Пређи на садржај

Типови података

С Википедије, слободне енциклопедије

У Паскалу се свака променљива карактерише типом.[1] Под типом се подразумева скуп вредности које може добити променљива и скуп операција дозвољених над датом променљивом. Пасцал је типизиран језик. То значи да се тип промељивих дефинише при њеном опису и да се не може мењати. Променљива може учествовати само у операцијама дозвољеним за њен тип.

Типови података у Пасцал-у могу бити прости и сложени. Прости (скаларни, стандардни) типови података: integer (целобројни), real (реални), булијан (логички) и char (знаковни), представљају основу за грађење сложенх типова. Када се каже да су то скаларни типови, жели се истаћи да се не могу разлагати на елементарније типове. Сваки објекат, идеја, јединица информације, итд може да се опише или представи на 3 различита нивоа:

  1. апстрактни ниво - који се може разумети као мисаона концепција у којој су у првом плану најважније карактеристике, а занемарени мање важни детаљи.
  2. симболички ниво - на коме се апстрактни објекат моделира симболима (слово, реч, слика...). Оваква представа даје могућност размене идеја и осмишљавање како да се идеје физички представе.
  3. физички ниво - на коме се објекат којим се бавимо представља физичким објектима. Ту се могу појавити ограничења физичке, технолошке и финансијске природе.

Интегер (целобројни тип)[уреди | уреди извор]

Целобројни тип на апстрактном нивоу је његова математичка карактеризација[2]:

  1. то је прост пребројиви уредјени скуп бројева
  2. област вредности целобројног типа су 0 и све негативне и позитивне целобројне вредности
  3. аритметичке операције: сабирање, одузимање, множење и целобројно дељење- у којима учествују 2 вредности и као резултат се добија цео број
  4. операција поређења

Целобројни тип на симболичком или нивоу програмског језика је дефинисан синтаксом која задаје његов симболички запис у програмском језику (низ цифара декадног бројног система испред кога је знак + или -).

Реал (реални тип)[уреди | уреди извор]

Реални тип је подскуп скупа реалних бројева који се могу регистровати у конкретној везији програмског језика. Над реалним операндима се могу изводити следеће операције које дају реалан резултат[3]:

  • * - за множење
  • / - за дељење
  • + - за сабирање
  • - - за одузимање

Дозвољено је да један операнд у овим операцијама буде цео број. Израз, састављен од целобројних и реалних променљивих даје реалну вредност. Реалној променљивој се могу доделити вредности израза које су целобројне, али целобројној променљивој није дозвољено доделити реалну вредност. Над реалним аргументима могу се применити функције које дају реалне вредности: абс(x), сqр(x), син(x),цос(x), арцтан(x), лн(x), еxп(x), сqрт(x). Над тим аргументима се могу применити функције: трунц(x) и роунд(x), које дају целобројне резултате.

Боолеан (логички тип)[уреди | уреди извор]

Логички тип дефинише податке који могу имати вредности логичких константи: труе или фалсе.[4] Над операндима логичког типа могу се применити логичке операције: нот (негација), анд (конјункција), ор (дисјункција). Операција нот има виши приоритет од анд, а анд виши од ор. Према томе, п ор q анд р је исто што и п ор (q анд р). За логички тип у Пасцал-у важи: фалсе<труе, што омогућава да се над логичким операндима изводе све операције поређења.

Чар (знаковни тип)[уреди | уреди извор]

Знаковни тип дефинише уређени скуп основних знакова Пасцал језика дозвољених у конкретној верзији програмског језика.[5] Знаковном типу припада празнина иако нема графичку интерпретацију. Вредност знаковне променљиве или константе је знак из основног скупа знакова, при чему се знаковна константа мора навести између апострофа (' '). Знаковна константа која садржи апостроф мора имати 2 апострофа (' ' ' ').Орд означава редни број знака, у скупу знакова.

Стринг (симболни тип)[уреди | уреди извор]

За рад са низовима симбола у Пасцал-у користи се тип string.[6] Низ симбола између апострофа представља стринг константу и припада типу стринг. При декларисању променљивих овог типа користи се резервисана реч стринг, за којом се у квадратним заградама наводи максимална дужина стринга. При раду са стринговима могу се користити следеће функције: ленгтх(ст), цопy(ст, поз, н), цонцат (стр1, стр2, ..., стрн), пос (стр1, стр2), делете (стр, поз, н).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Чабаркапа Милан (2010), Рачунарство и информатика за 3. разред Гимназије, Београд; пп. 37
  2. ^ Чабаркапа Милан (2010), Рачунарство и информатика за 3. разред Гимназије, Београд; пп. 38
  3. ^ Чабаркапа Милан (2010), Рачунарство и информатика за 3. разред Гимназије, Београд; пп. 41
  4. ^ Чабаркапа Милан (2010), Рачунарство и информатика за 3. разред Гимназије, Београд; пп. 42
  5. ^ Чабаркапа Милан (2010), Рачунарство и информатика за 3. разред Гимназије, Београд; пп. 44
  6. ^ Чабаркапа Милан (2010), Рачунарство и информатика за 3. разред Гимназије, Београд; пп. 45