Пређи на садржај

Органи стечајног поступка

С Википедије, слободне енциклопедије

У органе стечајног поступка спадају: стечајни судија, стечајни поверилац, скупштина поверилаца и одбор поверилаца.

Стечајни судија[уреди | уреди извор]

  • Одлучује о покретању претходног стечајног поступка
  • Утврђује да ли постоји стечајни разлог и одлучује о отварању стечајног поступка
  • Именује/разрешава стечајног управника
  • Одобрава трошкове стечајног поступка и обавезе стечајне масе пре њихове исплате
  • Одређује износ прелиминатне и коначне некнаде трошкова и награде за стечајног управника
  • Одлучује о приговорима на рад стечајног управника
  • Разматра предлог плана реорганизације и одржава рочиште за разматрање или га одбацује
  • Потврђује усвајање плана/констатује да није усвојен
  • Доноси решење о главној деоби стечајне масе
  • Друге одлуке/радње у вези са стечајем

Стечајни управник[уреди | уреди извор]

Именује се решењем о отварању претходног стечајног поступка/решењем о покретању стечаја. То је лице које испуњава услове и има лиценцу која важи 3 године и тиме стиче статус предузетника. Не може бити лице које је осиђивано за одређена КД, има сукоб интереса са стечајним дужником, или је на други начин повезано са стечајним дужником.

Преузима функцију органа управљања/власника стечајног дужника

  • Све потребне мере за заштитуимовине стечајног дужника
  • Саставља предрачун трошкова и временски план поступка
  • Ажурира књиговодствену евиденцију до дана отбарања стечајног поступка
  • Саставља почетни биланс стечаја и порески биланс са стањем на дан отварања и затварања поступка
  • Обавештава банке где стечајни дужник има рачуне ради блокаде рачуна и располагање са њима само по његовом налогу/овлашћењу
  • На терет стечајне масе осигурава имовину стечајног дужника у споразуму са судијом
  • Окончава започете, а неизвршене послове стечајног дужника
  • Запошљава одређена лица и врши надзор над радом запослених
  • Са судијом утврђује висину, основаност и приоритет пријављених потраживања
  • Стара се о реализацији потраживања и уновчењу ствари из стечајне масе
  • Саставља нацрт за главну деобу и за завршни стечајни биланс
  • Извршава исплате повериоцима
  • Сазива састанке поверилаца
  • Заступа стечајног дужника
  • Он је овлашћени заступник стечајне масе
  • Обавештава регистре ради уписа у вези са стечајним поступком
  • Узима кредите, уз давање обезбеђења и сагласност одбора поверилаца
  • Подноси известаје судији, организацији за надзор и одбору поверилаца
  • Даје мишљење о плану реорганизације које он не подноси

Он је стручан орган. Дужан је да своју функцију врши стручно. Одговара за штету коју нанесе својом кривицом (намерно или крајњом непажњом). Он је орган стечајног дужника, орган стечајне масе и орган суда. Има имовинску одговорност и обавезу осигурања од професионалне одговорности са прописаном осигураном сумом. Има правну позицију предузетника - неограничена одговорност својом имовином. Одговара и статусно може се разрешити. Надзор над његовим радом врши овлашћена стручна организација која може изрећи опомену, јавну опомену, новчану казну или одузимање лиценце.

Скупштина поверилаца[уреди | уреди извор]

Формира се најкасније на првом поверилачном рочишту. Чине је сви необезбеђени стечајни повериоци (могу и сви повериоци са обезбеђеним потраживањем, али са правом гласа до висине потраживања за коју учине вероватним да нису обезбеђење за њих се појављују као необезбеђени). Седнице на предлог стечајног судије или поверилаца са 1/5 потраживања.

Прво поверилачко рочиште, најкасније у року од 40 дана од отварања стечајног поступка. Повериоци гласају сразмерно висини потраживања. Одлучује се са 2/3 већином: о настављању путем реорганизације или банкротства; бира и опозива одбор поверилаца; разматра извештаје стечајног управника; разматра извештаје одбора поверилаца. Ако нема више од 5 поверилаца онда имају положај одбора поверилаца.

Одбор поверилаца[уреди | уреди извор]

Чини га максимално 9 чланова. Бира их и разрешава скупштина поверилаца из реда поверилаца без обзира на висину потраживања. Сами бирају председника. Седницама присуствује и стечајни управник (без права гласа). Одлучује већина од укупног броја чланова.

Одбор поверилаца

  1. Прегледа књиге и документацију
  2. Даје мишљење о стечајном управнику, о начину уновчења имовине
  3. Даје сагласност на све важније послове од важности за имовину
  4. Мишљење у вези са настављањем започетих послова
  5. Разматра извештаје стечајног управника
  6. Извештава скупштину поверилаца о свом раду

Имају право на накнаду стварних и корисних трошкова. Одговарају за штету коју проузрокујунамерно или крајњом непажњом.

