Berijev Be-2
 Avion Berijev Be-2 (KOR-1) | |
| Opšte | |
|---|---|
| Dimenzije | |
| Masa | |
| Pogon | |
| Performanse | |
| Početak proizvodnje | 1938. |
| Uveden u upotrebu | 1938. |
| Povučen iz upotrebe | 1942. |
| Status | neaktivan |
| Prvi korisnik | Sovjetsko mornaričko vazduhoplovstvo |
| Broj primeraka | 12 |
| Dužina | 8,67 |
| Razmah krila | 11,00 |
| Visina | 3,80 |
| Površina krila | 29,30 |
| Prazan | 1.800 |
| Normalna poletna | 2.686 |
| Klipno-elisni motor | 1 h Švecov M-25 |
| Snaga | 522 kW |
| Brzina krstarenja | 250 km/h |
| Maks. brzina na Hopt | 277 km/h |
| Dolet | 1.000 km |
| Plafon leta | 6.600 m |
| Brzina penjanja | 250 m/min |
Berijev Be-2 (rus. Beriev Be-2 / Beriev KOR-1) je hidroavion sa plovcima koji je projektovala i izradila kompanija OKB Beriev. Projektovan je kao vojni izviđački hidroavion namenjen za katapultiranje sa bojnih brodova Sovjetske mornarice. Bio je to jednomotorni dvosedi hidroavion sa radijalnim motorom Švecov M-25[1].
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Avion Berlijev Be-2 je projektovao Georgij Mihajlovič Berijev da bi zamenio zastareli avion Heinkel HD 55 koji se koristio na bojnim brodovima Sovjetske mornarice. Be-2 je bio potpuno metalni dvokrilac, sa nepokrivenim pilotskim i izviđačkim kokpitima, smeštenim jedan iza drugog. Krila su bila ojačana, ali su dizajnirana da se sklope za skladištenje na ratnom brodu. Stajni trap se sastojao od velikog centralnog plovka i dva manja plovka za nivelaciju ispod donjeg krila. Mašinu je pokretao motor Švetsov M-25 (licenca američkog Wright R-1820), radijalni devetocilindrični motor sa vazdušnim hlađenjem. Avion je prvi put poleteo aprila meseca 1938. godine[2].
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Tehnički opis je napravljen na osnovu izvora:[3][2][4]
Trup je imao ovalni deo sa rešetkastim okvirom od hrom-molibdenskih čeličnih cevi. Nos je bio obložen duraluminijumom, a zadnji deo i rep presvučeni platnom. Donji deo trupa i krila su delimično obloženi duraluminijumom za dodatnu krutost i izbegavanje korozije. U trupu su se nalazila dva otvorena kokpita u tandem rasporedu jedan iza drugog. U prvom je sedeo pilot koji je bio zaštićen vetrobranskim staklom a u drugom izviđač koji je ujedno bio i repni strelac i bomber. Za trup aviona je baldahimom bilo vezano gornje krilo a donje je bilo konzolno vezano za donji deo trupa.
Pogonska grupa se sastojala od radijalnog klipnog motora Švecov M-25 sa vazdušnim hlađenjem snage 522 kW. i metalnog trokrakog vučnog propelera prečnika 2,9 m. Motor se startovao kombinovanim ručnim i električnim inercijskim starterom. U trupu su se nalazila dva glavna rezervoara za gorivo kapaciteta 160 litara i jednim dodatnim od 75 litara.
Krila Avion Berijev Be-2 je dvokrilac. Oba krila su mu je jednaka pravougaonog oblika, sa polukružnim završetkom i srednje debljine. Konstrukcija krila je metalna sa dve ramenjače. Krila su presvučena delom impregniranim platnom delom aluminijumskim limom. Krila su jednake debljine celom svojom dužinom. Gornje krilo je baldahinom povezano sa trupom aviona a donja krila su konzolno vezana za trup aviona. Na krajevima, krila su međusobno povezana upornicama u obliku aerodinamičkog stuba napravljenog od duraluminijuma. Krila su između sebe povezana zatezačima od čeličnih žica čime su dodatno ukrućena. Krila su sklopiva unazad ka trupu da na brodu avion zauzme što manje prostora. Eleroni se nalaze samo na gornjem krilu a na donjem krilu su postavljena zakrilca.
