заметка људског бића у њеном телу, које још није рођено. (Врховни суд Србије, Рев.2606/99 од 06.10.1999.г.)[7]
Примери нематеријалне штете[уреди | уреди извор]
Нематеријална штета због прекида школовања огледа се у немогућности оштећеног да учествује у једном виду животне активности природне и, по редовном току ствари, доступне младим људима и у ускраћеном задовољству које завршено школовање и веће знање увек пружају човеку.[8]
Нематеријална штета код повреде угледа не састоји се у умањену угледа као таквом, већ у психичким патњама које отуда долазе.[9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Нематеријална штета”. Архивирано из оригинала 20. 11. 2011. г. Приступљено 22. 03. 2012.
- ^ Накнада за нематеријалну штету досуђује се за сваки вид нематеријалне штете посебно[мртва веза]
- ^ „Накнада нематеријалне штете”. Архивирано из оригинала 20. 01. 2013. г. Приступљено 22. 03. 2012.
- ^ „Накнада штете”. Архивирано из оригинала 07. 12. 2011. г. Приступљено 22. 03. 2012.
- ^ Закон Облигациони Односи чл. 376
- ^ Закон Облигациони Односи чл. 209
- ^ „Накнада нематеријалне штете”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2011. г. Приступљено 22. 03. 2012.
- ^ „Нематеријална штета због прекида школовања”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 22. 03. 2012.
- ^ Нематеријална штета код повреде угледа[мртва веза]
