Организација Комунистичке партије Совјетског Савеза
Организација Комунистичке партије Совјетског Савеза је била заснована на принципима демократског централизма.
Управни орган Комунистичке партије Совјетског Савеза (КПСС) био је Партијски конгрес који се првобитно састајао на годишњем нивоу, али чији су састанци постали ређи, нарочито под Стаљином. Партијски конгрес би бирао Централни комитет који би пак бирао Политбиро. Под Стаљином, најмоћнији положај у странци постао је генерални секретар, који је биран од стране Политбироа. Године 1952, титула генералног секретара је преименована у први секретар, а Политбиро је постао Президијум пре него што су враћени првобитни називи под Леонидом Брежњевим, 1966. године.
У теорији, врховна власт у странци је била у Конгресу странке. Међутим, у пракси је структура снага постала обрнута и, нарочито после смрти Лењина, врховна власт је постала домен генералног секретара.
Виши нивои[уреди | уреди извор]
У каснијем периоду Совјетског Савеза, у КПСС су укључене и Комунистичке партије 15 република (комунистички огранак Руске СФСР је основан 1990. године). Пре 1990. године, огранци комунистичке партије у руским областима, аутономним републикама и неких других великих административних јединица били су директно подређени Централном комитету КПСС.
Нижи нивои[уреди | уреди извор]
На нижим нивоима, организацијском хијерархијом су управљали партијски комитети – парткоми. На челу парткома био би секретар парткома. У предузећима, установама, колхозима, итд, они су били тако и називани, тј. „парткоми“. На вишим нивоима, одбори су били скраћено називани: обкоми на обласном нивоу (раније познати као губкоми, по губернијама), рајкоми, на нивоу рајона (раније познати као укоми, по ујездима), горкоми на градском нивоу, итд.
Иста терминологија („рајком“, итд) је коришћена и у организационој структури Комсомола.
Најнижи ниво партије је чинила примарна партијска организација или партијска ћелија. Она би настајала у било којој организационој целини било које врсте где је било најмање троје комуниста. Управа ћелије звала се партијски биро – партбиро. Партбиро би предводио изабрани секретар бироа.
У мањим партијским ћелијама, секретари би били запосленици у својим фабрикама, болницама, школама, итд. На челу довољно велике партијске организације обично би био тзв. ослобођени секретар, који би добијао плату од партијског новца.