Berijev A-60
| Berijev A-60 | ||
|---|---|---|
 Avion Berijev A-60 | ||
| Opšte | ||
| Namena | Leteća laserska laboratorija | |
| Posada | članova | |
| Zemlja porekla |  SSSR  Rusija
| |
| Proizvođač | Berijev | |
| Prvi let | 19.12.1978. | |
| Početak proizvodnje | 1978. | |
| Uveden u upotrebu | 1978. | |
| Povučen iz upotrebe | aktivan | |
| Status | aktivan | |
| Prvi korisnik | Sovjetsko vojno vazduhoplovstvo | |
| Broj primeraka | 2 | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 46,86 m | |
| Razmah krila | 50,50 m | |
| Visina | 14,76 m | |
| Površina krila | 300,00 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 92.000 kg | |
| Normalna poletna | 179.000 kg | |
| Pogon | ||
| Turbo-mlazni motor | 4 h D 30 KP | |
| Potisak TMM | 4 h 117,68 kN | |
| Performanse | ||
| Brzina krstarenja | 700 km/h | |
| Maks. brzina na Hopt | 850 km/h | |
| Dolet | 8.200 km | |
| Plafon leta | 13.800 m | |
Beriev A-60 je sovjetski, ili ruski avion: leteća laserska laboratorija. Avion je baziran na transportnom avionu Iljušin Il-76MD, prvi put je poleteo 1978., i odmah je ušao u upotrebu[1].
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Sedamdesetih godina dvadesetog veka Sovjeti su razvili stabilni laserski uređaj koji se mogao upotrebiti u vojne svrhe. Već 1977. godine dat je nalog da se formira posebana vazduhoplovna organizacija za razvoj vazdušne laserske tehnologije za sovjetsku vojsku. Tako je formiran TANTK Berijev u fabrici mašina u Taganrogu (pri OKB Berlijevu).
Svrha je bila da se reše složeni naučni i inženjerski problemi u vezi sa stvaranjem vazdušnog lasera, kao i da se olakša istraživanje distribucije zraka u gornjim slojevima atmosfere. Rad na ovoj temi odvijao se uz široku saradnju između preduzeća i naučnih organizacija SSSR-a, ali je osnovni partner OKB bio CKB Almaz na čelu sa B.V. Bunkinom. Kao rezultat te saradnje napravljena je testna platforma, označenu kao "1A" zasnovana na teškom transportnom avionu Iljušin Il-76MD.
Zbog kompleksnosti laserskog sistema i njegovog smeštaja u avion, Il-76MD je morao da pretrpi drastične izmene, što je značajno promenilo izgled aviona a ogledalo se u sledećem:
- U kljunu aviona umesto radara i navigatora, ugrađen je nišanski uređaj.
- Gornji deo trupa između krila i kobilice zamenjen je velikim ispupčenjem koji skrivaju glavni laser koji se uvlači.
- Duž donje ivice trupa postavljene su dve velike gondole: jedna sa turbogeneratorima za napajanje lasera a druga sa uređajem za elekro napajanje avionike i starta motora.
- Zadnja tovarna vrata su uklonjena.
- Uklonjena je kabina zadnjeg strelca[2][3].
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Tehnički opis je napravljen na osnovu izvora[1][4]
Trup je potpuno metalne konstrukcije, visokokrilac nosivosti od 50 do 60 tona. Prtljažni prostor je širine 3,45 a visine 3,4 m, dok je dužina prtljažnog prostora 24,5 m. U ovaj prostor je smeštena kompletna elektronska oprema i posada. Pošto je za rad lasera potrebna velika snaga, trup aviona sa obe strane ima proširenja u obliku gondola i koje su sa desne strane smešteni turboagregati za napajanje lasera a u levu gondolu je smešena APA uređaj za napajanje strujom svih potrebnih uređaja i obezbeđenje snage za startovanje motora aviona. Sa gornje strane trupa (između krila i repa) napravljena je izbočina koja omogućava pravilno funkcionisanje lasera.
Pogonska grupa se sastoji od četiri mlazna motora Solovjev D-30KP potiska 117,68 kN koji su postavljeni na gondolama ispod krila. Motori su opremljeni uređajima za kontra potisak (reverzibilni zalistak-kašika) koji se koriste pri kočenju aviona na pisti.
Krilo se sastoji od središnjeg dela i dva konzolna dela krila, dva polu-krila. Po obliku krilo je strelasto, trapezastog oblika sa dve ramenjače, popuno metalne izrade i osnovne (noseće) konstrukcije i obloge. Ispod krila se nalaze gondole za smeštaj motora. Krila su opremljena zakrilacima koji se nalaze duž celog raspona krila, spojlerima i eleronima.
Repne površine se sastoje od horizontalnog i vertikalnog stabilizatora. Rep aviona je u obliku slova T. Horizontalna repna površina je podesiva u letu i sastoji se od stabilizatora i kormila dubine. Vertikalni rep se sastoji od vertikalnog stabilizatora i kormila pravca. Na kormilu pravca je ugrađen trimer-servo kompenzator.
Stajni trap: Avion ima stajni trap sistema tricikl, prednja nosna noga ima četiri točka sa gumama niskog pritiska a zadnje noge koje predstavljaju i osnovne, se nalaze ispod trupa aviona i svaka ima po 8 točkova sa niskopritisnim gumama. Avion ima ukupno 20 točkova koji mu omogućavaju bezbedno sletanje i na loše pripremljenim pistama.
Verzije[uredi | uredi izvor]
Nije postojalo različitih verzija ovog aviona.
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Napravljena su dva prototipa ovog aviona. Prvi prototip nazvan 1A- je prvi put poleteo 19. avgusta 1981. godine. Aktivan rad na letnim ispitivanjima vazdušne laserske instalacije počeo je 1983. godine, nakon što su završena fabrička i stacionarna ispitivanja. Godine 1984. A-60 je uspešno pogodio vazdušnu metu laserom. Izvršeno je nekoliko desetina letova kako bi se koristila laserska instalacija gađajući metu – stratosferski balon koji se nalazio na visini od 30-40 km. Takođe je izvršeno i gađanje aviona MiG-21bis. Ovaj avion je izgoreo za vreme radova održavanja 1989. godine.
Drugi prototip nazvan 1A2- je prvi put poleteo 29. avgusta 1991. godine. Avion je bio opremljen novom opremom koja je naprevljena na osnovu iskustva dobijenih testiranjen aviona 1A. Ovaj avion je leteo sve do 1993. Raspadom Sovjetskog Saveza, kada zbog nedostatka finansijkih sredstava je obustavljen projekt razvoja laserskog oružja a avion Berijev A-60 prizemljen. Obnavljanje rada na ovom projektu usledilo je 2003. godine[2][4].
Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- http://www.airwar.ru/enc/other/a60.html
- https://www.testpilot.ru/russia/beriev/a/60/
- https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=21327.0
- https://rs.rbth.com/science/2016/09/09/zasto-rusija-pravi-avion-sa-laserskim-topom_628583
- https://military-history.fandom.com/wiki/Beriev_A-60
- https://www.globalsecurity.org/military/world/russia/a-60.htm
- https://www.valka.cz/Berijev-A-60-t78579
- https://web.archive.org/web/20100925065726/http://www.en.rian.ru/mlitary_news/20100922/160685196.html
- https://lenta.ru/news/2012/11/13/laser/