Пређи на садржај

Родитељски мотив

С Википедије, слободне енциклопедије

Родитељски мотив је врста биолошког мотива који нас и животиње покреће на бригу о потомству. Може бити веома јак-јачи и од глади и од жеђи, што је експериментално доказано. На пример, када женка пацова треба да претрчи преко наелектрисаног пода да би стигла до циља, она подноси много јачи напон, односно бол када су циљ њени младунци, него када су циљ вода или храна.

Пролактин

[уреди | уреди извор]

Најважнија органска основа овог мотива код сисара јесте хормон пролацтин. Он регулише лучење млека и утиче на материнско понашање. Када се пролактин убризга женкама које никада нису имале младунце, па чак и мужјацима, они почињу да праве гнездо и да се понашају према младунцима као праве маме.

Материнско понашање

[уреди | уреди извор]

Код виших животиња материнско понашање зависи не само од органских фактора већ и од искуства. Тако женке мајмуна које су одрасле без мајчинске бриге и љубави често немају потомство, а и када имају, обично су лоше мајке. Статистички подаци показују да ово важи и за жене. Родитељски мотив код људи повезан је са снажном љубављу према деци, нежношћу, бригом и спремношћу на сваку жртву. Природа овог мотива код људи је сложена. Жеља да се има дете није исто што и жеља да се води брига о њему и зато те мотиве треба разликовати. Наиме, жеља да се има дете некада је повезана са очекивањем да ће оно бити блиска и поуздана особа, спремна да помогне у животу, а нарочито у старости.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Милојевић Апостоловић, Биљана. Психологија за други разред гимназије. стр. 124. ИСБН 978-86-6109-072-1.