Pređi na sadržaj

Agdistis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Frigijska statua Agdistis Pronađena u Hetitskoj državi; iz 6 veka p. n. e.

Agdistis (grč. Ἄγδιστις) je najpre bio epitet boginje Kibele, a kasnije i posebno hermafroditno božanstvo, koje je dobilo ime po planini Agdos. Ovo biće je oslovljavano ženskim polom, ali predstavlja u stvari dvopolno biće koje je nastalo iz Zevsovog semena, ali kome su pri kastriranju odstranjene samo muške genitalije, te se oslovljava kao žensko.[1]

Mitologija

[uredi | uredi izvor]

PRVO PREDANjE

U zanosu je jedne noći Zevs prolio svoje seme na zemlju i nastalo je zastrašujuće dvopolno biće- Agdistis, koje su bogovi iz straha odmah potom vezali i kastrirali. Od odbačenih genitalija je nastalo bademovo drvo. Kći rečnog boga Sangarija je uzbrala plod sa drveta i stavila ga u nedra, međutim odmah potom je plod nestao, a devojka je zatrudnela. Rodila je mladića Atisa, ali ga je lišila materinske ljubavi. Kada je mladić odrastao, Agdistis je zaželela njegovu ljubav zaljubivši se u njegovu nadzemaljsku lepotu. Međutim, mladićeva porodica je odlučila da ga oženi za kći kralja Pesinunta. Agdistis je iz ljubomore na dan venčanja zaludela Atisa i kralja Pesinunta, te su se oni u zanosu sami kastrirali, a potom i umrli. Agdistis se ubrzo pokajala i umolila Zevsa da sačuva Atisovo telo od propadanja.[1]

DRUGO PREDANjE

Na granici Frigije je na planini Agdosu postojao uklesan u stenu simbol Kimbelinog kulta. Jednom se tuda šetao Zevs koji je tužan zbog svojih bezuspešnih pokušaja da se približi boginji Kimbeli bacio svoje seme na stenu i iz nje je stvoreno dvopolno biće Agdistis koje je Dionis opio i kastrirao potom. Iz prolivene krvi je izrastao nar, čiji je plod uzbrala Sangarijeva kći Nana, potom ga stavila u nedra i zatrudnela. Nana je napustila mališana, a prolaznici koji su ga našli su ga odnegovali i dali mu ime Atis (znač. lepotan). Kasnije su se Agdistis i Kibela posvađale oko Atisa, jer su zbog njegove lepote želele da ga prisvoje za sebe. Kada je kralj Pesinunta, Mida odlučio da uda svoju kći za Atisa, Agdistis je iz ljubomore obojicu naterala da se sami kastriraju, a posle čega je mladić i izdahnuo. Na mestu smrti su izrasle ljubičice. Na tom mestu se ubila i njegova nesuđena ljubav. Zevs je sačuvao ostatke mladića- kosa mu je i dalje rasla, i mogao je pokretati mali prst. Agdistis je prenela telo mladića u Pesinunt, i u njegovu čast stvorila tamo sveštenički red ustanovivši Atisov praznik.[1]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.