Пређи на садржај

Вино Старог света

С Википедије, слободне енциклопедије
Вина Старог света односе се на вина која потичу из региона са дугом документованом историјом производње вина.

Вино Старог света се првенствено односи на вино произведено у Европи, али може укључивати и друге регионе медитеранског басена са дугом историјом винарства као што су Северна Африка и Блиски исток. Фраза се често користи у контрасту са „вина из Новог света“ која се првенствено односи на вина из винских региона Новог света као што су Сједињене Државе, Аустралија, Јужна Америка и Јужна Африка. Термин „вино из Старог света“ не односи се на хомогени стил са „винским регионима старог света“ попут Аустрије, Француске, Грузије, Италије, Португалије и Шпаније, од којих сваки производи веома различите стилове вина чак и унутар својих граница. Уместо тога, термин се користи да опише опште разлике у филозофији виноградарства и винарства између региона Старог света где традиција и улога [терроир[|теруара]] предњаче у односу на Нови свет где се наука и улога винара чешће наглашавају. У новије време, глобализација вина и појава летећих винара умањили су разлику између ова два појма, јер су винари у једном региону могли да производе вина која могу да испоље особине другог региона, тј. вино „стила старог света” које се производи у винској регији Новог света као што је Калифорнија или Чиле и обрнуто.[1]

„Стари свет“ такође може значити вински стил који су вековима упражњавали мали винари за производњу вина које је намењено да се конзумирају као дневни напитак уз оброк. Ова „упаривања” хране и вина, данас тако позната (нпр. Кјанти и италијанска храна) развијали су се генерацијама путем покушаја и грешака. Мали сеоски винар је успео или подбацио на репутацији свог вина као прихватљивог „стоног“ вина, било да је веома скупо или јефтино.

Поређења ради, вина „Новог света“, иако су пријатељска према храни, створена су да задовоље укусе савремених винопија. Савремени љубитељи вина, посебно они на великом америчком тржишту, конзумирају вино као самосталан напитак колико и пиће уз оброк. Стога је непосредни „укус” неодољив критеријум по коме савремени потрошач вина оцењује вино новог света.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ј. Робинсон (ед) "Тхе Оxфорд Цомпанион то Wине" Тхирд Едитион пг 493 Оxфорд Университy Пресс 2006 ISBN 0-19-860990-6