Repne površine: su bile klasične i sastojale su se od jednog vertikalnog i dva horizontalna stabilizatora koja su upornicama V oblika bili oslonjeni na trup aviona. Za horizontalne stabilizatore koji su bili podesivi, podešavanjem ugla na tlu, su bila vezana kormila dubine a za vertikalni stabilizator kormilo pravca. Fiksni delovi repnih površina su imali metalnu noseću konzolnu konstrukciju i oblogu od platna. Pokretni delovi (kormila) su imali metalnu konstrukciju obloženu imregniranim platnom.
Stajni trap Avion je imao jedan plovak u obliku čamca ispod trupa i dva pomoćna na krajevima krila. Plovci kao i njihovi nosači su bili napravljeni od duraluminijuma. Glavni plovak je imao na krmi plovka vodeno kormilo povezano sa glavnim kormilom aviona.
Naoružanje[uredi | uredi izvor]
Avion je bio naoružan sa dva fiksna sinhronizovana mitraljeza ŠKAS kalibra 7,62 mm, koji su se nalazila na središnom delu gornjeg krila i pucala su iznad obrtnog polja elise. I jednog mobilnog mitraljeza ŠKAS kalibra 7,62 mm koji se nalazio u drugom kokpitu na obrtnom postolju [4].
| Naoružanje aviona: Berijev Be-2 | |||
| Vatreno (streljačko) naoružanje | |||
| Top | |||
| Mitraljez | |||
| Broj i oznaka mitraljeza | 2 x ŠKAS + 1 h ŠKAS (mob.) | ||
| Broj metaka | 2 h 500 kom. + 1 h 1.000 kom | ||
| Kalibar | 7,62 mm | ||
| Bombardersko naoružanje (bombe) | |||
| Klasične avio bombe | 2 h 100 kg | ||
| Ukupna masa | 200 kg kg | ||
| Raketno naoružanje (rakete) | |||
Verzije[uredi | uredi izvor]
Jedan od 12 proizvedenih aviona je napravljen kao klasičan avion sa fisknim stajnim trapom i točkovima umesto plovaka. Stajni trap je bio sa fiksnom osovinom a u vertikalnim nosačima su bili ugrađeni uljno-pneumatski amortizeri.
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Pored prototipa, proizvedeno je samo 12 serijskih modela. Međutim, bilo je dovoljno da se njima opreme sva četiri bojna broda i krstarice kojima su bili potrebni, i nekoliko da bude u rezervnih za neko vreme. Do juna 1941. šest Berijev Be-2 je dodeljeno Baltičkoj a pet Crnomorskoj floti. Avioni ovog tipa su uglavnom korišćeni za izviđanje i spašavanje na Baltiku i Crnom moru. Zbog problema sa motorom i stabilnošću na vodi, iz upotrebe su povučeni 1942. godine[5].
Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ http://www.aviastar.org/air/russia/be-2.php
- ^ a b http://www.airwar.ru/enc/sww2/be2.html
- ^ Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR 1938-1950 gg. (na jeziku: ruski). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 978-5-217-03103-0.
- ^ http://aviarmor.net/aww2/aircraft/ussr/be-2.htm
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR 1938-1950 gg. (na jeziku: ruski). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 978-5-217-03103-0.
- Udalov K. G., Salьnikov A. I. Samolet KOR-1. — Moskva: Aviko Press, 1994. — 48 s. — (Samoletы TANTK im. G. M. Berieva). — 3000 эkz. — ISBN 5-86309-032-4.
- TAYLOR, Michael J. H.. Jane's Encyclopedia of Aviation: Revised Edition. London: Studio Editions Ltd., 1993. ISBN 978-0517103166.
- World Aircraft Information Files. London: Bright Star Publishing. File 890 Sheet 26.
- NĚMEČEK, Václav. Berjev KOR-1. Křídla vlasti. Duben 1964, čís. 9, s. 302.
