Anarhosindikalizam

Zastava anarhosindikalizma

Anarhosindikalizam je anarhistički organizacioni model koji u centar stavlja sindikate kao sredstvo za klasni sukob. Polazeći od teorije libertarijanskog socijalizma i prakse sindikalizma, anarhosindikalizam vidi sindikate kao sredstvo za postizanje poboljšanja uslova rada i za izgradnju ka društvenoj revoluciji u obliku generalnog štrajka, sa krajnjim ciljem ukidanja države i kapitalizma. Anarhosindikalisti smatraju sindikate prefiguracijom postkapitalističkog društva i nastoje da ih iskoriste kako bi uspostavili radničku kontrolu nad proizvodnjom i distribucijom. Kao antipolitička ideologija, anarhosindikalizam odbacuje političke stranke i učešće u parlamentarnoj politici, smatrajući ih koruptivnim uticajem na radnički pokret. Da bi postigli svoje materijalne i ekonomske ciljeve, anarhosindikalisti umesto toga praktikuju direktnu akciju u obliku štrajkova, bojkota i sabotaže. Anarhosindikalisti takođe pokušavaju da izgrade solidarnost među radničkom klasom, kako bi ujedinili radnike protiv eksploatacije i izgradili radničko samoupravljanje.

Temelje anarhosindikalizma postavila je antiautoritarna frakcija Međunarodnog udruženja radnika (IWMA), a razvila ih je Francuska generalna konfederacija rada (CGT). Anarhosindikalizam je konstituisan kao specifična tendencija nakon Međunarodnog anarhističkog kongresa u Amsterdamu 1907. godine, što je dovelo do toga da anarhosindikalizam postane dominantan oblik sindikalnog organizovanja u Evropi i Latinskoj Americi. Nakon što su se suočili sa suzbijanjem tokom revolucija 1917–1923, anarhosindikalisti su 1922. godine osnovali Međunarodno udruženje radnika (IWA). Anarhosindikalizam je dostigao svoj vrhunac tokom Španske revolucije 1936. godine, kada je Nacionalna konfederacija rada (CNT) uspostavila anarhosindikalističku ekonomiju širom većeg dela Španske Republike. Anarhosindikalizam je opadao nakon poraza anarhista u Španskom građanskom ratu 1939. godine. Pokret se podelio na dve frakcije: „ortodoksnu“ frakciju, koja se držala tradicionalnih sindikalističkih principa uprkos promenljivim materijalnim uslovima; i „revizionističku“ frakciju, koja je imala za cilj da postigne masovnu bazu i radi u okviru novoosnovanih država blagostanja. Do kraja 20. veka, uspon neoliberalizma i raspad Istočnog bloka doveli su do oživljavanja anarhosindikalizma, sa ponovnim osnivanjem sindikalističkih sindikata širom sveta.

Teorija

Politička teorija anarhosindikalizma zasnovana je na temeljima libertarijanskog socijalizma, kako ga je formulisala antiautoritarna frakcija Međunarodnog udruženja radnika, dok su njegovi organizacioni oblici usvojeni od revolucionarnog sindikalizma, koji je prvi put primenio francuski radnički pokret početkom 20. veka.

Anarhosindikalizam se razlikuje od drugih oblika sindikalizma po svojoj anarhističkoj političkoj filozofiji, dok se druge sindikalističke tendencije distanciraju od anarhizma ili čak poriču bilo kakvo političko svrstavanje. Druge vrste sindikalizma uključuju: „neutralni“ revolucionarni sindikalizam, koji se odvaja od drugih političkih teorija; Danijel de Leonovu koncepciju industrijskog sindikalizma, koja mu je ispunila marksistički uticaj; i autoritarni oblik sindikalizma koji je razvio Žorž Sorel, a koji se zalaže za avangardizam i stvaranje mitova kako bi se mase podstakle na generalni štrajk.

Anarhosindikalizam se takođe razlikuje od drugih oblika anarhizma zbog svoje naklonosti industrijalizaciji i organizaciji. Dok drugi oblici anarhizma odbacuju ekonomsku centralizaciju i podelu rada, smatrajući ideal bezdržavnog društva decentralizovanim, malim društvenim jedinicama, anarhosindikalizam predviđa da sindikati preuzimaju veliku i centralizovanu industrijsku ekonomiju. Anarhosindikalisti veruju da bi uspostavljanje sindikalističkog sistema moglo dovesti do odumiranja države i kao takve do anarhije i komunizma. Neki podržavaju privremeno uspostavljanje kolektivističkog sistema raspodele „svakome prema njegovom doprinosu“, dok se ne postigne stanje post-oskudice, u kom trenutku bi ustupio mesto anarhističko-komunističkom sistemu raspodele „od svakoga prema njegovim sposobnostima, svakome prema njegovim potrebama“.

