Студирање током пандемије ковида 19
Студирање у доба короне или виртуелно корона-студирање променило је живот студената на многим универзитетима у свету, јер су сале универзитета одједном са здравствено-политичког становишта, постале потпуно неприхватљиве. Како је до даљег повратак свакодневици због снажног утицаја корона-вируса немогућ, предезуте су бројне мере да се настава изводи на различите начине.[1] Међутим иако је један део студената одуђевљен оваквим студирањем, већина студената, као и доцената и професора слаже се да ништа не може да замени класична предавања и вежбе.
Предуслови[уреди | уреди извор]
Након појаве пандемије ковид-19 и првих случајева у свету, као једну од превентивних мера, како би се зауставило даље ширење пандемије заразне болести и спасили животи здравствено угрожених група (старијих особа и хроничних болесника) уведена је социјална изолација дела становништва или социјално дистанцирање или заштитна секвестрација као облик принудног издвајање из социјалне средине једног дела становништва.
Јасно је да је социјална изолација и дистанцирање можда најефикаснија начин да људи који нису заражени избегну да га добију болест. Али изолација има и своја нежељена дејства јер доводи до великих промена у начину живота, пословању предузећа, школовању, здравственој заштити, учешћу у јавним догађањима и друштвеним интеракцијама, које појединци изузетно тешко подносе, што су показали и експерименти социјалних психолога.[2]
Организација наставе у доба короне[уреди | уреди извор]
У многим земљам света виртуелном корона-студирање прибегло се само са једним циљем да факултети постану нова легла ширења заразе, а то је у овом тренутку свету најмање потребно.
У том смислу контакти доцената и студената, неопходни за нормално одвијање наставе, смањени су на минимум. Библиотеке су затворене, наруџбине књига су могуће једино преко интернета. Настава је пребачена у виртуелни свет. Предавања се снимају и преносе преко интернета.[3]
Предавања, аудиторне и лабораторијске вежбе изводе се кроз:
- интерактивне видео конференције употпуњене програмима и материјалима који се иначе користе у настави,
- израду задака, домаћим радовима, писаним извештајима,
- самосталну израду стручних пројеката,
- индивидуална консултацје,
- извођењем вежби на симулаторима ЦирцуитВерсе и ПацкетТрацер, која се употпуњује сличним алатима са интернета.
Циљ оваквог студирања је био омогућити свим студентима успешан семестар, упркос огромним ограничењима. Тиме се избегло „прескакање“ семестра или замрзавању наставе, јер би се то могло негативно одразити на будућу каријеру студената.
У целини гледано прелазак на виртуелну наставу у свету је успео, иако не и са истим успехом, на свим универзитетима.
Настава у Србији у доба короне, школске 2020/21[уреди | уреди извор]
Након што је на свих седам универзитета у Србији почетком октобра стартовала нова школска година, настава ће се углавном изводити комбиновано - теоријски део држаће се онлајн, а вежбе "уживо", уз поштовање препоручених мера здравствене заштите, које ће се мењати у складу са епидемиолошком ситуацијом и препорукама епидемиолога.[4][5]
Највише посла чека факултете који имају доста практичних вежби, и оне који уписује велики број студената, попут Медицинског, Стоматолошког, Електротехничког, Машинског факултета...[6]
Током спровођење практичне наставе у највећем ризику су студенти са медицинских факултета, који би требало да стекну искуство у директном контакту са пацијентима у болницама и на клиникама. Студенти медицине и стоматологије су подељени на групе, а у раду са пацијентима користиће визире, маске и рукавице, мериће им се температура, а ангажовано је и више асистената како би се формирало што више група.
На електротехничком, мађинском, фармацутском, ветеринарском и другим факултет практична настава организована је на специфичан начин, у лабораторијама са мањим групама уз поштовање размака и других здравствених препорука.
На старијим годинама појединих факултета, на које је уписан мањи број студената теоријска и практична наставу држаће се на факултету, све док то епидемиолошки услови то дозвољавају.
Мане и предности[уреди | уреди извор]
Мане[уреди | уреди извор]
Као главни проблеми у студирању у време пандемије показали су се:[7][8]
- недостатак директне размене информација уживо
- предавања трају кратко, око пола сата. што је по мишљењу студената недовољно да градиво савладају.
- лабораторијске вежбе су скраћене иако је потребно да доста дуго трају,
- ограничења таквог студирања због недостатака најбољих рачунар, интернета код куће,
- недакватни услови у студентском дому (немам мира за праћење наставе преко рачунара)
- губитак послова којима су студенти финансирали свој живот, попут рада у ресторанима или на сајмовима.
- проблеми око превоза за студенте из суседних градова, који су обавезни да присуствују вежбама.
- „варање“ на испитима – који се такође одржавају на квалитет стеченог знања у условима виртуелног корона-студирања.
- отежано извођење практичне наставе.
Како пандемија ковида траје јако дуго (и незна се до када ће трајати) код многих студената се појавила бојазан, због става неких политичара да се виртуелизацијом и дигитализацијом може уштедети на наставном особљу.
