Здравствени систем Црне Горе

Здравствени систем Црне Горе је организован као јединствени здравствени регион и доминантно се заснива на јавном сектору, јер приватни сектор иако постоји није интегрисан. Црногорски здравствени систем је, по већини параметара који га карактеришу, релативно мали систем и као такав погодан је за увођење и примену нових знања и искустава и релативно брзу трансформацију у један модеран, квалитетан и ефикасан систем способан да у потпуности задовољи потребе крајњих корисника својих услуга. Да је то тако показала је ранг листа Европског здравственог потрошачког индекса (ЕЦХИ), и подаци Организације „Хеалтх Цонсумер Поwерхоусе“ објављени 2019. године, по којима се од оцењиваних 35 земаља – здравствени систем Црна Гора налази на 23. месту.

Предуслови

Здравствени систем Црне Горе је релативно мали на шта утиче популација од 640.000 становника, према којој Црна Гора спада у ред малих земаља, у којој је по подацима из 2007. године стопа наталитета износила 12,44 на 1,000 становника, стопа морталитета 9,51 на 1,000 становника, што је условило позитивну стопу природног прираштаја од 2,93 на 1,000 становника. Хроничне незаразне болести водећи су узроци оболевања, инвалидности и превременог (прије 65. године) умирања становника Црне Горе. У Црној Гори је морталитет одојчади смањен са 11,14 на 1,000 зиворођених (1991.) на 7,4 на 1,000 живородјених (2007). Међутим, то је значајно изнад просека земаља цланица ЕУ (4,6 на 1,000 живородјених) и Евро А – групе (3,9 на 1,000 зиворођених).

На овај систем иако мали утиче и социо-економска ситуација, низак ниво БДП-а и висока стопа незапослености, као озбиљан лимитирајуци фактор одрживог финансирања здравствене заштите.

Организација

Сходно законским прописима Црна Гора је оснивач највећег броја здравствених установа у којима се обезбјеђује здравствена заштита становништва. Здравствена заштита се пружа у:

• здравственим установама које чине мрежу државних здравствених установа
• установама у приватном власништву.

Мрежа здравствених установа је организована на начин да се грађанима обезбеди здравствена заштита сходно потребама и могућностима здравственог система, а у складу са принципима солидарности, доступности и једнакости у остваривању здравствене заштите.

Кадровска структура у здравству Црна Горе у 1991, 2003, 2008 и 2013.
Профил	1991	2003	2008	2013
Лекари и лекари специјалисти	917	1139	1312	1348
Стоматолози	275	265	98	27
Фармацеути	120	103	99	105
Сви здравствени радници и сарадници	3485	5464	5405	5550
Немедицински радници	1961	1787	1826	1678
Сви запослени у здравству	6815	7251	7231	7228

Нивои здравствене заштите

Здравствена заштита се пружа на три нивоа.

Први је ниво примарне здравствене заштите који би требао да обезбиједи 80-85% потреба за здравственом заштитом. Носилац примарне здравствене заштите је изабрани доктор у амбуланти, односно тимови изабраних доктора.

Други ниво, ниво секундарне здравствене заштите, се обезбјеђује преко специјалистичких амбуланти и болничких одјељења, као и терцијарни ниво здравствене заштите уз развијање субспецијалистичких амбуланти.

Здравствена мрежа

Здравствена мрежа у Црној Гори организована је у складу са:

• укупним бројем становника,
• демографским карактеристикама становништва гравитирајућег броја становника,
• здравственим стање,
• карактеристике појединих територија,
• расположивост здравствених ресурса,
• доступности здравствене заштите у складу са економским могућностима Црне Горе.

Здравствене установе

Здравствене установе у Црној Гори организоване су кроз мрежу примарне, секундарне и терцијарне здравствене заштите, која се састоји од:

• 18 домова здравља,
• седам општих болница,
• три специјалне болнице,
• Клиничког центра Црне Горе,
• Завода за хитну медицинску помоћ,
• Института за јавно здравље,
• Апотекарске установе Црне Горе, ‘Монтефарм’ у чијем саставу се налази 41 апотека у свим општинама Црне Горе.

Дом здравља је референтни центар примарне здравствене заштите који пружа или омогућава подршку тиму изабраног доктора. Организационо, дом здравља има три основне Целине:

• амбуланту изабраног доктора, односно тимове изабраних доктора (изабраног доктора педијатра, изабраног доктора за одрасле и изабраног доктора гинеколога);
• центре за подршку изабраним докторима који су организовани на локалном и регионалном нивоу за:
  • плућне болести и туберкулозу,
  • дијагностику,
  • ментално здравље, децу са посебним потребама, превенцију и сл.
  • јединице за подршку за: патронажу, физикалну терапију примарног нивоа и санитетски превоз.

Приватни сектор

Приватни сектор који тренутно није интегрисан у систем здравствене заштите, иако се састоји од већег броја ординација, зубарских ординација, веледрогерија и апотека.

Када је реч о приватним пружаоцима здравствених услуга, њих систем на нивоу плана мреже Црне Горе, нити на нивоу услуга које пружају (корисника приватних здравствених услуга) је ту, али се не види.

Без обзира шта је разлог неприказивања кључних елемената приватног сектора (број и врста приватних здравствених установа), на овакав начин систем не може да прати нити планира, упоредјује и развија јавну инфраструктуру. Још мање, може да утиче на развој недостајућих капцитета и у јавном и у приватном сектору Црне Горе.

Када је реч о изворима финансирања приватног здравственог сектора, он се не приказује на систематски и јавности лако доступан начин, а у националним здравственим рачунима укупне трошкове на здравство се приказују — али то је једна врло груба укупна процена.

Оптерећеност система

У односу на број прегледа планираних Програмом здравствене заштите у Црној Гори доктори медицине просечно остварују 3,5 - 3,9 прегледа по осигуранику (планирано 3,9).

У поређењу са бројем посета код љекарна у примарној здравственој заштити, број специјалистичких консултација на нивоу домова здравља (0,59 прегледа по осигуранику) је задовољавајући.

На нивоу болница остварује се 1,05 прегледа по осигуранику.

Библиографија

• Устав Црне Горе,
• Здравствена политика у Црној Гори до 2020. године (2001),
• Стратегија развоја здравства Црне Горе (2003.),
• Мастер план развоја здравства Црне Горе за период 2005. – 2009.г.,
• Мастер план развоја здравства Црне Горе за период 2010. – 2013.г.,
• Закон о здравственој заштити (Сл.лист РЦГ 39/2004, 14/10),
• Закон о здравственом осигурању (Сл.лист РЦГ 39/2004, 14/12),
• Закон о правима пацијената (Сл. лист ЦГ 40/2010),
• Евалуација програма здравствене заштите у Црној гори за 2013. годину,

Види још

• Државне болнице у Црној Гори
• Медицина у Црној Гори

Спољашње везе

• Оцјена интегритета здравственог система у Црној Гори