Прстенасти бројач
Прстенасти бројач је врста бројача састављеног од кружног типа померачког регистра. Излаз последњег померачког регистра се доводи на улаз првог регистра. Хамингово растојање од Јохнсон бројача је 1, а Хамингово растојање од Овербецк бројача је 2.
Постоје два типа прстенастог бројача:
- Прави прстенасти бројач или Овербецк бројач повезује излаз последњег шифтованог регистра са излазом првог шифтованог регистра и бит један (или нула) циркулише око прстена. На пример, четворо регистни "оне-хот" бројач, са иницијалном вредношћу регистра 1000 има следећу шему понављања: 1000, 0100, 0010, 0001, 1000... Имајте на уму да у једаном од регистара мора бити унапред учитана јединица (или нула), да би радио исправно.[1][2][3]
- Уплетени прстенасти бројач који се зове и Јохнсон цоунтер или Мöбиус цоунтер (или Моебиус) повезује комплемент излаза последњег шифтованог регистра са првим шифтованим регистром на улазу и циркулуше око прстена са низом јединица за којима следе нуле : 0000, 1000, 1100, 1110, 1111, 0111, 0011, 0001, 0000...
Четворо битна секвенца прстенастог бројача[уреди | уреди извор]
| Прави прстенасти бројач/Овербецк бројач | Уплетени прстенасти бројач/Џонсонов бројач | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Стате | Q0 | Q1 | Q2 | р3 | Стате | Q0 | Q1 | р2 | Q3 | |
| 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| 1 | 0 | 1 | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| 2 | 0 | 0 | 1 | 0 | 2 | 1 | 1 | 0 | 0 | |
| 3 | 0 | 0 | 0 | 1 | 3 | 1 | 1 | 1 | 0 | |
| 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 4 | 1 | 1 | 1 | 1 | |
| 1 | 0 | 1 | 0 | 0 | 5 | 0 | 1 | 1 | 1 | |
| 2 | 0 | 0 | 1 | 0 | 6 | 0 | 0 | 1 | 1 | |
| 3 | 0 | 0 | 0 | 1 | 7 | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Џонсон енгл. Johnson бројач (4-битни)[уреди | уреди извор]
Апликације[уреди | уреди извор]
Прстенасти бројач се користи у хардверском лигичном пројектовању (нпр. АСИЦ и ФПГА) за прављење коначног аутомата. Бинарном сабирачу је потребан сабирач струјног кола, који је доста компликованији од прстенастог бројача. Додатно, најгора врста кашњења на кружном сабирачу, биће пропорционална броју битова у коду. Кашњење прстенастог бројача биће константно без обзира на број битова у коду. Комплексна комбинациона логика сабирача може да створи грешке у времену прорачунавања које могу узроковати неправилне хардвреске перфомансе. На крају, прстенасти бројач са Хамминг са дистанцом од 2 (или више) омогућава да детектује енгл. single bit upsets; који меже настати у "опасним" окружењима.
Мана прстенастих бројача је да могу смањити густину кода. Бинарни код коже репрезентовати 2^Н стања, где је Н број битова у коду, а енгл. Overbeck; бројач мође репрезентовати Н стања и Џонсон бројач може репрезентовати 2Н стања. Ово може бити важно разматрање у хардверској имплементацији где су регистри скупљи од комбинационе логике (нпр. ФПГА).
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Цроwе, Јохн; Хаyес-Гилл, Баррие (1998). Интродуцтион то Дигитал Елецтроницс. Неwнес. стр. 161. ISBN 0-340-64570-9.
- Rafiquzzaman, M. (2005). Fundamentals of Digital Logic and Microcomputer Design. Wiley. стр. 166. ISBN 978-0-471-73349-2.
- NAIR, B. SOMANATHAN (2002). DIGITAL ELECTRONICS AND LOGIC DESIGN. PHI Learning Pvt. Ltd. стр. 134. ISBN 978-81-203-1956-1.