Пробијање правне личности

Пробијање правне личности је релативно нов правни институт, настао као творевина судске праксе. Ранији компанијски закони код нас нису регулисали овај институт, већ је он први пут своје место у нашем законодавству нашао у одредбама новелираног Закона о предузећима – ЗОП из 1988. године .

Увођењем приватног капитала створене су могућности за разне злоупотребе предузећа у корист оснивача, односно власника предузећа. Из тога се појављују разне злоупотребе предузећа у циљу изигравања поверилаца, те је постојала потреба за стварањем тзв. ,,одбрамбеног механизма. Тај механизам је управо институт пробијања правне личности.

Уколико суд открије да је оснивање друштва било злоупотребљено за остваривање законом недозвољених циљева, доћи ће до пробијања правне личности, у ком случају ће бити идентификован стваран однос између друштва и оснивача који су друштво користили за преварне циљеве. У том случају власник друштва сносиће неограничену одговорност за обавезе друштва капитала и неће успети да се ,,сакрије иза његове личности.

Постоје различите дефиниције појма пробијања правне личности. Једна од њих је: ,,Пробијање правног субјективитета компаније је судско занемаривање, злоупотребљеног својства правног лица компаније, у одређеној парници по тужби заинтересованог лица у циљу отклањања штетних последица злоупотребе.

Применљивост

Чланови друштва лица (ортачко друштво, командитно друштво) за обавезе одговарају неограничено солидарно. Због тога они нису заинтересовани да злоупотребом правне личности друштва стичу имовинску корист. Код друштва капитала (D.О.О., А.D.) имовина друштва је одвојена од имовине њених чланова, па се отуда јавља институт пробоја правне личности.

Закон о предузећима предвиђа одговорност оснивача, чланова и акционара акционарских друштава и других облика привредних друштава у којима има више чланова. Он предвиђа већи број случајева у којима се може применити институт пробоја правне личности у односу на ранији Закон о предузећима (1988.).

Узроци и ефекти

Правни ефекти пробијања правног лица друштва капитала су одређени материјално-правним и процесно-правним оквирима.

Материјално-правни оквири састоје се у томе што се правни субјективитет друштва не гаси у целости. Циљ санкције у ситуацији када се примењује овај институт није гашење субјективитета овог друштва, већ отклањање штетне последице злоупотребе својства правног лица друштва, односно судско занемаривање правног субјективитета друштва у конкретном случају, а ради отклањања штетних последица.

Процесно-правни оквири указују да је домет примене овог института само санкција која делује између тужиоца и туженог, али не и на трећа лица.

Економски узроци настанка поменутог института састоје се у економској користи коју имају оснивачи/чланови/акционари, који су злоупотребом друштва као правног лица, а оштећујући повериоце друштва, прибавили економску корист и то или за себе, или за неко друго лице, и на тај начин увећали своју, или имовину неког другог лица.

Нормативно уређење

Суд може изрећи санкцију пробоја правне личности друштва капитала, ако су кумулативно испуњени следећи услови:

• а) злоупотреба привредног друштва за незаконите или преварне циљеве
• б) ако се имовином привредног друштва располаже као са сопственом имовином
• Имовинска корист одговорног лица, односно штетна последица по противну страну и
• Узрочна веза између радње злоупотребе, односно мешања имовине, описане у тачки 1. и штетне последице, описане у тачки 2.

Злоупотреба може да буде субјективна и објективна. Субјективна злоупотреба постоји када се друштво користи за постизање циљева које командитори, чланови односно акционари на би могли сами постићи, а у намери да нашкоде повериоцима.

Одговорност по основу кривице постоји и када се иста утврди у парничном поступку, а она постоји сходно Закону о облигационим односима када је штетник проузроковао штету намерно или непажњом. Да би смо могли да говоримо о кривии, радња мора да буде недопуштена. За оцењивање степена кривице имамо 2 елемента :

1. намера (умишљај) – најтежи степен кривице, где намера постоји када је учинилац био свестан последице која ће настати из његовог дела, и хтео је њено наступање (директан умишљај) или је на последицу пристао (евентуални умишљај).
2. непажња – мањи степен кривице, где се поступак учиниоца упоређује према неком узору.

Објективна злоупотреба постоји у случајевима када се друштво користи противно циљевима због којих му је признат субјективитет,али без намере да се другоме нашкоди.

Лица наведена у члну 31. ЗОП су дужна да:

• не користе имовину привредног друштва у личном интересу
• не користе повлашћену информацију у привредном друштву за лично богаћење
• не злоупотребљавају позицију у привредном друштву за лично богаћење
• не користе пословне могућности за своје личне потребе и сл.

