Старословенска керамика на Балканском полуострву

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Словенске државе на Балканском полуостру у којима је настале словенска керамика

Старословенска керамика на Балканском полуострву као посебан тип израде предмета од глине, настао је на овом простору, у периоду распада касноантичких друштвених мрежа. Заснована је на ручно рађеној керамици и керамици рађеној на спороротирајућем примитивном колу са лошијом фактуром од непрочишћене земље и додатцима крупног песка. Сличности ове керамике са облицима коришћеним у касноантичкој керамици су видљиве, а разлике углавном потичу од технологије израде. Велика већина овакве керамике не може се датирати у 6. 7. и 8. век и касније.[1][2][3][4][5][6][7]

Значај[уреди | уреди извор]

Расположиви керамички фундус са бројних археолошких локалитета на Балканском полуострву, данас је од посебног значаја:

  • Јер нам у великој мери омогућава да пратимо специфичности развоја словенске керамике на овом подручју, јер представља по својим типолошким карактеристикама једну регионалну варијанту словенске керамике с постојањем неоспорних ретенција развијеније провинцијално-римске керамике, која је на на њен развој испољила утицај по доласку Словена на простор некадашњег Римског царства.[8]
  • Јер нам познавање технологије средњовековне словенске керамике свакако омогућава да боље разумемо једнан од аспекта свакодневног живота тог времена, на простору Балкана.
  • Јер је средњовековна словенско керамичарство, такође, значајан извор информација о пореклу

многих савремених керамичарских (грнчарских) техника и технологија које могу боље да осветле њихову генезу.[9]

Историја[уреди | уреди извор]

Како је познато из историјских извора, Словени су се од 6. века постепено насељавали на Балкан. Да је то насељавање, између осталог, вршено из Паноније, потврђује насеље Река у Винчи код Београда где је пронађена керамика слична оној из Апатина, као и налази керамике украшене усправним урезивањем са локалитета у Аргосу, и околине Мостара којој одговара слична керамика пронађена у Падеју, али и у насељима у Нитри на Миковом двору и у Острошкој Новој Вси.[10]

Појаву керамике везане за долазак словенских група у средњу Еуропу, налазимо у археолошким налазиштима на Балканском полуострву, у Чехословачкој, Пољској, Русији, затим Мађарској, Бугарској и Румунији. Њено трајање до савременог доба у западном делу Балканског полуострва, односно у динарској зони, објашњава се релативном изолованошћу ове области. Динарски брђани, који су се бавили претежно сточарством, у многим доменима живота и културе очували су и иначе доста старих традиција.

Недавна истраживања керамике с локалитета у Словенији и северној Хрватској, поуздано датираних у 7. и 8. век, указују на сличности, али и разлике у односу на далматинску,[11] и керамику на другим просторима Балкана. Наиме појава „словенске“ и касноантичке керамике у истом хронолошко-стратиграфском слоју археолози су открили на више места, што може да укаже врло јасно да је иста заједница користила оба типа керамике.

На јужном Јадрану, касноантичка и „словенска“ керамика пронађене су заједно у жупи дубровачкој и Иловици у Боки Которској где су у истим слојевима заједно пронађене касноантичка керамика израђена на брзоротирајућем и споро - ротирајућем колу, и ручно рађена „словенска керамика”.[12][13]

У Србији на висоравани на 1.150 метара надморске висине окружене бедемима седам гора: Голијом, Јавором, Златаром, Јадовником, Озреном, Гиљевом и Жилиндаром, по целој Пештери откривене је мистериозно старословенско светилиште, као остатак старословенских паганских култних места,. У овом светилишти које је било активно још пре 9. и 10. веке, у преднемањићком периоду, када је велики део Срба већ био крштен, откривени су остаци типичне старословенске керамике.[14]

Како је настала словенска керамика[уреди | уреди извор]

Славенска керамика из Плзенског региона

Када говоримо о настанку словенске керамике треба имати у виду, да се она заснивала на сложеној привреди становништва које је морало имати трајна насеља, традицију и развијене везе са околним просторима. Словенско становништво које је оснивало насеља од 5 до 7. века једним делом вукло је своје порекло из југоисточне Паноније у касноантичког доба.[15] Позиције Словенских насеља била је увек иста, увек поред вода, што је општа карактеристика везана за Словене.[16]

Објашњење промена у начину израде раносредњовјековне керамике, по доласки Словена на Балкан данас се, осим миграцијама, приписује и друштвеним променама, посебно нестанку већих тржишта и „специјалиста” за израду керамике и повратку на производњу керамике унутар домаћинстава (кућне керамике), односно мањих заједница. О трговини керамиком за сада сведоче једино налази грнчарије страног порекла, пре свега из неких од византијских радионица, као и изузетно ретки уломци стаклених посуда.[17][18][19] Што значи да су Словени куповали керамику а за узврат су Ромејима могли продавати жито, стоку, восак, мед, кожу и слично.[20]

Кад је дошло до интензивирања источноримске евакуација из највећег дела некадашњег Римског царства, посебно у области Паноније и Балкана, то је узроковало распад сложених друштвених система у 6. 7. и 8. веку. То у много чему објашњава бројне друштвене промене код Словена., па и у области израде керамике.[21][22]

Распад сложених друштвених и производних система проузроковало је и локализовање појединих заједница, губљење тржишта и настанак међу Словенима, специјалиста за изради керамике, што је утицало на поједностављивање технологије производње керамике у генерацији рођеној након раносредњевековног колапса.

