Термални појас (метеорологија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Термални појас

Термални појас је планинска зона која се налази између врха и долине. У тој зони је мања вероватноћа појаве мраза него у преостале две зоне.[1]

Током ведрих ноћи, без много ветра, хладан ваздух са врхова планина се „слива” низбрдо у ниже тачке и, попут воде, „ујезерује се” у долине и јаме. На тај начин, хладан ваздух, који је тежи од топлог ваздуха, избацује према врху топли ваздух који је настао загревањем тла током дана. Тај процес размене топлог и хладног ваздуха између долине и падине, траје непрекидно током ноћи. У међувремену, изнад планинских врхова се одвија непрестано кретање ваздуха. Овај ваздух који се брзо креће, заробљава топли ваздух, не дајући му да настави да се креће ка висини. Тако настаје феномен „термални појас”.

Температура ваздуха у најтоплијем делу термалног појаса, у зависности од ситуације, може бити виша чак за десет или више степени него температура у подножју и она на врху планине. Из тог разлога у овој зони биљке раније процветају у пролеће, а и винова лоза, којој штети мраз, се не узгаја случајно управо на тим деловима планине.

За време зиме, термални појас се формира на вишим деловима кањона, ближим врху планине, док се за време лета формира ближе долини. Стрми кањони, где је јача дренажа ваздуха, узрокују формирање термалног појаса ближе долини, док кањони са блажим падинама формирају термални појас ближе врху.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Власта Тутиш (2012). Метереологија, Приручник за студенте. Загреб. 

Литература[уреди | уреди извор]