Antikadenca
Antikadenca je pojam nastao od grčke reči anti-protiv i cadens-koji pada.[1]
Za razliku od kadence, koja je opuštena intonacija, odnosno intonacija u opadanju, kao i od polukadence ili opušteno-zategnute intonacije, a uvek označava rast intonacije.[1] Otuda je a intonacija otvaranja koja koja se u vezanom stihu obično javlja na kraju stiha. Funkcija a. jeste da nastavi intonacionu krivulju u narednom retku pesme, dok je kadenca usporava i završava (npr. iza prvog od sledećih Dučićevih stihova jeste a, dok je iza drugog kadenca: Sve putem koji vodi slavi, Krenuše kao vojska mraka. U stihovima sa opkoračenjem često je reč o raznovrsnoj modulacijifrazne melodije stiha, tako da se a može naći kako na kraju tako i unutar stiha, odnosno nba jednoj ili na više cenzura.[2]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Stambolić, Miloš, ur. (1986). Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit. str. 36. ISBN 86-19-00635-5.
- ^ Tanya., Popovic,. Rečnik književnih termina (II izd.). Beograd. ISBN 9788673600642. OCLC 823031942.
