Пентолит

С Википедије, слободне енциклопедије
Поглед на попречни пресек топовских чаура калибра 20 мм (датирају из приближно 1945. године) који показује код боја за пуњење пентолитом

Пентолит је композитни високи експлозив који се користи у војне и цивилне сврхе, на пример, бојеве главе и бустер пуњења. Направљен је од пентаеритритол тетранитрата (ПЕТН) флегматизованог тринитротолуеном (ТНТ) растопљено ливењем. [1]

Као и сви експлозиви, руковање и складиштење Пентолита захтева велику пажњу како би се осигурала сигурност. Без правилног руковања, може доћи до несрећа с тешким последицама.

Састав[уреди | уреди извор]

Пентолит је експлозивни материјал који је најчешће комбинација два смеше експлозива и то: (означена као "Пентолит 50/50") је мешавина 50% ПЕТН-а и 50% ТНТ-а. [1] (За разлику од других сложених експлозива, број пре косе црте је масени проценат ТНТ-а, а други број је масени проценат ПЕТН-а). Ова мешавина 50:50 има густину од 1,65 г/цм³ и брзину детонације од 7400 м/с.

Цивилни пентолит понекад садржи нижи проценат ПЕТН-а, обично око 2% („Пентолит 98/2”), 5% („Пентолит 95/5”) или 10% („Пентолит 90/10”). Цивилни пентолити имају брзину детонације од око 7.800 метара у секунди.

Пентолит се обично састоји од око 50-50 или 60-40 процентног односа ПЕТН-а и ТНТ-а. ПНН је висока експлозивна супстанца са високом брзином детонације, док је ТНТ, иако мање експлозивна, побољшава физичке карактеристике смеше, што га чини стабилнијим и лакшим за руковање.

У зависности од специфичне формулације, боја пентолита може варирати од светлости жуте до тамно смеђе боје. Петолит је обично крут на собној температури, али може се обликовати под топлотом и притиском.

Употреба Пентолита[уреди | уреди извор]

ПНН је један од најјачих експлозива познатих и користи се у различите сврхе, укључујући војне и индустријске апликације. ТНТ је такође широко коришћена експлозив, позната по својој стабилности и безбедности за руковање.

Петолит је снажан експлозив који се често користи у војне сврхе, укључујући употребу у различитим врстама мина, гранатама и другим врстама оружја. Такође се користи у неким врстама индустријских експлозива, где је потребно детонација велике брзине.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Б. M. Добратз & П. C. Цраwфорд, ЛЛНЛ Еxплосивес Хандбоок, Лаwренце Ливерморе Натионал Лабораторy, УЦРЛ-52997, Цханге 2, Јануарy 31, 1985.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]