Реорганизација привредног друштва- алтернатива стечају[уреди | уреди извор]

Циљ да се направи план реорганизације (пословно правни аранжман са повериоцима) који ће прихватити суд, да би се стечајни дужник спасио. Реорганизацији се приступа када су испуњени услови за отварање стечајног поступка.

План реорганизације је понуда стечајног дужника повериоцимна или поверилаца стечајном дужнику или власника друштва повериоцима. План реорганизације садржи:

  • Опис мера за реализацију плана
  • Висину износа/имовине који ће служити за намиреје према исплатном реду
  • Поступак за измирење потраживања и рокове
  • Опис поступка продаје имовине и сврху коришћења прихода од продаје
  • Рокове за извршење плана
  • Износ накнаде за рад стечајног управника, списак чланова органа управљања и накнаде
  • Финансијске извештаје, биланс стања и успеха за претходних 5 година
  • Финансијске пројекције и извештај о новчаним токовима за период извршења плана реорганизације
  • Детаљну листу поверилаца са поделом на класе поверилаца
  • Процена новчаног износа који се очекује од продаје имовине
  • Датум почетка реорганизације и рок спроводјења

Могуће је спровести следеће мере за реорганизацију плана:

  • Продаја имовине из стечајне масе или пренос на име измирења потраживања
  • Намирење потраживања
  • Уновчење на име намирења
  • Затварање непорофитабилних органака
  • Промена делатности
  • Предвиђање отплате у ратама, измена рокова доспелости, каматних стопа
  • Отпуст дугова
  • Давање имовине у залогу
  • Претварање потраживања у трајни капитал
  • Закључивање уговора о зајму, кредиту
  • Оспоравање и побијање потраживања која нису правно ваљана
  • Отпуштање запослених/ангажовање других лица
  • Промене правне форме
  • Статусне промене
  • Поништавање издатих хартија од вредности и издавање нових
  • Изјава о преузимању дуга, преузимању испуњења, приступање дугу

Подношење плана реорганизације истовремено са предлогом за отварање стечајног поступка треба да има унапред припремљен план реорганизације. Стечајни судија у року од 3 дана од подношења заказује рочиште за одлучивање о предлогу и позива све познате повериоце. Рочиште се мора одржати у року који је предвиђен за претходни поступак (који траје минимун 30, а максимално 45 дана, а може се продужити за још 15 дана). Стећајни судија објављује оглас о покретању претходног поступка (сл.гласник, огласна табла суда и јос 3 високотиражна дневна листа). Може да именује и привременог заступника тј. Привременог стечајног управника. Ако се на рочишту усвоји план реорганизације, он истовремено са решењем:

  • Отвара стечајни поступак
  • Потврђује усвајање плана
  • Обуставља стечајни поступак

Ако се план не усвоји, решењем се одбија предлог за отварање стечајног поступка.

Затим следи подношење плана након отварања стечајног поступка. Овај план могу поднети: стечајни дужник, стечајни управник, повериоци који имају минимум 30% потраживања од укупних дугова стечајног дужника и ортаци/чланови/акционари са 30% удела/основног капитала. План се може поднети у року од 90 дана од отварања стечајног поступка, с´тим да га стечајни судија може продужити за још 60 дана, па за још 60 дана уз сагласност одбора поверилаца. Стечајни судија у року од 20 дана од подношења плана заказује посебно рочиште и позива сва заинтересована лица. Потраживања поверилаца деле се на класе по основу њихових разлучних права и права приоритета, према исплатним редовима. План реорганизације се сматра усвојеним у једној класи поверилаца ако га прихвате повериоци који имају већину потраживања у односу на укупна потраживања у тој класи. Али овако мора да се прихвати план у свакој класи да би се сматрао усвојеним. Класа поверилаца чија потраживања према плану треба да буду у потпуности намирена не гласа.

Ако се не усвоји ниједан план, стечајни судија оставља допунски рок од 30 дана за подношење новог плана реорганизације. Ако се ни тај нови план не усвоји отвара се поступак престанка стечајног дужника (банкротство). Дејства усвојеног плана

  • Има снагу извршне исправе према својим повериоцима који су наведени у њему, али нема на потраживање поверилаца према јемцима, солидарним дужницима...
  • Из пословног имена брише се ознака ˝у стечају˝

Извршењем плана престају сва потраживања поверилаца из стечајног поступка, а власници капитала поново стичу власничка права. У случају не поступања по плану , на захтев било ког лица које има правни интерес, суд може да наложи мере за отклањање не поступања по плану реорганизације. Стечајни судија може обуставити примену плана реорганизације и донети решење о започињању банкротства ако утврди да је стечајни дужник издејствовао усвајање плана на преварен и незаконит начин, ако дужник поступа супротно плану и ако дужник не сарађује са стечајним органима или не испуњава налоге стечајног судије.

Правна природа:

  • За оне који су гласали за план – то је уговор
  • За оне који су били против – то је судски акт и принудно је

Спољашње везе[уреди | уреди извор]