Зодијак (серијски убица)

С Википедије, слободне енциклопедије
Зодијакова скица
Лого који је Зодијак користио у својим писмима као потпис

Зодијак је серијски убица из САД који је деловао крајем 1960-их у северној Калифорнији. Сам је дао себи име у низу писама, шифрованих, које је слао штампи. Још три писма су остала недешифрована, као што није познат ни идентитет убице до данас, иако је било осумњичених, а случај се води још увек као отворен.

Жртве[уреди | уреди извор]

Иако је зодијак у писмима новинама потврдио да је убио 37 особа, истраге утврђују да је убио само пет жртава, а две су преживеле. Они су:

  • Дејвид Артур Фарадеј, 17 и Бети Лу Џенсен, 16, убијени су из ватреног оружја 20. децембра 1968. на путу за језеро Херман унутар градских граница Бенисија.
  • Мајкл Рено Мего, 19 и Дарлин Елизабет Ферин, 22, устрељени су из ватреног оружја 04. јула 1969. на паркингу голф клуба на периферији Валеха. Дарлин је умрла на путу за болницу, док је Мајкл преживео.
  • Брајан Кевин Хартнел, 20 и Сесилија Ен Шепард, 22: 27. септембра 1969. су избодени на месту које је данас познато под именом Острво Зодијака код језера Беријеса у округу Напа. Хартнел је преживео шест убода у леђа, али је Сесилија умрла два дана касније у болници у Напи.
  • Пол Ли Стајн, 29, убијен из ватреног оружја 11. октобра 1969. на Президио Хајтсу у Сан Франциску.

Они за које се сумња[уреди | уреди извор]

Многи други су идентификовани као могуће жртве Зодијака, мада су докази недовољни и ниједна није јединствено прихваћена као жртва Зодијака. Познатије жртве за које се сумња су:

  • Роберт Домингос, 18, и Линда Едвардс, 17. Убијени су из ватреног оружја 4. 4. 1963. на плажи у близини Ломпока, Калифорнија. За њих се сумња да су жртве Зодијака због сличности напада на њих и нападу на језеру Беријеса.
  • Чери Џо Бејтс, 18, је избодена до смрти и скоро јој је одсечена глава 30. 10. 1966. у студентском граду у Риверсајду, Калифорнија. Њена смрт је повезана са Зодијаком тек након 4 године од њеног убиства, кад је новинар Сан Франциско Хроникла, Пол Евери, примио дојаву која се тиче сличности између убистава Зодијака и услова који су окруживали смрт Бејтсове.
  • Кејтлин Џонс, 22;отета 22. 3. 1970. године на Аутопуту 132, близу Модеста у Калифорнији. Побегла је из кола човека који је возио њу и њену бебу споредним путевима око Стоктона и Патерсона око 3 сата. Након што је стигла у полицијску станицу у Патерсону, видела је постер са скицом Зодијака и идентификовала га као свог отимача.
  • Дона Лас, 25; последњи пут је виђена 26. 9. 1970. године у Саут Лејку Тахоа, Калифорнија. На разгледници која је стигла са језера код Тахоа залепљен је текст и стигла је у Сан Франциско Хроникл 22. 3. 1971. и неки су је протумачили као тврдњу Зодијака да је Ласова његова жртва, упркос нетачном објашњењу (у писму од 26. 7. 1970. Зодијак је тврдио да је убио 13 жртава; Ласова би требало да буде 14, а не 12, како разгледница сугерише). Њено тело није никада пронађено, а није извршена ни службена истрага захваљујући јурисдикционом неслагању између полиције са Јужног језера Тахоа и шерифовог одељења и непознато је да ли је злочин уопште извршен.

Временска линија[уреди | уреди извор]

Пут за језеро Херман[уреди | уреди извор]

Полиција је запазила Зодијака због наочиглед насумичних убистава Бети Лу Џенсен и Дејвида Ферефеја 20. 12. 1968. године, унутар градских граница Бенисија.

Били су на првом састанку и, уместо да оду на божићну игранку, отишли су до локалног ресторана. Око 22 х и 15 минута паркирали су кола на раскршћу на путу за језеро Херман. Мало након 23 х, Зодијак се паркирао уз њих. Један се сведок провезао касније и видео оба аута, али никог унутар њих. Моменат касније, чуо је оно за шта му се чинило да су пуцњи из пиштоља, али није био сигуран јер је слушао радио.

