Пређи на садржај

Уговор о шпедицији

С Википедије, слободне енциклопедије

Уговор о шпедицији је уговор на основу кога се једна страна (отпремник, шпедитер) обавезује да у своје име а за рачун друге стране (комитента, налогодавца домаћег или страног) отпрема или допрема робу, као и да изврши све потребне радње, царинске и друге формалности у вези превоза робе, док се комитент обавезује да шпедитеру плати одређену накнаду (провизију). Послове шпедиције могу обављати привредни субјекти регистровани у Регистру привредних субјеката који води Агенција за привредне регистре, а у случају међународне шпедиције и ако испуњавају услове приписане чланом 26. Царинског закона ("Сл. гласник РС", бр. 73/2003, 61/2005 и 85/2005 - др. закон).

Посао шпедитера[уреди | уреди извор]

Шпедитерска (отпремничка) предузећа у своје име а по налогу и за рачун комитента са циљем стицања добити организују отпрему, односно допрему робе и обављају послове и радње у вези са организацијом отпреме или допреме робе при чему су најначајнији послови везани за превоз робе. Шпедитер није возар, он организује превоз робе, али је сам не превози. Превоз робе врши возар, а шпедитер благовремено обавља све потребне радње у вези са превозом робе и ангажује превозиоца робе (возара). Међутим, шпедитер може да обавља и превоз робе и у том случају шпедитер се појављује и као превозник.

Шпедитер, на основу налога комитента преузима обавезу да организује отпрему и допрему робе (преузимање робе, паковање, амбалажа, обележавање колета, прибављање докумената, обезбеђивање превозног средства, уговарање превоза до одредишта, осигурање и др.). Шпедитер обавља и низ радњи на које обавезују царински прописи (царињење робе и сл.).

Царинским законом је утврђено да ако лице о чијим правима и обавезама се одлучује одреди заступника за предузимање тих радњи, односно у случају ако заступник иступа у своје име а за рачун другог лица (посредни заступник) заступник мора бити правно лице са седиштем у Републици Србији, регистровано за послове међународне шпедиције и уписано у посебан регистар заступника код Управе царина.

Посредни заступник је дужан да води евиденцију о свим радњама које предузима као посредни заступник пред царинским органима, а на начин који одреди Управа царина (члан 26. Царинског закона).

Форма уговора о шпедицији[уреди | уреди извор]

Посебна форма за закључење уговора о шпедицији није прописана, па се на закључивање уговора о шпедицији примењују општа правила о закључењу уговора о робном промету, што значи да уговор о шпедицији спада у неформалне уговоре. Међутим, због лакшег доказивања и сложености самог уговора сигурније је да се уговор о шпедицији закључи у писменој форми. Код уговора о шпедицији уговорне стране су шпедитер (отпремник) и комитент (налогодавац). У улози комитента може да се појави било које правно или физичко лице.

Обавеза шпедитера[уреди | уреди извор]

Основна обавеза шпедитера је да поступа савесно и у складу са налогом комитента, штитећи у свему интересе комитента. Шпедитер је дужан да се придржава упутстава комитента, а ако не може у свему да поступи по његовим упутствима дужан је да комитента о томе обавести и од њега затражи нова упутства. Ако нема времена, због околности случаја, да прибави нова упутства од комитента, шпедитер је дужан да поступи у складу са интересима комитента. Поред наведеног, основне обавезе шпедитера су да:

  • прими робу од комитента (или трећег лица) ради отпреме или допреме
  • робу чува
  • закључује потребне уговоре
  • поступа по налогу комитента
  • обавештава комитента
  • изврши обрачун са комитентом

Шпедитер има обавезу утврђивања квалитета робе и узимања узорака само када је то уговорено. После пријема робе, а пре њене предаје превознику, шпедитер је дужан да робу чува с пажњом доброг привредника. Шпедитер има обавезу да осигура ускладиштену робу само ако за то добије налог од комитента (са обимом и врстом осигурања). Комитент може да захтева од шпедитера да за робу која се допрема из иностранства спроведе потребни царински поступак и плати царинске дажбине за рачун комитента. С обзиром да ради за рачун комитента шпедитер мора штитити његове интересе, па посебно мора да води рачуна о избору лица са којима закључује поједине уговоре (превозилац, осигуравајуће друштво, складиште и др.). Такође, има обавезу да обезбеди права свог комитента према трећим лицима (нпр. да обезбеди веродостојне доказе о оштећењу робе, да истакне приговоре и рекламације превозиоцу и другим лицима, да предузме потребне мере и радње да би комитенту били враћени износи који су неправилно наплаћени - превозни трошкови, царинске дажбине и сл.). Шпедитер је дужан да комитента обавештава о току посла, о закључењу појединих уговора, пријему робе и сл.). Шпедитер је дужан да по завршетку посла комитенту поднесе обрачун са потребном документацијом.