U savremenom periodu, anarho-sindikalizam je podeljen na dve glavne frakcije: „ortodoksnu“ frakciju, koja odbacuje svaku raznolikost taktika ili saradnju sa državnim snagama, u korist čekanja na prave uslove za revolucionarnu situaciju; i „revizionističku“ frakciju, koja je otvorena za učešće u sistemima socijalne zaštite i teži postepenim reformama ka demokratizaciji ekonomije.

Literatura

• Damier, Vadim (2009) [2000]. Anarcho-syndicalism in the 20th Century. Prevod: Archibald, Malcolm. Edmonton: Black Cat Press. ISBN 978-0-9737827-6-9. 
• Hirsch, Steven J.; van der Walt, Lucien (2010a). „Rethinking Anarchism and Syndicalism: the colonial and postcolonial experience, 1870–1940”. Ur.: Hirsch, Steven J.; van der Walt, Lucien. Anarchism and Syndicalism in the Colonial and Postcolonial World, 1870–1940. Studies in Global Social History. 6. Leiden: Brill. str. xxxi—lxxiii. ISBN 9789004188495. OCLC 868808983. 
• Hirsch, Steven J.; van der Walt, Lucien (2010b). „Final Reflections: the vicissitudes of anarchist and syndicalist trajectories, 1940 to the present”. Ur.: Hirsch, Steven J.; van der Walt, Lucien. Anarchism and Syndicalism in the Colonial and Postcolonial World, 1870–1940. Studies in Global Social History. 6. Leiden: Brill. str. 395—412. ISBN 9789004188495. OCLC 868808983. 
• Rocker, Rudolf (1989) [1938]. Anarcho-Syndicalism. Pluto Press. ISBN 0-7453-1392-2. 
• Thorpe, Wayne (1989). The Workers Themselves. Kluwer Academic Publishers. ISBN 0-7923-0276-1. LCCN 89-8205. 
• van der Walt, Lucien; Schmidt, Michael (2009). Black Flame: The Revolutionary Class Politics of Anarchism and Syndicalism. Edinburgh: AK Press. ISBN 978-1-904859-16-1. LCCN 2006933558. OCLC 1100238201. 
• van der Walt, Lucien (2016). „Global Anarchism and Syndicalism: Theory, History, Resistance”. Anarchist Studies. 24 (1): 85—106. ISSN 0967-3393. 
• van der Walt, Lucien (2018). „Syndicalism”. Ur.: Adams, Matthew S.; Levy, Carl. The Palgrave Handbook of Anarchism. London: Palgrave Macmillan. str. 249—264. ISBN 978-3319756196. S2CID 242074567. doi:10.1007/978-3-319-75620-2_14. 
• Zimmer, Kenyon (2018). „Haymarket and the Rise of Syndicalism”. Ur.: Adams, Matthew S.; Levy, Carl. The Palgrave Handbook of Anarchism. London: Palgrave Macmillan. str. 353—370. ISBN 978-3319756196. S2CID 242074567. doi:10.1007/978-3-319-75620-2_21. 