Фередеј је упуцан једном у главу, а Џенсенова, која је бежала, пет пута у леђа. Неколико минута касније, њихова тела је пронашла Стела Борџиз која је живела у близини и злочин пријавила полицији. Нису пронађени ваљани трагови.

Блу Рок Спрингс[уреди | уреди извор]

Око поноћи између 4. и 5. јула 1969. године на паркингу голф клуба у Валеху, који је удаљен 6,5 km од места злочина на путу за језеро Херман, упуцани су Дарлин Ферин и Мајкл Мего. Док су седели у њеним колима, једна кола су се паркирала крај њих и одмах се одвезла, да би се вратила након десет минута. Паркирао је кола тако да им је онемогућио да побегну и онда пришао сувозачевим вратима и заслепио их батеријском лампом. Убио их је лугером од 9 mm. Четрдесет минута након поноћи 5. 7. 1969. године, човек је анонимно позвао полицију у Валеху да пријави и потврди одговорност и за овај и за напад у децембру 1968. године. Позив је праћен до телефонске говорнице на бензинској пумпи мало удаљене од полицијске станице.

Дарлин је проглашена мртвом у болници, док је Мего преживео упркос томе што је рањен у лице, врат и груди.

Дарлин је била конобарица у Валеху, у популарној књизи издатој 17 година након њеног убиства, непоткрепљена прича говори о томе да је Зодијак био њен обожавалац и редовна муштерија. У књизи, аутор такође тврди да је она знала да је он одговоран за убиства (а можда и друга) на путу за језеро Херман и да ју је убио не би ли је спречио да га пријави полицији или због тога што га је она уцењивала у замену за ћутање. Ове тврдње су непоткрепљене и могу бити нађене у малобуџетном филму из 1971. године или у роману из 1979. године.

Писма почињу[уреди | уреди извор]

Валехо Тајмз Хералд, Сан Франциско Хроникл и Сан Франциско Егзаминер 1. 8. 1969. примили су по једно писмо од Зодијака. Скоро идентично написана писма у којима је Зодијак преузео одговорност за три убиства, такође су садржала 1/3 шифре од укупно 360 слова за које је тврдио да садрже његов идентитет. Зодијак је захтевао да писма буду објављена на насловним странама или ће он наставити са насиљем и убиће десетине људи тог викенда. Убиства се нису десила и три дела су евентуално објављена. 04.08.1969. године Егзаминеру стиже ново писмо са поздравом: "Драги уредниче, ово говори Зодијак". Писмо је био одговор на захтев шерифа Стилца из Валехоа Зодијаку да им пружи више детаља да би доказао да је он стварно убио Фарадеја, Џенсенову и Феринову. 08.08.1969. године, брачни пар из Салинаса, Калифорнија, проваљује Зодијакову шифру која није садржала његов идентитет. Порука је гласила (укључујући погрешна спеловања): "ВОЛИМ ДА УБИЈАМ ЉУДЕ ЈЕР ЈЕ ТО ТАКО ЗАБАВНО. ЗАБАВНИЈЕ ЈЕ ОД УБИЈАЊА ДИВЉИХ ЖИВОТИЊА У ШУМИ ЈЕР ЈЕ ЧОВЕК НАЈОПАСНИЈА ЖИВОТИЊА ОД СВИХ. УБИСТВО MI ДАЈЕ НАЈУЗБУДЉИВИЈЕ ИСКУСТВО, ЧАК ЈЕ БОЉЕ ОД ПРОВОДА СА ДЕВОЈКОМ НА ЗАБАВИ. НАЈБОЉИ ДЕО ТОГА ЈЕ ДА КАД УМРЕМ ПОНОВО ЋУ БИТИ РОЂЕН У РАЈУ I СВИ ОНИ КОЈЕ САМ УБИО ПОСТАЋЕ МОЈИ РОБОВИ. НЕЋУ ВАМ ДАТИ СВОЈЕ ИМЕ ЈЕР ЋЕТЕ ПОКУШАТИ ДА МЕ УСПОРИТЕ ИЛИ ЗАУСТАВИТЕ МОЈЕ СКУПЉАЊЕ РОБОВА ЗА ЖИВОТ ПОСЛЕ СМРТИ".

