Отеловљење музичке спознаје

С Википедије, слободне енциклопедије

Отеловљење музичке спознаје или когниције (скраћено ЕМС) је правац унутар систематске музикологије који се бави проучавањем улоге људског тела у односу на све музичке активности. Он људско тело сагледава као природног посредника између ума (фокусираног на музичке намере, значења и смисао) и физичке околине (која садржи звук, музику и друге врсте енергије која покреће људску акцију).[1]

Спознаја или процес когниције[уреди | уреди извор]

Уз неопходно поједностављење, когнитивистички приступ може дефинисати ум као метафору дигиталног рачунара. Основне претпоставке овог модела су: (1) мозак је машина за обраду информација (хардвер), док (2) а ум служи као његов софтвер, на основу којег мозак ради. Као што се чини очигледно, предложена сличност између ума и дигиталног рачунара је изражена у смислу њихових функција, које би обоје требало да обављају.[2] Овај став утемељен је развојем формалне логике (другим речима: скупом симбола и начина њиховог повезивања у сложене пропозиције, са скупом правила која одређују извођење нових комплекса симбола из старих). Треба поменути да је у овом случају формална логика паралелна са граматичком структуром језика[3][4][5][6][7][8]

Полазећи од сазнања да је тело дигитални рачунар, заговорници отеловљење музичке спознаје претпостављају да тело попут рачунара има централну улогу у свим музичким активностима, базирајући се на хипотези о односу између музичког искуства (ума) и звучне енергије (материје). Па тако нпр. амерички музиколог Марк Леман тврди да је људско тело биолошки дизајнирани посредник који преноси физичку енергију до менталног нивоа - ангажујућа искуства, вредности и намере - и преокренути ментални процес, представља у материјални облик. Тако је настал теорија музичке као медијатора когниције, између људског субјекта и његовог окружења, који спајање акцију и перцепцију и намеће истраживања различитих степена ангажовања тела музиком.[9]

Општа разматрања[уреди | уреди извор]

Као људска бића, поседујемо капацитет и склоност да синхронизујемо наше покрете тела према спољним ритмичким стимулусима, као што је музика.[10]  Ритам може имати снажан ефекат на кретање, јер слушни систем има богату везу са моторним системом у мозгу. Ове везе помажу у објашњавању зашто нас музика често тера да пожелимо да плешемо и зашто осећамо природну наклоност да се „дружимо” са музиком. Звучни надражаји којеи су гласни, изненадни и брзе темплације генеришу пораст узбуђења. Насупрот томе, опуштајућа музика може смањити осећај анксиозности, и редуковати покрете тела.

С обзиром на утицај покрета тела на формирање става о значењу музичке, сматра се да је он је оличен у музичком уму., па се изводи претпоставка да све оно што се дешава у уму зависи од особина тела, као што су нпр. његова кинаестетичка својства.

Отеловљена музичка когнитивност има тенденцију да доживљава перцепцију музике као врсту реакције засновану на акцијама. На пример, многи се крећу када слушају музику. Кретањем, претпоставља се да људи дају значење музици. Ова врста формулације која указује на телесно значење, а не церебрално, сматра да кроз тело пролази музичка сензација доводећи до реакције.[11] Ово се разликује од неотеловљеног приступа музичкој когницији, која сматра да је музичко значење засновано на анализи музичке структуре заправо засновано на перцепцији. Према томе основно утемељење перцепције музике заснива се на мултимодалном кодирању слушних информација и на принципима који обезбеђују спајање перцепције и деловања.[12]

Током последње деценије, истраживање о отјеловљеној музичкој спознаји (когницији) снажно је мотивисано захтевом за новим алатима у истраживањима с обзиром на интерактивне могућности које нуди технологија дигиталних медија.

Са појавом моћних рачунарских алата, а нарочито интерактивних музичких система у стварном времену, постепено је све више пажње посвећена истраживању улоге геста или покрета који се током слушања музике ствара у вцелом телу.[13] Зато је истраживање музичких гестова постало прилично утицајно јер даје већи нагласак на сензорске повратне информације и интеграцију, као и на спајање перцепције и деловања. Са новом технологијом сензора, истраживање засновано на гестовима је у међувремену постало велики домен музичких истраживања, са посебним значењем за методолошке и епистемолошке основе истраживања музичке спознаје.