Без обзира на питање континуитета и дисконтинуитета у изради керамике – појава касноантичке и раносредњовјековне Словенске керамике у истим стратиграфском слоју, на појединим археолошким налазиштима на Балкану, указује на то да није дошло до једноставне измене једне културне групе другом, већ да је заједница, која је живела на истом простору истовремено користила оба типа керамике. Другим речима, налази керамике говоре о континуитету и промни која није морала бити изазвана популацијском променом и доминацијом културно различите групе, већ друштвеним и привредним променама које су уследиле након источноримске евакуације већег дела некадашње Римске територије.

Начини израде словенске керамике[уреди | уреди извор]

У изради словенске керамике уочљии су скоро сви облици грнчарије, рађени гњетањем, на брзом и на спором витлу, о чему говоре стратиграфски слојеви који се протежу у све три фазе словенских насеља.

Грнчарија настала гњетањем
Црепуља, као најстарија форма словенске керамике, настала гњетањем глине

Однос гњетане грнчарије према оној рађеној на витлу је 99:1 изражено у процентима. Посуде рађене гњетањем у фактури обично имају дробљену грнчарију, остатке органских материја, као и мању или већу количину песка. На посудама су чести трагови прстију, настали приликом њиховог обликовања. Понекада је на вршницима и великим дубоким зделама уочљив отисак тканине са унутарње стране. Вероватно је реч о тканини којом је свеже моделована посуда одвајана од подлоге на којој је прављена.

Међу грнчаријом рађеном гњетањем може се направити подела на ону која је служила за припремање хране печењем као и ону у којој се храна кувала.

  • Прву групу посуда — чиниле се равне кружне плоче-дискови, мале црепуље, односно таве, вршници и топке.
  • Другу групу посуа — чиниле су оне у којима је храна кувана, шерпе и лонци. Шерпе су биле посуде пречника 0,25 до 0,30 м, вертикалних или закошених зидова, дубоке 0,12 до 0,15 м, и прављене су у три основне варијанте, као; лонци без врата, равно засеченог обода, лонци са кратким вратом, као и они са другим вратом и ободом. Посебну појаву међу лонцима рађеним гњетањем, у другој и трећој фази, чиниле су посуде које својим обликом подражавају касноантичке облике лонаца рађених на брзом и спором витлу.

Међу посудама рађеним гњетањем налазе се и зделе, са два основна типа. Једне су врло великог пречника и дебелих зидова, док су друге знатно мање и тањих зидова.

Грнчарија настала на витлу
Грнчарија настала на витлу из Пиротског краја

Међу посуђем рађеним на спором витлу присутни су само лонци. Иако су налажени само у ситним уломцима, може се закључити да су средњих димензија, једноставног, јајоликог облика. Они у фактури најчешће имају песак, а по некада и трагове органских материја. Украшени су чешљем, урезивањем валовитих и водоравних линија.

О посуђа рађених на брзом витлу појављују се кухињски лонци, лончићи и крчази. Постоје три врсте грнчарије оваквог начина израде.