Значење последњих осамнаест симбола није пронађено, мада је оком ТВ програма "Нерешене мистерије" предложено да им је значење Теодор Џ. Качински.

Тек је децембра 2020. године једно писмо дешифровано које је Зодијак послао. Веб-дизајнер из Вирџиније Дејвид Оранчак каже да је успео да провали шифру уз помоћ аустралијског математичара Сема Блејка и софтверског инжењера који се бави разбијањем шифри из Белгије Јарла Ван Ајка. [1] Оно гласи:

„НАДАМ СЕ ДА СЕ ЗАБАВЉАТЕ ПОКУШАВАЈУЋИ ДА МЕ УХВАТИТЕ ТО НИСАМ БИО ЈА У ТВ ЕМИСИЈИ
КОЈА УПЕРУЈЕ ПРСТ У МЕНЕ
НЕ БОЈИМ СЕ ПЛИНСКЕ КОМОРЕ
ЈЕР ЋУ УСКОРО БИТИ У РАЈУ
САДА ИМАМ ДОВОЉО РОБА ДА РАДИМО ЗА МЕНЕ
ГДЕ СВИ ОСТАЛО НЕМАЈУ НИШТА ДОК НЕ СТИГНУ У РАЈ
ПА СЕ БОЈЕ СМРТИ
НЕ БОЈИМ СЕ ЈЕР ЗНАМ ДА ЈЕ МОЈ НОВИ ЖИВОТ ЖИВОТ ЋЕ БИТИ ПОСЛЕ СМРТИ У РАЈУ "

Језеро Беријеса[уреди | уреди извор]

27.09.1969. Брајан Хартнел и Сесилија Шепард су пикниковали на обали језера, на малом острву повезаним пешчаним спрудом са Твин Оук Риџом. Пришао им је човек који је носио капуљачу попут џелата са наочарима на преклапање преко очију и уређајем попут портикле на грудима са белим симболом крста у кругу величине око 8x8cm. Пришао им је са пиштољем за који је Хартнел мислио да је 45-ица. Човек у капуљачи им је рекао да је побегао из затвора у Дир Лоџу, у Монтани, где је убио стражара и украо кола, и објаснио им је да су му потребна њихова кола и новац да оде у Мексико. Понео је дуг, већ пресечен, пластични канап за веш и рекао Шепардовој да веже Хартнела, пре него што он њу веже. Зодијак је проверио и затегао Хартнелове везе након што је открио да га је она везала лабаво. Хартнел је првобитно мислио да је то чудна пљачка, али је Зодијак извукао нож и убо их, а онда је препешачио око 500 m до пута за Ноксвил, нацртао симбол крста у кругу на Хартнеловим вратима од кола и испод написао: Валехо 12-20-68, 7-4-69, септ 27-69-6:30 ножем.

У 07:40 човек је назвао канцеларију шерифа округа Напа са јавне говорнице да пријави свој злочин. Неколико минута радио репортер је пронашао говорницу са отвореном слушалицом у перионици кола на главној улици у Напи, само неколико блокова даље од шерифове канцеларије и 27 ми (43 км) од места злочина. Детективи су пронашли свеже отиске прстију али нису имали са чим да их упореде. Човек и син који су били на пецању су пронашли жртве након што су чули њихове узвике за помоћ. Први полицајци који су стигли били су заменици шерифа Дејв Колинс и Реј Ленд. Пре него су стигли на место злочина, Колинс је био у патроли у подручју Виши извора око 20 ми (32 км) даље, а Ленд је био у Св. Хелени. Сесилија Шепард је била свесна кад су стигли и дала им је детаљан опис нападача. Хартнел и Шепардова су одвезени у болницу Краљица Долине у Напи амбулантним колима. Шепардова је пала у кому за време превоза и умрла је након два дана, али је Хартнел преживео не би ли своју причу испричао новинама. Детектив из Напе Кен Нарлоу је од тад па до своје пензије 1987. радио на решавању случаја.

