Неутронски пресек
У нуклеарној физици, концепт неутронског пресека се користи за изражавање вероватноће интеракције између упадног неутрона и циљног језгра. Неутронски пресек се може дефинисати као површина у цм2 за коју је број реакција неутрона и језгра које се одвијају једнак производу броја упадних неутрона који би прошли кроз то подручје и броја циљних језгара.[1] У спрези са неутронским флуксом, то омогућава израчунавање брзине реакције, на пример да се изведе топлотна снага нуклеарне електране. Стандардна јединица за мерење попречног пресека је барн, која је једнака 10−28 м2 или 10−24 цм2. Што је већи пресек неутрона, већа је вероватноћа да ће неутрон реаговати са језгром.
Изотоп (или нуклид) се може класификовати према његовом неутронском пресеку и начину на који реагује на упадни неутрон. Нуклиди који имају тенденцију да апсорбују неутрон и или се распадају или задржавају неутрон у свом језгру су апсорбери неутрона[2][3] и имаће пресек хватања за ту реакцију. Изотопи који пролазе кроз фисију су фисиона горива и имају одговарајући фисиони пресек. Преостали изотопи ће једноставно распршити неутрон и имати пресек расејања. Неки изотопи, као што је уранијум-238, имају сва три попречна пресека различита од нуле.
Изотопи који имају велики пресек расејања и малу масу су добри модератори неутрона.[4][5][6] Нуклиди који имају велики попречни пресек апсорпције су неутронски отрови ако не подлежу фисуји, нити се распадају. Отров који се намерно убацује у нуклеарни реактор да би се контролисала његова реактивност на дуги рок и побољшала маргина искључивања назива се сагориви отров.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ МцЛане, Вицториа; Дунфорд, Цхарлес L.; Росе, Пхилип Ф. (2. 12. 2012). Неутрон Цросс Сецтионс (на језику: енглески). Елсевиер. ИСБН 978-0-323-14222-9. ОЦЛЦ 1044711235.
- ^ „Нуцлеар поисон (ор неутрон поисон)”. Глоссарy. Унитед Статес Нуцлеар Регулаторy Цоммиссион. 7. 5. 2014. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 4. 7. 2014.
- ^ Круглов, Аркадии (2002). Тхе Хисторy оф тхе Совиет Атомиц Индустрy. Транс. бy Андреи Локхов. Лондон: Таyлор & Францис. стр. 57. ИСБН 0-415-26970-9. ОЦЛЦ 50952983. Приступљено 4. 7. 2014.
- ^ Миллер, Јр., Георге Тyлер (2002). Ливинг ин тхе Енвиронмент: Принциплес, Цоннецтионс, анд Солутионс (12тх изд.). Белмонт: Тхе Тхомсон Цорпоратион. стр. 345. ИСБН 0-534-37697-5.
- ^ Кратз, Јенс-Волкер; Лиесер, Карл Хеинрицх (2013). Нуцлеар анд Радиоцхемистрy: Фундаменталс анд Апплицатионс (3 изд.). Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 9783527653355. Приступљено 27. 4. 2018.
- ^ Де Граеф, Марц; МцХенрy, Мицхаел Е. (2012). Струцтуре оф Материалс: Ан Интродуцтион то Црyсталлограпхy, Диффрацтион анд Сyмметрy. Цамбридге Университy Пресс. стр. 324. ИСБН 9781139560474. Приступљено 27. 4. 2018.