  • Једна врста су посуде жуте до црвене боје печења, које су последњи производи римског лончарства са простора јужно од Дунава.
  • Друга врста су посуде локалне израде које се најчешће украшавају глачањем а сиве су боје. Оне су остатак лончарства касноантичког доба у Банату и Бачкој.
  • Трећу групу чине посуде које у фактури имају ситног шљунка и по мало органских материја, а представљају нову производњу на простору јужно од Дунава. Ова керамика је печена на отвореном огњишту, а једна од главних особина је додавање разних примеса у глину, најчешће дробљене грнчарије и органских материја (плева, слама, зрневље), а ређе песак, шљунак и калцит. Ова грнчарија се врло ретко украшавала, а најчешћи мотив су јамице изведене утискивањем по ободу.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ L. БЕКИЋ, Рани средњи вијек између Паноније и Ја - драна: Раснославенски керамички и остали археолошки налази од 6. до 8. стољећа, пп. 171-172.
  2. ^ Т. ФАБИЈАНИЋ,14 C дате фром еарлy Цхристиан басилица гемина ин Подвршје (Цроатиа) ин тхе цонтеxт оф Славиц сеттлемент он тхе еастерн Адриатиц цоаст, пп. 258.
  3. ^ Ф. ЦУРТА, Етницитет у раносредњовјековној археологији: Примјер ранославенских налаза у јадранској регији, Старохрватска просвјета, сер. 3, св. 37, Сплит, 2010, пп. 25-35.
  4. ^ Ф. ЦУРТА, Тхе Еарлy Славс ин тхе нортхерн анд еастерн Адриатиц регион. А Цритицал аппроацх, Арцхаеологиа Медиевале 37, 2010, стр. 313-320.
  5. ^ V. СОКОЛ, Медиевал Јеwелрy анд Буриал Ассемблагес ин Цроатиа: А Студy оф Гравес анд Граве Гоодс, ца. 800 то ца. 1450, пп. 129-130
  6. ^ Ж. ТОМИЧИЋ, Керамика из (понеких) раносредњовјековних гробаља континенталног дијела Хрватске. У: Згодњи Словани, Љубљана 2002, 129-141.
  7. ^ Ч. СТАŇА, Дие Ентwицклунг дер Керамик вон 8. бис зур Митте дес 11. Јахрхундертс ин Миттелмäхрен. Ин: Слаwисцхе Керамик ин Миттелеуропа вон 8. бис 11. Јахрхундерт, ИТМ 1993, Брно 1994, 265-286
  8. ^ I. БОРКОВСКÝ, Старослованскá керамикá в стřедни Европĕ, Праха 1940.
  9. ^ Бајаловић – Хаџи-Пешић/ Бајаловић – Хаџи-Пешић 1982 М. Бајаловић Хаџи-Пешић, Керамика у средњовековној Србији [Поттерy ин медиевал Сербиа, суммарy пп. 8-9], у: Грнчарство у Србији (С. Ћелић ур.), Галерија САНУ, Београд, 5-8.
  10. ^ I. Чремошник, "Истраживања у Мушићима и Жабљаку и први налаз најстаријих славенских насеља код нас", Гласник Земаљског музеја БиХ у Сарајеву XXV, Сарајево 1970, 63 сл. 10; Т VII/2, X/4, 6-7; XI/2, 4, 6-7.
  11. ^ L. БЕКИЋ, Рани средњи вијек између Паноније и Јадрана: Раснославенски керамички и остали археолошки налази од 6. до 8. стољећа , пп. 162-174.
  12. ^ M. ПЕРКИЋ, Резултати археолошких истраживања код цркве св. Ђурђа у жупи дубровачкој, Старохрватска просвјета, сер. III, 43, 2008, 86 Т. 24-25, – цф. L
  13. ^ Ђ. ЈАНКОВИЋ, Српско поморје од 7. до 10. века , Београд, 2007, пп. 37-42 (Иловица).
  14. ^ Субашић, Б. „Старословенски храм на српском Тибету!”. www.новости.рс, 2. новембар 2013. Приступљено 24. 7. 2018. 
  15. ^ Цвјетићанин/ Цвјетићанин 2006 Т. Цвјетићанин, Касноантичка глеђосана керамика. Глеђосана керамика Прве Мезије, Приобалне Дакије, Средоземне Дакије и Дарданије, Народни музеј у Београду / Лате Роман глазед поттерy. Глазед поттерy фром Моесиа Прима, Дациа Рипенсис, Дациа Медитерранеа анд Дарданиа, Натионал Мусеум ин Белграде.
  16. ^ Бирташевић/ Бирташевић 1970 М. Бирташевић, Технологија српске средњовековне керамике, Зборник Музеја примењене уметности 14, Београд, 93-101.
  17. ^ П. АРТХУР, Форм, Фунцтион анд Тецхнологy ин Поттерy Продуцтион фром Лате Антиqуитy то тхе Еарлy Миддле Агес, у: Тецхнологy ин транситион: А. D. 300 – 650, (ур. L. Лаван, Е. Занини, А. Сарантис). Лате антиqуе арцхаеологy 4, Леиден, 2007, пп. 164-169, 182-183.
  18. ^ П. АРТХУР - Х. ПАТТЕРСОН, Церамицс анд еарлy Медиевал централ анд соутхерн Италy: ‘а поттед хисторy’, у: Ла сториа делл’алто медиоево италиано (ВИ–X сецоло) алла луце делл’арцхеологиа, (ур. Р. Фран-цовицх, Г. Ноyé), Фиренца, 1994, пп. 409-441.
  19. ^ M. РАУТМАН, Ханд-маде поттерy анд социал цханге: Тхе виеw фром Лате Роман Цyпрус, Јоурнал оф Медитерранеан Арцхаеологy 11, 1998, пп. 81-104.
  20. ^ Псудомаурициус, Стратегицон XII 5, Византијски извори I, 131.
  21. ^ D. ДЗИНО, Пост-Роман Далматиа: Цоллапсе анд Регенератион оф а цомплеx социал сyстем, у: Импе-риал спхерес анд тхе Адриатиц: Бyзантиум, тхе Царолингианс анд тхе Треатy оф Аацхен (812),(ур. M. Анчић, Ј. Схепард, Т. Ведриш), Лондон - Неw Yорк, 2018, пп. 155-173,
  22. ^ А. АЛАЈБЕГ, О топографској кронологији раносредњовјековних гробаља с поганским особинама покапања у сјеверној Далмацији, Арцхаеологиа Адриатица 9, Задар, 2015, пп. 162-166.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Staroslovenska_keramika_na_Balkanskom_poluostrvu&oldid=26786228”