Президио Хајтс[уреди | уреди извор]

11.10.1969. човек је ушао у такси Пол Стајна на раскрсници Мејсонове и Гиријеве улице у Сан Франциску и тражио је да буде одвезен до Вашингтонове и Улице јавора на Президио Хајтсу. Из непознатих разлога, Стајн је возио један блок даље до Улице вишње; човек га је убио једним пуцњем у главу пиштољем од 9mm, а онда је узео његов новчаник и кључеве од кола и стргнуо му задњи део мајице. Три тинејџера су га видела преко пута улице у 9:55 и позвали су полицију у току злочина. Видели су како човек брише кола и онда одлази у правцу Президија један блок на север. Полиција је стигла неколико минута касније и тинејџери су им објаснили да је убица још увек у близини.

Два блока од места злочина, полицајац Дон Фук, који се такође јавио на позив, опазио је белца који иде уз тротоар а онда креће степеништем који води у предње двориште једне од кућа на северној страни улице; сусрет је трајао само 5-10 секунди. Његов партнер, Ерик Зелмс, није видео човека. Радио диспечер га је упозорио да тражи црног а не белог осумњиченог, и зато нису имали разлога да разговарају са човеком и провезли су се крај њега; грешка у опису је остала необјашњена до данас. Кад су стигли до Трешњеве, Фук је био информисан да у ствари траже белог осумњиченог и схватио је да су морали проћи крај убице. Наставили су потрагу али је убица већ нестао. Тинејџери су описали убицу као мушкарца старог 35-40 година. Детективи Бил Армстронг и Дејв Тоши су добили случај. Полицијско одељење СФ је током година истражило око 2500 осумњичених. 14.10.1969. Хроникл је примио још 1 писмо од Зодијака, овај пут је садржало узорак Стајнове мајице као доказ да је он убица, и претњу убијања школске деце. Полиција је тек тад сазнала кога тражи за Стајново убиство. 02:00 по поноћи 22. 10. 1969. неко ко је тврдио да је Зодијак позвао је Оукландску полицију захтевајући да један од два истакнута адвоката, Ф. Ли Бејли или Мелвин Бели, се појаве у ТВ емисији Џима Данбара у јутро. Бејли није био доступан, али се Бели појавио. Данбар је молио гледаоце да линије оставе отворене, и неко ко се представљао као Зодијак звао је неколико пута и рекао да се зове Сем. Бели је пристао да се сретне са њим у Дели Ситију, али се осумњичени никад није појавио. Полицајци који су чули Зодијаков глас рекли су да Сем, по гласу, није Зодијак. Каснији позиви који је осумњичени упутио Белију водили су до Државне болнице Напе, где је откривено да је „Сем“ ментални пацијент. 08.11.1969. Зодијак је послао разгледницу са још једном шифром која се састојала од 340 слова. 9. 11. 1969. послао је писмо од 7 страна у којем је тврдио да су се полицајци зауставили и разговарали са њим 3 минута након што је убио Стајна. Исечци из писма су били објављени у Крониклу 12.11., укључујући Зодијакову тврдњу; тог истог дана, Ден Фук је написао меморандум објашњавајући шта се десило те ноћи. Многа могућа решења разгледнице су била предложена али нису могла бити прихваћена. 20.12.1969. Зодијак је послао писмо Белију и придодао је још, један узорак Стајнове мајице; Зодијак је тврдио да је желео да му Бели помогне.

Модесто[уреди | уреди извор]

У ноћи 22.03.1970 Кетлин Џонс је возила из Сан Бернардина ка Паталуми да посети мајку. Била је у 7. месецу трудноће и крај ње је била њена 10-омесечна кћи. Док је возила ауто-путем 132 близу Модеста, кола иза ње су почела да свирају и блескају светлима. Зауставила се крај пута и човек у колима се паркирао иза ње и установио да се десна гума клати и понудио да причврсти навртке. Након што је завршио, одвезао се, и кад је Џонсова покренула кола точак је отпао. Човек се зауставио и понудио је да је одведе до прве бензинске станице по помоћ. Провезли су се покрај неколико бензинских станица, али се човек није заустављао. Возио их је неколико сати напред и назад око Трејсија, и кад је она упитала зашто он не стаје, он би променио тему.

Кад се зауставио на раскрсници, Џонсова је искочила из кола са кћерком и сакрила се у пољу. Он ју је тражио, али кад је возач камиона запази сцену отмичар Џонсове се одвезао. Џонсова је стопом стигла до полицијске станице у Патерсону. Док је давала своју изјаву нареднику на дужности, приметила је полицијски цртеж Стајновог убице и препознала га као свог киднапера. Њена кола су касније нађена-разбијена и запаљена бакљом.

