Afrički oklopni cvrčci
Afrički oklopni cvrčci (Acanthoplus discoidalis) su vrsta koja pripada Bradyporinae, rodu koji spada u porodicu američkih zelenih skakavaca (Tettigoniidae).
Vrsta je poreklom iz delova Angole, Namibije, Bocvane, Zimbabvea i Južne Afrike.
Izgled[uredi | uredi izvor]
Afrički oklopni cvrčak predstavlja vrstu koja ne leti i obično naraste do telesne dužine od 5 centimetara. Prednji deo grudi sadrži nekoliko oštrih i kupastih kičmenih stubova.Glavne vilice su veoma snažne i mogu ѕadati bolan ujed.Još jedan način odbrane od predatora jeste refleksno krvarenje pri čemu insekt prska tečnost nalik Hemolimfa u soljašnji skelet ostvarujući domet od nekoliko centimetara.
Ishrana[uredi | uredi izvor]
Afrički oklopni cvrčci su po načinu ishrane svaštojedi. Jedan izvor je zabeležio napad na ptičije gnezdo i naveo da insekti mogu da otkriju gnezdo pomoću čula sluha.
Naročito kada im ishrana ima manjak proteina i soli, jedinke ove vrste postaju kanibalistički nastrojeni, toliko da njihova populacija dostigne vrhunac u jesen. Neke od njih budu ubijene od strane vozila lutajući po saobraćajnim putevima i tada se ostale jedinke okupljaju hraneći se njihovim leševima, sve dok ne budu ubijene na isti način. Tokom sezone njihovi ostaci mogu formirati velike zakrpe na putevima.
Odbrana[uredi | uredi izvor]
Afrički oklponi cvrčci poseduju nekoliko odbrambenih mehanizama pored oklopnog spoljašnjeg skeleta. Različite vrste odbrane zavise od pola jedinke i načina napada. Kada su napanuti sa strane i mužjaci i ženke će pokušati da ujedu napadača pri čemu će se mužjaci oglasiti cvrčanjem.
Polovina napada na ovu vrstu, kod njih će izazvati refleksno krvarnje pri čemu crčak prska od 5 do 80 miligrama moguće toksične Hemolimfa na udaljenost do 3 centimetara. U slučaju da su napadnuti odozgo(pri čemu su u mnogo lošijoj poziciji)oba pola će refleksno krvariti mnogo više nego u slučaju napada sa strane. Eksperimenti su prikazali da hemolimfa[1] ima neprijatan ukus dvema vrstama gmizavaca,međutim njeni sastojci nisu tačno određeni. Pretpostavlja se da se u biljkama koje ova vrtsa koristi u ishrani nalazi fitotoksin koji koriste u odbrani od neprijatelja. Nakon refleksnog krvarenja ova vrsta insekata se detaljno čisti kako nebi prouzrokovali kanibalističke napade sopstvene vrste.Istraživanja su pokazala da krvarenje predstavlja svesnu odbranu od neprijatelja, a ne samo posledicu prouzrokovanu napadom neprijatelja. Nevoljno vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak ili ždrelo[2] jeste odbrana afričkog oklopnog cvrčka pod konstantnim napadima.
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Kod afričkih oklopnih cvrčaka, udvaranje i parenje je relativno spor proces koji počinje zalaskom Sunca i obično se završava pred svitanje. Najpre, zvukovi koje mužjak proizvodi privlače ženku. Potom mužjak proivodi spermatofore[3] koje sadrže muške polne ćelije i porciju hrane koju daje ženki. Nakon parenja, mužjak se ne može pariti dok ne proizvede nove spermatofore.
Ženka mora da se pari pre nego što proizvede svoja prva jaja. Nakon toga, ponovo se može može pariti i proizvoditi jaja u proizvoljnom redosledu, jer može da čuva jaja. Shodno tome, mužjacima je prednost da se pare sa devicama, jer će veći procenat potomstva device biti njihov. Device su lakše od ženka koje su se već parile, što omogućava mužjacima da ih lakše razlikuju. Prema tome, mužjaci završavaju više parenja sa devicama, što omogućava brži prenos spermatofora.
Reference[uredi | uredi izvor]