Atropat

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Photo from Azerbaijan National Museum which shows the meeting of Atropates (king of Atropatene) and Alexandre The Great2.png

Atropat (grč. Aτρoπάτης, oko 370—posle 321. p. n. e.) je bio persijski plemić, satrap Medije za vreme Darija III i za vreme Aleksandra Makedonskoga. Prema podeli u Vavilonu dobio je severozapadni deo Medije, tj. Mediju Atropatenu. Osnivač je dinastije Atropata.

Bitka kod Gaugamele[uredi | uredi izvor]

Pred bitku kod Gaugamele Atropat je bio satrap Medije, starteški veoma važne satrapije. Za vreme bitke kod Gaugamele 331. p. n. e. Atropat je zapovedao Međanima, Kaduzijcima, kavkaskim Albancima i Sakesinjanima. U toj bici persijska vojska je bila poražena. Nakon te bitke Ahemenidsko kraljevstvo se više nije moglo oporaviti.

Ostaje veran Dariju do njegove smrti[uredi | uredi izvor]

Tokom zime Atropat je primio Darija III u Ekbatani, kada je Darije pokušavao da sakupi novu vojsku za borbu protiv Aleksandra Makedonskoga. Ostao je veran Dariju sve do njegove smrti 330. p. n. e. Darije III se nakon Aleksandrovoga napredovanja i osvajanja Persepolja povukao na istok i tu ga je ubio satrap Bes.

Aleksandrov satrap Medije[uredi | uredi izvor]

Nakon Darijeve smrti Atropat se predao Aleksandru Makedonskome. Aleksandar je ranije satrapiju Mediju predao Oksidatu. Međutim izgubio je poverenje u Oksidata i smenio ga je. Atropatu je ponovo dao 328/327. p. n. e. satrapiju Mediju na upravljanje. Glavni grad Medije Ekbatana bio je od strateške važnosti za Aleksandrove planove. Bilo mu je važno da na takvom mestu ima pouzdane ljude.

Atropat se istakao tokom 324. p. n. e. kada je uspeo da slomi ustanak, koji je predvodio Međanin Barjaks. Barjaks se predstavljao kao kralj Persijanaca i Međana za vreme Aleksandrova pohoda u Indiji. Atropat je Barjaksa i druge pobunjenike izručio Aleksandru u Pasargadi, kada se Aleksandar 324. p. n. e. vraćao iz indijskoga pohoda.

U Suzi i Ekbatani[uredi | uredi izvor]

Atropat je putovao sa Aleksandrom u Suzu. U Suzi je 324. p. n. e. Aleksandar organizovao svadbu najznačajnijih Makedonaca sa ćerkama najznačajnijih Persijanaca. Aleksandar se oženio jednom Darijevom ćerkom, a Hefestion drugom. Krater se oženio sa ćerkom Darijevoga brata Oksijarta. Tu se Atropatova ćerka udala za Perdiku, koji je bio jedan od najvažnijih Aleksandrovih vojskovođa.

Kada je Aleksandar stigao u Ekbatanu tada mu je Atropat ponudio izuzetno neobičan poklon. Predao mu je 100 žena za koje je rekao da su Amazonke. Međutim i sam Arijan napominje da tu priču ne prenosi nijedan od pouzdanih izvora. U Ekbatani je bio poslednji susret Atropata i Aleksandra. Pola godine posle toga Aleksandar je umro.

Postaje satrap Medije Atropane[uredi | uredi izvor]

Nakon Aleksandrove smrti Atropatov zet Perdika postao je regent carstva, a kralj je postao maloumni Filip III Aridej. Prema Vavilonskoj podeli Aleksandrovoga carstva iz 323. p. n. e. Medija je podeljena na dva dela. Piton je postao satrap najvećega dela Medije. Atropat je postao satrap manjeg severozapadnoga dela oko reke Araks. Ta Medija se kasnije nazivala Medija Atropatane. Atropat se nije pominjao za vreme ratova dijadoha. Strabon pominje da je Atropat osnovao nezavisnu kraljevinu i da je njegova dinastija vladala nekoliko vekova .

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]