Постоји много супротстављених објашњења о отмици Џонсове. Многи тврде да је под претњом убиства ње и кћи се возила около, али бар један полицијски извештај то оповргава. Објашњење Џонсове Полу Ејверију из Кроникла тврди да је отимач изашао из кола и тражио је у мраку батеријском светиљком; али и два извештаја која је дала полицији, изјавила је да није напуштао кола. Нека објашњења исказују да је возило Џонсове померене па онда запаљено, док друга то оспоравају и тврде да је нађено тамо где га је и оставила. Различита неслагања међу објашњењима Џонсонове током година довеле су многе истраживаче да се запитају да ли је стварно била Зодијакова жртва.

Даља комуникација[уреди | уреди извор]

Зодијак је наставио да комуницира са властима током целе 1970.кроз писма и честитке упућене штампи. У писму послатом 20. 4. 1970. Зодијак је написао:“Моје име је (празно)“, праћено са 12-ословном шифром. Зодијак је дошао до тога да је изјавио да није одговоран за скорашње постављање бомбе у пол. станици у СФ (погинуо је наредник Брајан Макдонел) али је додао да је славније убити полицајца него цивила јер полицајац може да узврати паљбу. Писмо је укључивало дијаграм бомбе за коју је тврдио да ће искористити за експлодирање школског аутобуса. На крају дијаграма, написао је: =10, полиција СФ=0.

Зодијак је послао честитку Крониклу на којој је било написано:“Надам се да ћете уживати кад будем добио своју ЕКСПЛОЗИЈУ“ и његов симбол, . На позадини карте Зодијак је запретио да ће искористити своју бомбу за аутобус ако новине не издају све детаље које је написао.желео је такође да види људе које носе „нека фина Зодијак дугмета“.

У писму са поштанским жигом од 26. 6. 1970. Зодијак је изјавио да је узнемирен што људи не носе Зодијак дугмета. Написао је:“Убио сам човека који је седео у паркираним колима 38-ицом“. Претпоставља се да Зодијак упућује на убиство поручника Ричарда Радетића које се десило недељу раније, 19.06. у 17.25 Радетић је писао казну за паркирање у његовим патролним колима кад га је нападач упуцао у главу пиштољем калибра 38. Радетић је умро 15 сати касније. Полиција СФ пориче да је Зодијак умешан у ово убиство које је остало нерешено.

Заједно са писмом стигла је и мапа подручја залива СФ. На слици Маунт Дијабла(Ђавоља планина) Зодијак је нацртао симбол сличан свом. На врху је написао 0, а онда 3, 6 и 9, тако да је то личило на часовник. Упутства у склопу писма су упућивала да 0 треба да буде постављена на Маг.Н. писмо је такође укључивала шифру од 32 слова за коју је убица тврдио да, заједно са шифром, треба да води до места бомбе коју је закопао и поставио да експлодира на јесен. Бомба никад није пронађена. Писац је поруку потписао са:“ =12, Полиција СФ=0“.

У писму Крониклу са поштанским жигом од 24. 7. 1970. Зодијак је преузео одговорност за киднаповање Кетлин Џонс, 4 месеца након догађаја.

У писму од 26. 7. 1970. Зодијак је парафразирао песму из опере Микадо, додајући своје сопствене стихове о прављењу „мале листе“ начина на које је планирао да мучи своје „робове“ у „рајцу“. Писмо је потписано са огромним претераним симболом и новим резултатом:“ =13, Полиција СФ=0“. Последњи запис на дну писма указује:“П.С. Мт. Диабло шифра укључује радијане +# инчи уз радијане“. 1981. преглед наговештаја о радијанима од стране истраживача о Зодијаку, Гарета Пена, водио је до открића да угао радијана кад се постави преко мапе по Зодијаковим инструкцијама, показује на локације два напада Зодијака.