Bibliografija

• Aguilar Fernández, Palomar (2002). Memory and Amnesia: The Role of the Spanish Civil War in the Transition to Democracy. Berghahn Books. ISBN 1-57181-496-5. 
• Alexander, Robert (1999). The Anarchists in the Spanish Civil War. London: Janus. ISBN 1-85756-400-6. OCLC 43717219. 
• Andrews, Nathaniel (2019). „Repression, solidarity, and a legacy of violence: Spanish anarcho-syndicalism and the years of 'pistolerismo', 1919–23”. International Journal of Iberian Studies. 32 (3): 173—193. ISSN 1758-9150. S2CID 213843688. doi:10.1386/ijis_00004_1. 
• Baker, Zoe (2023). Means and Ends: The Revolutionary Practice of Anarchism in Europe and the United States. AK Press. ISBN 978-1-84935-498-1. OCLC 1345217229. 
• Beevor, Antony (2006). Battle for Spain the Spanish Civil War, 1936-1939. New York: Penguin Books. ISBN 0-14-303765-X. 
• D'Agostino, Anthony (2018). „Anarchism and Marxism in the Russian Revolution”. Ur.: Adams, Matthew S.; Levy, Carl. The Palgrave Handbook of Anarchism. London: Palgrave Macmillan. str. 409—428. ISBN 978-3319756196. S2CID 158605651. doi:10.1007/978-3-319-75620-2_24. 
• Evans, Danny; Stainforth, Elizabeth (2022). „Learning to live: Anarcho-syndicalism and utopia in Spain, 1931–37” (PDF). International Journal of Iberian Studies. 36: 3—20. ISSN 1758-9150. S2CID 254803080. doi:10.1386/ijis_00078_1. 
• Graham, Robert (2018). „Anarchism and the First International”. Ur.: Adams, Matthew S.; Levy, Carl. The Palgrave Handbook of Anarchism. London: Palgrave Macmillan. str. 325—342. ISBN 978-3319756196. S2CID 158605651. doi:10.1007/978-3-319-75620-2_19. 
• Heywood, Paul (1989). „The Labour Movement in Spain before 1914”. Ur.: Geary, Dick. Labour and Socialist Movements in Europe Before 1914. Berg. str. 231—265. ISBN 0-85496-200-X. LCCN 88-21418. 
• Ramnath, Maia (2018). „Non-Western Anarchisms and Postcolonialism”. Ur.: Adams, Matthew S.; Levy, Carl. The Palgrave Handbook of Anarchism. London: Palgrave Macmillan. str. 677—695. ISBN 978-3319756196. S2CID 150357033. doi:10.1007/978-3-319-75620-2_38. 
• Roca Martínez, Beltrán (2006). „Anarchism, anthropology and Andalucia: an analysis of the CNT and 'New Capitalism'” (PDF). Anarchist Studies. London: Lawrence & Wishart. 14 (2): 106—130. ISSN 0967-3393. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 2. 2011. g. Pristupljeno 31. 1. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Simon, S. Fanny (1946). „Anarchism and Anarcho-Syndicalism in South America”. The Hispanic American Historical Review. Duke University Press. 26 (1): 38—59. ISSN 1527-1900. JSTOR 2507692. doi:10.2307/2507692. 
• Vallance, Margaret (jul 1973). „Rudolf Rocker – a biographical sketch”. Journal of Contemporary History. London/Beverly Hills: Sage Publications. 8 (3): 75—95. ISSN 0022-0094. OCLC 49976309. S2CID 159569041. doi:10.1177/002200947300800304. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Weltman, Burton (2000). „Revisiting Paul Goodman: Anarcho-Syndicalism as the American Way of Life”. Educational Theory. 50 (2): 179—199. ISSN 1741-5446. doi:10.1111/j.1741-5446.2000.00179.x. 
• White, Robert; Sproule, Warren (2002). „Don't Mourn the Death of Theory, Organize! Globalization and the rhizome of anarcho-syndicalism”. Continuum. 16 (3): 317—333. ISSN 1469-3666. S2CID 146834025. doi:10.1080/1030431022000018681. 
• Williams, Dana M. (2018). „Tactics: Conceptions of Social Change, Revolution, and Anarchist Organisation”. Ur.: Adams, Matthew S.; Levy, Carl. The Palgrave Handbook of Anarchism. London: Palgrave Macmillan. str. 107—124. ISBN 978-3319756196. S2CID 158841066. doi:10.1007/978-3-319-75620-2_6. 
• Zoffmann-Rodriguez, Arturo (2018). „Anarcho-syndicalism and the Russian Revolution: Towards a political explanation of a fleeting romance, 1917–22”. Revolutionary Russia. 31 (2): 226—246. ISSN 1743-7873. S2CID 149863663. doi:10.1080/09546545.2018.1535949. 

Spoljašnje veze

• Sveobuhvatan spisak anarho-sindikalističkih organizacija
• Šta je revolucionarni sindikalizam? Tekuća istorijska serija o anarho-sindikalizmu i revolucionarnom sindikalizmu iz komunističke perspektive.
• Anarho-sindikalizam 101
• Anarho-sindikalistički pregled
• Sindikalizam: mit i stvarnost
• Revolucionarni unionizam: Juče, danas, sutra, autor Dan Jakopovič
• Tekstovi anarho-sindikalizma iz biblioteke Kejt Šarpli