Разлика између телесне и нетелесне музичке спознаја[уреди | уреди извор]

Картезијски дуализам је имао огроман утицај на когнитивну науку, а посебно на когнитивну музикологију. Под утицајем психолога Гешталта истраживање музичке спознаје последњих деценија 20. века углавном се фокусирала на истраживања у области перцепције и њене структуре, односно перцепције тона, мелодије, ритма, хармоније и тоналитета.

Уместо тога, у студијама о отјеловљеној музичкој активности (као што су слушање музике и музички перформанси) позвани су бројни субјекти да се активно укључе у процес сагледавања значења музике у покретима тела. Овај ангажман је артикулисан помоћу телесног израза који се може мерити, анализирати, моделирати и повезати са музичким стимулусом. Идеја Рене Десцартеса да је ментална активност одвојен од кретања тела је одбачена и заправо је сасвим преокренута, јер је доказано супротно.

Техника[уреди | уреди извор]

Техника рада у овој области истраживања заснива се на посебно конструисаном апарату, који користи емпиријску методологију засновану на доказима, која се темељи на:

  • мерењу звука (путем аудио снимка),
  • снимању људског покрета (путем видео снимка, кинематичког снимања...),
  • људске биологије (путем биопараметарског снимања) и
  • семантике (путем упитника).

Коришћењем истраживачких парата за мерење, заправо се врши статистичка анализа и рачунско моделовање, тако да истраживање у области отеловљене музичке спознање има за циљ да изгради поуздана сазнања о улози људског тела у формирању значења музике.

Примена[уреди | уреди извор]

Истраживање у области музичке когниције имају снажну везу са развојем технологије, нарочито у областима везаним за интерактивне музичке системе и проналажење музичких информација. Технологија посредовања је технологија којом људско тело, а самим тим и људски ум, може добити многа проширење бенефите у дигиталном музичком домену.

По чему се разликује ЕМС од традиционалне музикологије[уреди | уреди извор]

Разлика у односу на традиционалне феноменолошке и херменеутичке приступе формирању музичког значења јесте да отеловљена музичка спознаја има фокус заснован на емпиријској методологији или на доказима, а не на субјективним описима човека. Према томер ЕМС као облик спознаје музике има за циљ да у потпуности објасни субјективно укључивање тела у музичке садржаје узимајући у обзир и улогу социјално-културног контекста каи и субјективне позадине (укљуцујући пол, старост, познавање музике, степен музичке едукације).