Риверсајд[уреди | уреди извор]

27.10.1970, репортер Кроникла Пол Ејвери (који је покривао случај Зодијака) примио је честитку за Ноћ вештица потписан словом ’З’ и Зодијаковим симболом. На честитки је написана руком порука:“БУ, ти си осуђен“. Претња је схваћена озбиљно и заузела је насловну страну Кроникла. Мало након тога, Ејвери је примио анонимно писмо које га је упозорило на сличности између Зодијакових активности и нерешеног убиства Чери Џо Бејтс, које се десило 4 године раније на градском колеџу у Риверсајду, Калифорнија, удаљеном више од 600 km од Сан Франциска. Он је своја открића пренео у Крониклу 16.11.1970. 30.10.1966. Бејтсова је провела вече библиотеци студентског дома док није затворена у 21х. Суседи су пријавили да су чули врисак око 22.30. Бејтсова је пронађена мртва следеће јутро мало даље од библиотеке између две напуштене куће које су требале да буду срушене због реновирања колеџа. Жице из мотора у њеним колима су биле извучене. Била је брутално претучена и избодена на смрт. Мушки сат Тајмекс са откинутим каишевима је пронађен у близини. Сат се зауставио на 24:24 али се верује да се напад догодио много раније. Такође су откривени отисци војничке чизме.

Месец дана касније, 29. 11. 1966. скоро идентично искуцана писма су послата Риверсајдској полицији и Риверсајд Прес-ентерпрајз. Насловљено „признање“, аутор је преузео одговорност за убиство Бејтсове, давајући детаље злочина који нису објављени јавности, упозоривши да Бејтсова „није прва и неће бити последња“.

У децембру 1966. песма је откривена урезана у дно стола у Риверсајдској колеџској градској библиотеци. Названа „Уморан од живота/не желим да умрем“, песмин језик и рукопис су сличили оним на Зодијаковим писмима. Потписана је оним за шта се мисли да су иницијали „рх“. Шервуд Морили, Калифорнијски најбољи истраживач докумената, изразио је мишљење да је Зодијак написао песму. 30.04.1967. године, 6 месеци након убиства Бејтсове, њен отац Џозеф, Прес-ентерпрајз и полиција Риверсајда су примили скоро идентична писма. У руком писаној шкработини, у копији Полиције и Прес-Ентерпрајза писало је „да је Бејтсова морала да умре и биће их још“, са малом мрљом на дну сличној слову З. У копији Џозефа Бејтса писало је:“Морала је да умре и биће их још“ без З. 13.03.1971., скоро 4 месеца након Ејверијевог првог артикла о Бејтсовој, Зодиак је послао писмо ЛА тајмзу. У њему је сву славу дао полицији, не Ејверију, за откриће његове “Риверсајдске активности, али они проналазе само оне лаке, тамо их постоји много више“.

Веза између Чери Џо Бејтс, Риверсајда и Зодијака је остале несигурна. Одељење риверсајдске полиције остаје при томе да Зодијак није убио Бејтсову, али јесте признала да нека писма о Бејтсовој могу бити његов рад да би лажно преузео одговорност.

Језеро Тахо[уреди | уреди извор]

22.03.1971. Ејверију је стигла поштанска карта у Кроникл, за коју се веровало да је од Зодијака, у којој преузима одговорност за нестанак Доне Лас са Јужног језера Тахо, Калифорнија, 26. 9. 1970. направљену од колеџских огласа и магазинских писама, а уз њу је била и сцена из огласа за Шумске борове и текст „Сијера клуб“, „тражи се жртва 12“, „поглед међу борове“, „поред предела Језера Тахо“, и „около у снегу“. Зодијаков симбол је био на месту повратне адресе.

Ласова је била медицинска сестра у хотелу „Сахара Тахо“ и у казину. 26.09. је радила приближно до два часа по поноћи, прегледајући задњег пацијента око 1:40, и није била виђена да напушта своју канцеларију. Следеће јутро, њена радна униформа и ципеле су пронађени у папирној кеси у њеној канцеларији, необјашњиво испрљане земљом. Кола су пронађена пред њеном зградом где је становала, а стан је био чист. Истог дана, њен послодавац и станодавац добили су телефонски позив од непознатог мушкарца који је лажно тврдио да је Ласова напустила град због породичних проблема. Полиција и шерифов уред су првобитно третирали нестанак Ласове као истрагу несталих лица, сумњајући да је она једноставно отишла. Ласова никад није пронађена. У оном што је изгледало као гроб који је откривен близу Клер Каплан Лоџ у Нордену, Калифорнија на поседу Сијера клупа, истрага је открила само пар наочара за сунце.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Дешифровано писмо Зодијака - злогласног серијског убице”. ББЦ Неwс на српском (на језику: српски). Приступљено 14. 12. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]