Pređi na sadržaj

Biometrija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Biometrija vodi poreklo od grčke imenice „bios“ - život i glagola metreo - meriti. Biometrija je opšti termin za opis i merenje fizičkih karakteristika koje mogu biti korišćene za autentifikaciju.

Biometrijski sistemi su bazirani na fizičkim ili bihevioralnim karakteristikama ljudskih bića kao što je lice, glas, otisak prsta, iris i drugo. Biometrijski podaci imaju potencijalnu prednost da budu jedinstveni identifikatori jedne osobe. U zavisnosti od vrste biometrijskog izvora, mogu da sadrže dovoljnu ili nedovoljnu količinu informacija za određenu primenu. Za estimaciju maksimalne količine informacija neophodno je dobro poznavati osobine biometrijskih podataka okarakterisane prema zadatom tipu biometrijskog izvora, kao i tehnologije za precizno očitavanje i ekstraktovanje informacija. Obzirom na osobine koje poseduju biometrijski podaci biometrija je postala ozbiljan kandidat za zamenu tradicionalnih metoda na polju autentifikacije i autorizacije pojedinaca.

Tradicionalni sistemi za proveru identiteta zasnovani su na nečemu što znamo - na primer lozinkama - ili na nečemu što posedujemo - smart karticama, tokeni-ma, mobilnim telefonima… Ovi uređaji ne mogu garantovati da se radi o legitimnim korisnicima, jer ne postoji jaka veza između autentifikatora i servisa za autentifikaciju. Problem nastaje u slučaju njihovog kompromitovanja (krađa, gubljenje, kopiranje i sl.).

Problem je rešen uvođenjem još jednog atributa „nečeg što jesmo“. Biometrija ili bio-informacija se nameće kao moguće rešenje za obezbeđenje čvrste veze između autentifikatora i sistema za autentifikaciju. Danas najčešće korišćene osobine su otisak prsta, geometrija šake i lica i izgled šarenice oka. Sve ove osobine su jedinstvene za svaku osobu.

Biometrija je takođe studija svih faktora koji određuju mogući životni razvoj pojedinca.

Biometrija nalazi široku upotrebu u informatičkoj sigurnosti i informatici generalno.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
  • 'Kriptologija 2 - Osnove za analizu i sintezu šifarskih sistema', Milan Milosavljević, Saša Adamović, prvo izdanje, knjiga 1, pp. 239. Univerzitet Singidunum, Beograd, 2014.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]


Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]