ЕМС је замишљена као научну методологију, али њен циљ није свођење музике на физику, нити на обичан гест, већ на отјеловљено значење биомеханике људског тела. Јер сложена музичка спознаја у потпуности препознаје допринос свих менталних и телесних система, укључујући субјективна осећања, емоције и кинестетичку (или телесну) свесност.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Голдингер, С. D., Папесх, M. Х., Барнхарт, А. С., Хансен, W. А., анд Хоут, M. C. (2016). Тхе повертy оф ембодиед цогнитион. Псyцхон. Булл. Рев. 23, 959–978.
  2. ^ Цларк, А. (2001). Миндwаре: ан интродуцтион то тхе пхилосопхy оф цогнитиве сциенце, Оxфорд Университy Пресс.
  3. ^ .Андерсон, M. L. (2003). Ембодиед цогнитион: А фиелд гуиде., ин: Артифициал Интеллигенце 149 (1): 91-103.
  4. ^ Азиз-Задех, L., Иацобони, M., Заидел, Е., Wилсон, С., Маззиотта, Ј. (2004). Лефт хемиспхере моторфацилитатион ин респонсе то ма мануал ацтион соундс, ин: Тхе Еуропеан Јоурнал оф Неуросциенце,19,2609–12.
  5. ^ Баргх, Ј. А. & Цхартранд, Т. L. (1999). Тхе унбеарабле аутоматицy оф беинг, ин: АмерицанПсyцхологист, 54 (7), 462 – 479.
  6. ^ Буццино, Г., Риггио, L., Мелли, Г., Бинкофски, Ф., Галлесе, V.,Риззолатти, Г. (2005). Листенинг то ацтионрелатедсентенцес модулатес тхе ацтивитy оф тхе мотор сyстем: а цомбинед ТМС анд бехавиоурал студy,ин: Браин ресеарцх. Цогнитиве браин ресеарцх, 24, 355–63.
  7. ^ Буццино, Г., Вогт, С., Ритзл, А., Финк, Г. Р., Зиллес, К., Фреунд, Х. Ј., ет ал. (2004). Неурал цирцуитсундерлyинг имитатион леарнинг оф ханд ацтионс: Ан евент-релатед фМРИ студy, ин: Неурон, 42, 323-334.
  8. ^ Царр, L., Иацобони, M., Дубеау, M. C., Маззиотта, Ј. C., & Лензи, Г. L. (2003). Неурал мецханисмс офемпатхy ин хуманс: А релаy фром неурал сyстемс фор имитатион то лимбиц ареас, ин: Процеедингс оф тхеНатионал Ацадемy оф Сциенцес, 100, 5497-5502.
  9. ^ Марц Леман, Ембодиед Мусиц Цогнитион анд Медиатион Тецхнологy 2007.
  10. ^ Балл, П (2010). Тхе Мусиц Инстинцт: Хоw Мусиц Wоркс Анд Wхy Wе Цан’т До Wитхоут Ит? Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс.
  11. ^ Ходгес, D. (2016). “Бодилy респонсес то мусиц,” ин Оxфорд Хандбоок оф Мусиц Псyцхологy, 2нд Едн., едс С. Халлам, I. Цросс, анд M. Тхаут (Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс), 183–196.
  12. ^ * Матyја, Ј. Р. (2016). Ембодиед Мусиц Цогнитион: Троубле Ахеад, Троубле Бехинд. Фронтиерс ин Псyцхологy, 7. на: www.фронтиерсин.орг
  13. ^ Годøy, Ролф, y Марц Леман, едс. (2010): Мусицал гестурес : соунд, мовемент, анд меанинг, Неw Yорк: Роутледге.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Леман, Марц (2007): Ембодиед Мусиц Цогнитион анд Медиатион Тецхнологy, Цамбридге, Массацхусеттс: МИТ Пресс.
  • Лóпез Цано, Рубéн (2003): “Сеттинг тхе бодy ин мусиц. Гестуре, Сцхемата анд Стyлистиц-Цогнитиве Тyпес”. Интернатионал Цонференце он Мусиц анд Гестуре Университy оф Еаст Англиа28–31 Аугуст 2003. (аваилабле он лине)
  • Лóпез Цано, Рубéн (2006). “Wхат кинд оф аффорданцес аре мусицал аффорданцес? А семиотиц аппроацх”. Папер пресентед ат Л’асцолто мусицале: цондотте, пратицхе, грамматицхе. Бологна 23–25 Фебруарy 2006. (аваилабле он лине)
  • Лóпез Цано, Рубéн (2008). “Цхе типо ди аффорданцес соно ле аффорданцес мусицали? Уна проспеттива семиотица”. Ен Даниеле Барбиери, Луца Марцони е Францесцо Спампинато (едс.). Л'асцолто: цондотте, пратицхе, грамматицхе. Луцца: ЛИМ. пп. 43–54.
  • Реyброуцк, Марк. (2001а). “Биологицал роотс оф мусицал епистемологy: Фунцтионал Цyцлес, Умwелт, анд енацтиве листенинг”. Семиотица, 134 (1-4): 599-633.
  • Реyброуцк, Марк. (2001б). "Мусицал Имагерy бетwеен Сенсорy Процессинг анд Идеомотор Симулатион". Ен Мусицал Имагерy, едс. I. Годøy y Х.Јöргенсен, 117-136, Лиссе: Сwетс & Зеитлингер.
  • Реyброуцк, Марк. (2005а). “А Биосемиотиц анд Ецологицал Аппроацх то Мусиц Цогнитион: Евент Перцептион бетwеен Аудиторy Листенинг анд Цогнитиве Ецономy”. Аxиоматхес. Ан Интернатионал Јоурнал ин Онтологy анд Цогнитиве Сyстемс, 15 (2): 229-266.
  • Реyброуцк, Марк. (2005б.) “Бодy, минд анд мусиц: мусицал семантицс бетwеен еxпериентиал цогнитион анд цогнитиве ецономy”. ТРАНС 9. (аваилабле он лине)
  • Збикоwски, Лаwренце. (2002): Цонцептуализинг Мусиц: Цогнитиве Струцтуре, Тхеорy, анд Аналyсис. Оxфорд Университy Пресс.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Otelovljenje_muzičke_spoznaje&oldid=26777164”