Постоји дакле страх да би – сада много тога у настави могло да се пренесе у виртуелни свет – прави, личним контактима прожет живот на универзитету могао да нестане...Око 6.000 од 26.000 доцената на немачким универзитетима потписало је отворено писмо у којем се баве будућношћу високошколске наставе и залажу се за задржавање „наставе с људима који су присутни“.
Предности[уреди | уреди извор]
I док су малобројни студенти одушевљени дигиталном наставом, већини се у ствари допадају нове слободе и то овако коментаришу: „Више не морам сваки дан на факултет.“ „Онлаин-предавања могу да распоредим по потреби и да их погледам више пута ако нешто не разумем.“
Искуства стечена у овако организованој настави наставиће да се прилагођавају дигиталном времену, али само као допуни, а не и замени за класичну наставу, јер како наводи професор Бернхард Кемпен из Савеза немачких високошколских установа ... Наука живи од дијалога.[9]
Морално-вољни фактор[уреди | уреди извор]
У овим условима студирања значајан је и морално-вољни фактор како наставника тако и студента, како би и једни и други у врло кратком времену, у изразито сложеним увсловима, што успешаније и брже прешли на нови систем образовања и учења.
Криза тера људе да буду иновативни, храбри, и да несебично помажу једни другима. Мишљења студената о новом начину извођења наставе видљива су кроз форуме појединих предмета у СЦАД-у на којима студенти изражавају изразито висок нивој задовољства. Исто тако, присуство студената у свим облицима извођења наставе је врло високо, што је доказ да је већина студента нов начин извођења наставе схватили врло озбиљно.
Стање у 2020.[уреди | уреди извор]
У међувремену, прошло је више од десет месеци од званичног проглашења пандемије корона вируса која је већ погодила милионе људи. Како непосредним угрожавањем живота и здравља тако и најразноврснијим посредним последицама, укључујући и економске, психолошке и социјалне. Ова пандемија већ је унела безбројне промене у све аспекте наше свакодневице, па и у образовни систем.[10]
Према резултатима истраживања о утицају пандемије на наству обављеним у Србији у другој половини 2020 године дошло се до података:
... већини наставника (54,9%) је ово било прво искуство са реализацијом образовног процеса путем учења на даљину. Једна трећина наставника истиче да су наставу реализовали само уз помоћ алата за комуникацију, без употребе платформи и система за учење на даљину који омогућавају продукцију наставних садржаја креираних или прилагођених потребама ученика. Као главни проблем током реализације наставе на даљину 25,3% анкетираних истиче низак ниво дигиталних компетенција наставника, док 33,5% наводи низак ниво дигиталних компетенција ученика. Занимљиво је да 58,4% наставника мисли да ће се школа трајно променити и да ће, у већој или мањој мери, настава на даљину остати саставни део школске праксе. Поред тога, како би у будуће били спремни за наставу на даљину, готово половина анкетираних сматра да су потребне одговарајуће обуке наставника, као и више отворених образовних ресурса (34%).[10]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „ВИРТУЕЛНО СТУДИРАЊЕ”. Галаксија Нова (на језику: српски). 2020-11-04. Приступљено 2020-11-20.
- ^ Саба, Ф. (2011). Дистанце Едуцатион ин тхе Унитед Статес: Паст, Пресент, Футуре. Едуцатионал Тецхнологy, 51(6), 11.
- ^ Кристиан. „Студирање у доба короне: Старе обавезе у новим условима”. www.дисабилитyинфо.ме (на језику: српски). Приступљено 17. 1. 2021.
- ^ „ВАЖНО ЗА СТУДЕНТЕ: Овако ће изгледати настава на факултетима”. НОВОСТИ (на језику: српски). Приступљено 2020-11-20.
- ^ „Вести | Министарство просвете, науке и технолошког развоја” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 22. 01. 2021. г. Приступљено 17. 1. 2021.
- ^ „Нове мере у Србији: Настава на даљину за ученике средњих и старијих разреда основних школа”. Радио Слободна Европа (на језику: српскохрватски). Приступљено 17. 1. 2021.
- ^ „СТУДИРАЊЕ У ДОБА КОРЕНЕ: ПРОФЕСОРИ СЕ ЖАЛЕ ДА НЕМА СТУДЕНАТА, док се студентима не долази због 30 минута предавања!”. Мондо.Ме Прод (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-20.
- ^ „Студирање у Немачкој у доба короне: дигитална клопка | ДW | 11.09.2020”. ДW.ЦОМ (на језику: српски). Приступљено 17. 1. 2021.
- ^ Wелле (www.дw.цом), Деутсцхе. „Студирање у Немачкој у доба короне: дигитална клопка | ДW | 11.09.2020”. ДW.ЦОМ (на језику: српски). Приступљено 2020-11-20.
- ^ а б Марковић, Мирко. „Медијска писменост и настава на даљину | ННШ”. новинарска-скола.орг.рс. Архивирано из оригинала 24. 01. 2021. г. Приступљено 17. 1. 2021.