Трахеја
.png)
Трахеје су хистолошки елементи ксилема. Они чине проводне елементе. Поред трахеја у проводне елементе спадају и трахеиди.[1][2]
Улога трахеја[уреди | уреди извор]
Основна улога трахеја је у провођењу воде и раствојених неорганских материја, која апсорбује корен из земље, кроз корен, стабло и његове гране до лишћа. Ћелиски зидови трахеја су увек лигнификовани, а локална задебљања повећавају потребну чврстину овим проводним елементима чиме се олакшава транспорт материје.
Структура трахеја[уреди | уреди извор]
Трахеје су ћелијске фузије, настале од издужених низова ћелија, чији су се попречни ћелијски зидови делимично или потпуно ресорбовали. У диференцираном стању трахеје представљају дугачке узане цеви, односно неживе капиларне цевчице, без протопласта. То значи да дефинитивно изграђене трахеје имају само задебљале лигнификоване бочне зидове и представљају мртве елементе чији је лумен испуњен водом са раствореним минералним материјама које се транспортују кроз њих. У току процеса растења на унутрашњој страни радијалних зидова трахеја образују се локална задебљања у облику прстена, спирале, мреже, итд.
Врсте трахеја[уреди | уреди извор]
У зависности од врсте задебљања на бочним зидовима трахеје могу бити:
- Прстенасте
- Лествичасте
- Спиралне
- Мрежасте
- Јамичаве
Ако је највећи део зида задебљао у њему се налази велики број јамица и такве трахеје се називају јамичасте. Ако су јамице развучене у попречном правцу и распоређене право једне изнад других, такве трахеје се називају лествичасте. У мрежастим трахејама задебљања су у облику мреже. У младим органима биљака, који јос расту, развијају се трахеје са прстенастим и спиралним локалним задебљањима ћелијског зида и то су онда прстенасте и спиралне трахеје. Прстенаста и спирална задебљања омогућавају издуживање трахеја упоредно са растењем, јер се прстенови размичу, а спирале истежу.
Тиле[уреди | уреди извор]
Док су активне, трахеје садрже воду, а нефункционалне трахеје су испуњене ваздухом или посебним мехурастим творевинама које се називају тиле. Тиле настају од живих паренхимских ћелија које се налазе око трахеја. Оне могу потпуно да испуне лумен трахеја и тада трахеја престаје да функционише.