Права шпедитера[уреди | уреди извор]

Основна права шпедитера су:

  • право на провизију
  • право на накнаду трошкова
  • право на аванс (предујам)
  • право залоге
  • право самосталног испуњења

Право на провизију шпедитер остварује према уговору, а ако она није уговорена висина провизије се одређује према општим условима пословања, прописима или трговачким обичајима.

Шпедитер има право на накнаду трошкова до којих је дошло у вези са отпремом или допремом робе. Шпедитер има право да од комитента захтева аванс за извршавање комитентовог налога.

Ако је уговорено да ће шпедитер наплатити своја потраживања од примаоца ствари, шпедитер задржава право да тражи исплату накнаде од налогодавца ако прималац одбије да му је исплати (члан 842. Закона о облигационим односима - "Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89 и "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93).

Према члану 846. Закона о облигационим односима шпедитер, ради обезбеђења наплате својих потраживања насталих у вези са уговором о шпедицији, има право залоге на стварима предатим ради отпремања и у вези са отпремањем све док може располагати њима.

Обавезе комитента (налогодавца)[уреди | уреди извор]

Комитент је дужан да шпедитеру исплати накнаду према уговору, а ако накнада није уговорена онда накнаду одређену тарифом или неким другим општим актом, а у недостатку овога, накнаду одређује суд.

Комитент је дужан да шпедитеру накнади потребне трошкове учињене ради извршења налога о отпремању ствари, с тим што шпедитер накнаду трошкова може да тражи одмах пошто их је учинио. Комитент је дужан да шпедитера обавести о особинама ствари којима може бити угрожена сигурност лица или добара или нанесена штета, а кад се у пошиљци налазе драгоцености, хартије од вредности или друге скупоцене ствари да саопшти њихову вредност у часу предаје ради отпремања.

Посебне врсте уговора о шпедицији[уреди | уреди извор]

Законом о облигационим односима, чл. 844. и 845. као посебни случајеви шпедиције утврђени су отпрема са фиксном накнадом и збирна отпрема.

Комитент и шпедитер могу уговорити једну укупну своту (у фиксном износу) за извршење налога о отпремању робе. Та накнада обухвата накнаду по основу отпремања, накнаду за превоз робе и накнаду свих других трошкова. У овом случају шпедитер одговара и за рад превозника и других лица која учествују у отпремању и допремању робе.

Збирна шпедиција постоји када шпедитер организује отпрему робе више комитената - збирна отпрема. Шпедитер може увек да организује збирну отпрему осим ако је то уговором искључено. У случају збирне отпреме шпедитер одговара за губитак или оштећење ствари насталих за време превоза до којих не би дошло да није било збирне отпреме. У случају организовања збирне отпреме разлика у возарини припада комитенту, а шпедитер има право на посебну додатну накнаду.

Престанак уговора о шпедицији[уреди | уреди извор]

Уговор о шпедицији може престати: испуњењем, немогућношћу испуњења, престанком или стечајем уговорних страна, опозивом налога од стране комитента или отказом налога од стране шпедитера.

У случају да комитент по својој вољи одустане од уговора дужан је да шпедитеру накнади све трошкове које је до тада имао и исплати му сразмерни део провизије за дотадашњи рад. У случају да комитент одустане од уговора да би посао поверио другом шпедитеру, шпедитер поред накнаде за трошкове које је имао до тада, има право и на део накнаде и изгубљене добити. У случају да шпедитер одустане од уговора комитент има право на накнаду штете.

Литература[уреди | уреди извор]

  • е-Пресс:Закључивање уговора о отпремању робе - шпедицији, 2006/225, објављен 18/012006