Процесно-правна питања

Спорови који се односе на примену овог института произилазе из Закона о привредним друштвима. За решавање ове врсте спора стварно је надлежан Трговински (Привредни) суд, као што је и наведено у члану 46. Закона о привредним друштвима, под насловом ,,решавање спорова

Услови за примену

Активна легитимација је својство учесника у спору да се појави и легитимише као тужилац. Пасивна легитимација је својство учесника у спору да се појави и легитимише као тужени, а то је лице које је на незаконит или преварен начин прибавило економску корист или уштеду, тј. мешало личну имовину са имовином друштва.

Одговорним лицем се сматра не само учинилац радње злоупотребе, већ и свако лице у оквиру друштва капитала, у чију је корист злоупотреба извршена.

Иницијални акт који тужилац користи за примену овог института је тужба. За подизање тужбе против туженог довољно је да је обавеза доспела и да није уредно подмирена. Тужилац у тужби мора прецизно да означи туженог или тужене, сходно Закону о предузећима који регулише институт привида правне личности.

Терет доказивања постојања злоупотребе привредног друштва за незаконите или преварне циљеве, односно постојање услова за примену института пробијања правне личности лежи на тужиоцу, што је опште правило изричито прописано Законом о парничном поступку . Конкретна радња која представља злоупотребу је радња коју мора да утврди суд.

Начини пробијања

Захтев који користи овлашћено лице, у циљу пробијања правне личности, може се истаћи у облику тужбе. Тужба се подноси у року застарелости потраживања, чије је намирење угрожено злоупотребом правног субјективитета друштва капитала. Имајући у виду да је потраживање код пробоја правне личности по својој правној природи неосновано богаћење власника злоупотребом правно лица, то важи рок застарелости за неосновано богаћење (10 година). Лице овлашћено да захтева пробијње првне личности друштва капитала је сваки поверилац, а не само онај коме друштво не може да подмири обавезу. Ако поверилац подигне тужбу против члана друштва и у свом захтеву не успе, дужан је да члану надокнади тиме причињене трошкове.

Стечајни поступак

Стечај је судски начин престанка инсолвентног друштва. Реч ,,инсолвентан долази од латинске речи инсолвенс – онај који је без средстава за плаћање . У стечајном поступку сходно се примењују одредбе Закона о парничном поступку, ако прописима о стечају није другачије одређено, у ком случају се овај пропис примењује као lex specialis.

Стечај је институт колективног намирења поверилаца генералним извршењем на имовини стечајног дужника, чиме он престаје да постоји као правни субјект . Постоје бројни примери у нашој судској пракси, где је након отварања стечајног поступка утврђено да постоје злоупотребе и преварне радње оснивача, те да има услова за примену института пробоја правне личности.

Ликвидација

Ликвидација је поступак престанка солветног друштва, када су наступиле околности одређене законом. Српски Закон о привредним друштвима нема посебних норми о дејству ликвидације солвентног друштва, осим правила да се не примењују неки институти стечајне ликвидације инсолвентног друштва која су непримерена природи овог института, као и правила о сходној примени правила стечајне инсолвентне ликвидације на ову ликвидацију.

Извршни поступак

Често се поставља питање да ли извршни поверилац може да наплати новчано потраживање утврђено правоснажном и извршном пресудом спровођењем извршења на имовини физичког лица као власника привредног друштва, у ситуацији када друштво као дужник извршне исправе нема имовину на којој би се могло спровести извршење, а применом института пробоја правне личности.

Закон о извршном поступку налаже да уколико власник привредног друштва није тужен, нити је донета правоснажна и извршна пресуда којом би се он обавезао да плати одређени новчани износ, извршење се не може спровести на имовини оснивача, јер власник није дужник из извршне исправе. Нема идентитета између извршне исправе и дужника. У таквој ситуацији, поверилац би морао да тужи физичко лице као оснивача и да у новој парници докаже постојање разлога за пробој правне личности, под условом да није протекао општи рок застарелости од 10 година из члана 371. Закона о облигационим односима.

Закључак

Пробијање правне личности још увек нема потпуно и детаљно законско уређење, којим би на јасан и несумњив начин судови утврдили да постоје услови за примену овог института, већ је сам законодавац очигледно препустио судовима да, вођени познавањем општих начела права, користе овај институт. Иако овај институт није скорашњег датума у судској пракси је врло ретко и врло рестриктивно примењиван. Судови примењују овај институт у малом броју случајева, а законодавац је само једним чланом предвидео и објаснио овај институт, очекујући да ће судска пракса пружити неопходне одговоре и значајнија решења о овом институту. Законодавац би требало да детаљније регулише овај институт, како би суд имао више смелости да га примењује у већем броју случајева, када буду остварени законски услови.