Alaj

Alaj u vojnofeudalnoj strukturi Osmanskog carstva iz 16. veka je jedinica jačine oko 1000 konjanika, spahija-timarnika ili zaima, koji su za vojnu službu dobijali od države vojna lena: timare (spahiluke) ili zeamete. Lenska konjica svakog sandžaka obrazovala je jedan alaj pod komandom alajbega. Alaji su se organizacijski delili na buljuke i imali su, obično, deset buljuka. Na poziv u rat, ljudstvo alaja prikupljalo se pod barjak alajbega koji ih je vodio nadležnom beglerbegu.

Vidi još

• Četa
• Alajbeg
• Alaj-barjak

Izvori

• Vojna enciklopedija, tom 1 (79. strana)