Пређи на садржај

Претрага простора стања

С Википедије, слободне енциклопедије

Претрага простора стања је процес који се користи у области рачунарства, укључујући вештачку интелигенцију (VI), у коме се разматрају узастопне конфигурације или стања инстанце, са намером да се пронађе циљно стање са жељеним својством.

Проблеми се често моделују као простор стања, скуп стања у којима проблем може бити. Скуп стања формира граф где су два стања повезана ако постоји операција која се може извести да се прво стање трансформише у друго.

Претраживање простора стања се често разликује од традиционалних метода претраживања рачунарских наука јер је простор стања имплицитан: типичан граф простора стања је превелик за генерисање и складиштење у меморији. Уместо тога, чворови се генеришу док се истражују и обично се након тога одбацују. Решење за инстанцу комбинаторне претраге може се састојати од самог циљног стања, или од пута од неког почетног стања до циљног стања.

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

У претраживању простора стања, простор стања је формално представљен као скуп , у којем:

  • је скуп свих могућих стања;
  • је скуп могућих радњи, које се не односе на одређено стање, већ се односе на цео простор стања;
  • {\дисплаистиле Ацтион(с)} је функција која утврђује коју радњу је могуће извршити у одређеном стању;
  • је функција која враћа стање постигнуто извођењем радње у стању
  • је цена извођења радње у стању . У многим просторима стања а је константа, али то није увек тачно.

Примери алгоритама претраживања у простору стања

[уреди | уреди извор]

Неинформирана потрага

[уреди | уреди извор]

Према Пулу и Макворту, следеће су неинформисане методе претраге у простору стања, што значи да немају никакве претходне информације о локацији циља.[1]

Информирана потрага

[уреди | уреди извор]

Ове методе узимају локацију циља у облику хеуристичке функције.[2] Пул и Макворт наводе следеће примере као алгоритме за информисане претраге:

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Стуарт Ј. Русселл анд Петер Норвиг (1995). Артифициал Интеллигенце: А Модерн Аппроацх. Прентице Халл.