Пређи на садржај

ПЗМ микрофон

С Википедије, слободне енциклопедије
Пзм микрофон
Пзм микрофон
Лавалиер микрофон

Гранични микрофони (подни микрофони) или ПЗМ (Прессуре зоне мицропхоне) су посебна врста кондезаторских микрофона, спакованих у мале капсуле које се углавном постављају на подну површину а, у одређеним случајевима, могу бити монтирани директно у зид. Углавном имају добру, приближно равну, фреквенцијску карактеристику, јасну и чисту звучну слику и јак сигнал на излазу. Често примену налазе на позорници за потребе озвуке глумаца.

Принцип рада

[уреди | уреди извор]

Начин на који ради јесте специфичан по томе што је микрофон окренут према доле (ка површини) са малим растојањем од постоља на коме је постављен. Између површине и постоља, услед побуде звучне енергије, долази до зоне притиска а микрофон реагује на разлику притиска; за разлику од конвенцијалних микрофона који раде на разлику ваздушног притиска у слободном простору при чему код ПЗМ микрофона не долази до интеференције услед рефлектованих звукова самим тим не јавља се реверберација у репродукцији нити фазне разлике као последица сабраних директних и рефлектованих звукова. Често су омнидирекциони али могу бити и са кардиоидним карактерстикама, али у том случају се монтирају тврди панели око микрофона (или се такви производе) како би се физички направила препрека и добила одговарајућа карактеристика усмереног типа.[1]

Лавалиер микрофони

[уреди | уреди извор]

Лавалиер[2] (франц. огрлица, накит) миркофони или познатији у нашем говорном подручју - бубице; су бежични, динамички микрофони, изузетно малих капсула који се монтирају на спољашњој или унутрашњој страни одеће близу уста извођача. Такође, могу се поставити у косу или налепити преко главе тако да сам врх микрофона виси на челу. Предајник микрофона је најчешће каблом повезан и окачен за каиш извођача. Имају појачану фреквенцијску карактеристику на вишим вреквенцијама, чак и до 6 дБ како се не би изгубила јасноћа говора или певања у спектру као и услед притиска која стварају плућа на ниским фреквенцијама.

Принцип рада

[уреди | уреди извор]

Носилац на датој фреквенцији из ВХФ или УХФ подручје се модулише аудио сигналом и шаље на појачавач (РФ појачавач), који се налази у кућишту самог микрофона или у посебном кућишту које носи кпорисник. Високофреквентни модулисани сигнал, снаге од 10-15мW, се шаље преко предајника у простор. Предајна антена се налази или у доњем делу кућишта микрофона или у посебном предајном уређају који носи корисник. У овом другом случају, антена је у облику кратког парчета жице које виси споља. Описан и систем има два недостатка и то су:

  • Губитак сигнала услед услед вишеструких рефлексија при преносу од предајника до пријемника, због померања извођача на сцени и присуства околних препрека
  • Осетљивост на шум услед мале емитоване снаге и малог индекса модулације

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Петар Правица и Драган Дринчић - Електроакустика,Висока школа аелектротехнике и рачунарства, Београд 2008, пп. 119
  2. ^ Петар Правица и Драган Дринчић - Електроакустика,Висока школа аелектротехнике и рачунарства, Београд 2008, пп. 124

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]