Bacanje hrane za praznike

Razne vrste hrane koja se u izobilju sprema za praznike, a onda jednim delom baca

Bacanje hrane za praznike rasprostranjena je pojava širom sveta, bez obzira o kakvom prazniku je reč i gde se u svetu slavi. Tako decenijama u smeće završi npr. ruska salata za Novu godinu u Rusiji, kaša od crvenog pasulja za solsticij u Koreji, Halim za Ramazan u Indiji i na Bliskom istoku, pite sa mlevenim mesom za Božić u Engleskoj, pogača za pravoslavni Uskrs, kolači od banane za lunarnu Novu godinu u Vijetnamu itd.

Opšte informacije

Praznici su idealno vreme za proslavu i kanzumiranje hrane ali i idealni događaj za njeno poštovanje, kao što se poštuje praznik

I dok mnogi bacaju hranu 1 od 9 ljudi širom sveta (oko 821 miliona ljudi) gladno je svaki dan.

Praznici su sjajno vreme za proslavu i kanzumiranje hrane ali i za njeno poštovanje, kao što se poštuje praznik. Ipak, u nekim delovima sveta praznici su postali sinonim za prejedanje i bacanje hrane.

I dok većina populacije baca hranu nakon praznika, za samo 200 poslednjih godina, svetska populacija je porasla sa 900 miliona na skoro 8.000 miliona ljudi. Do 2100. godine, prema UN-u, procenjuje se da će na našoj Zemlji živeti 10.000 do 11.000 miliona ljudi. Zato ne čudi podatak koji je objavio Svetski program za hranu u svom izveštaji da je više od 1 od 9 ljudi širom sveta (oko 821 miliona ljudi) gladno je svaki dan.

Samo u 2011. godini, FAO je procenio da je 1/3 sve proizvedene hrane u svetu izgubljena ili bačena. To iznosi 1,3 milijarde tona godišnje. A hrana nije jedina stvar koja se gubi kada ostane nepojedena: svi resursi (kao što su seme, voda, hrana, itd.), novac i rad koji su uloženi u njeno pravljenje takođe su izgubljeni.  

Glad i neuhranjenost su toliko rasprostranjen problem da su UN naglasile da je „potrebna duboka promena globalnog sistema ishrane i poljoprivrede“ da bi se rešio ovaj problem. Ovaj prom bi trebalo da uključi težnju ka održivoj proizvodnji hrane, ali i razumnijem odnosu prema hrani koja se u izobilju sprema za praznike, a potom baca.

Kako izbeći (smanjiti) bacanje hrane

Evo šest preporuka Agencije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, o tome kako da se izbegne i smanji bacanje praznične hrane:

Realno planiranje

Preostalu hranu upakovati i zamrznuti i koristiti neki drugi dan.

Unapred planirati količinu pripremu hrane prema broju gostiju. Ne pripremati hranu za 50 ljudi ako samo 5 dolazi na večeru.

Zamrzavanje ostataka hrane ili davanje gostima

Previše spremljene hrane, odmah staviti u zamrzivač i koristiti neki drugi dan. U principu, hranu ne treba ostavljati na sobnoj temperaturi duže od dva sata.

Pretvorite ostatke hrane u ručak ili večeru sledećeg dana

Popara je jedno od jela koje se može pripremiti od ostataka hrane

Koristeći na internetu mnogo kreativnih recepata za korišćenje ostataka hrane, mogu se spremiti raznovstni i ukusni obroci Pri tome sve ostatke hrane čuvate u frižideru i upotrebite što je pre moguće.

Od ostatka hrane napraviti nešto novo

Za svaki obrok napraviti nešto prilično neuobičajeno, ali pre nego što skuvate novo jelo, proverite da li imate nešto već pripremljeno i još uvek bezbedno za jelo da biste prvo sa njim završili.

Time se od ostataka nekog starog jela može napraviti novo jelo. Samo zapamtite da izbegavate da ponovo zagrevate hranu i da je kasnije vratite u zamrzivač

Dozvolite gostima da se sami poslužuju

Donirajte ono što se neće pojesti

Koliko god bi bilo lepo i gostoljubivo služiti goste, domaćin možda neće tačno proceniti količinu hrane ili koliko malo neko želi da jede, i obično greši i servira gostu previše. Dozvoliti gostima da se sami poslužuju znači da oni mogu da biraju količinu koju bi želeli da pojedu.

Takođe savetuje se gostim: kada je obrok samouslužan, da ne uzimaju više nego što mogu da pojedu.

Donirati ono što se neće pojesti

Konzerve, sušena roba ili druga nekvarljiva hrana se može donirati, lokalnim dobrotvornim organizacijama koje rado prihvataju ovu hranu.

Spoljašnje veze

• Srbi među najbahatijim narodima koji bacaju hranu: Pred praznike kupujemo 40% više nego što nam je potrebno, zašto je sramota kupiti dve šnicle? (VIDEO) - www.telegraf.rs