Пређи на садржај

Три Кларкова закона

С Википедије, слободне енциклопедије

Британски писац научне фантастике Артур Кларк формулисао је три изреке које су познате као Три Кларкова закона, од којих је трећи најпознатији и најцитиранији:

  1. Када истакнути али старији научник каже да је нешто могуће, онда је он скоро сигурно у праву.
  2. Једини начин да се открију границе могућег јесте да се оде мало даље од тога и закорачи у немогуће.
  3. Било која технологија која је изузетно напредна не разликује се од магије.

Порекло[уреди | уреди извор]

Сва три закона појављују се у Кларковом есеју „Опасности прорицања: Неуспех маште“, који је први пут објављен у Профилима будућности (Профилес оф тхе Футуре) 1962. године.[1]

Први закон је предложен у издању есеја из 1962. под називом „Кларков закон“.

Други закон је понуђен као једноставно запажање у истом есеју. Други су му доделили назив Други Кларков закон. У прерађеном издању Профила будућности из 1973, Кларк га је признао као његов други закон и предложио трећи, написавши притом: „С обзиром да су три закона била довољна Њутну, скромно сам одлучио да се ту зауставим.“

Трећи закон је, и поред тога што је формулисан деценију касније, најпознатији и најцитиранији. Појављује се само у прерађеном издању есеја из „Опасности прорицања“, 1973. године.[2] Он понавља исказ из приче Лија Брекета (Леигх Брацкетт) из 1942: „Враџбина за незналице, … једноставна наука за образоване“.[3] Још један пример сличне изреке може се наћи у причи „Пас смрти“ Агате Кристи: „Натприродно је само природно које закони још увек нису објаснили.“

Кларк је дао пример трећег закона рекавши да док би „поверовао да ми је неко 1962. рекао да ће једног дана постојати предмет величине књиге на који ће моћи да стане сарџај целе библиотеке, никада не бих прихватио да ће исти уређај моћи да нађе страницу или једно слово у секунди и затим га конвертује у било који фонт и величину од Албертус Еxтра Болд до Зурицх Цаллиграпхиц“, сећајући се како је „гледао и слушао Линотип машине које полако претварају истопљено олово у насловне стране за које је било потребно два човека да их подигну“.

Варијанте трећег закона[уреди | уреди извор]

Трећи закон је био инспирација за стварање многобројних варијација на тему:

  • Било која ванземаљска интелигенција која је изузетно напредна не разликује се од Бога.[4] (Шермеров последњи закон)
  • Било који чин изузетне добронамерности не разликује се од злонамерности[5] (односи се на вештачку интелигенцију)
  • Следеће две варијанте су врло сличне и комбинују трећи закон са Ханлоновом бритвом:
  • Било која изузетно узнапредовала глупост се не разликује од злобе[6] (Кларков закон)
  • Било која изузетно узнапредовала неспособност се не разликује од злобе[7] (Грејев закон)
  • Било које истраживање које је изузетно лоше не разликује се од преваре (Ендру Гелман).[8]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „'Хазардс оф Пропхецy: Тхе Фаилуре оф Имагинатион'“ ин тхе цоллецтион Профилес оф тхе Футуре: Ан Енqуирy инто тхе Лимитс оф тхе Поссибле (1962, рев. 1973). пп. 14, 21, 36.
  2. ^ Цларке 1973
  3. ^ „Тхе Сорцерер оф Рхианнон“, Астоундинг Фебруарy (1942). пп. 39.
  4. ^ Схермер, Мицхаел (01. 1. 2002). „Схермер'с Ласт Лаw”. Сциентифиц Америцан. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  5. ^ Рубин, Цхарлес Т. (2008). „Wхат ис тхе Гоод оф Трансхуманисм?”. Ур.: Цхадwицк, Рутх; Гордијн, Берт. Медицал Енханцемент анд Постхуманитy (ПДФ). Спрингер. стр. 149. ИСБН 9789048180059. Архивирано из оригинала (ПДФ) 16. 10. 2014. г. Приступљено 17. 10. 2014.  Рубин ис реферринг то ан еарлиер wорк оф хис: Рубин, Цхарлес Т. (1996). „Фирст цонтацт: Цоперницан момент ор нине даy'с wондер?”. Ур.: Кингслеy, Стуарт А.; Лемарцханд, Гуиллермо А. Тхе Сеарцх фор Еxтратеррестриал Интеллигенце (СЕТИ) ин тхе Оптицал Спецтрум II: 31 Јануарy-1 Фебруарy 1996, Сан Јосе, Цалифорниа, Банд 2704. Процеедингс оф СПИЕ – тхе Интернатионал Социетy фор Оптицал Енгинееринг. Беллингхам, WА: СПИЕ—Тхе Интернатионал Социетy фор Оптицал Енгинееринг. стр. 161—184. ИСБН 978-0-8194-2078-7. 
  6. ^ Ј. Портер Цларк (16. 11. 1994). „Цларк'с Лаw”. Дискусиона група: алт.неwс.мисц. Приступљено 10. 12. 2014. „Тхеy wере апологетиц анд сеемед синцере, бут суффициентлy адванцед цлуелесснесс ис индистингуисхабле фром малице. 8-)” 
  7. ^ Пхилип 2015, стр. 83
  8. ^ Андреw Гелман. Цларке’с Лаw: Анy суффициентлy цраппy ресеарцх ис индистингуисхабле фром фрауд (20 Јуне 2016).

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tri_Klarkova_zakona&oldid=26789711”