Bitka kod Kentiš Noka
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
| Bitka kod Kentiš Noka | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Prvi anglo-holandski pomorski rat | |||||||
 Bitka kod Kentiš Noka | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Nizozemska republika |
 Engleska | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
| Kornelije de Vit | Robert Blejk | ||||||
Bitka kod Kentiš Noka odigrala se 8. oktobra 1652. godine između Engleza i Holanđana. Bitka je deo Prvog anglo-holandskog pomorskog rata, a završena je pobedom Engleza.
Uvod[uredi | uredi izvor]
Holandska flota (64 linijska broda) pod komandom Kornelija de Vita otplovila je, početkom oktobra 1652. godine iz baza u Holandiji da napadne englesku glavninu koja se navodno pripremala u Daunsu, na ušću Temze. Međutim, engleska flota (68 linijskih brodova) koja je u svom sastavu, pod komandom admirala Roberta Blejka, imala veće i teže naoružane brodove, bila je podeljena u tri eskadre već je ranije isplovila i iznenadila Vita dok je istočno od Kentiš Noka prestrojavao svoju flotu.
Bitka[uredi | uredi izvor]
U prvoj fazi bitke koja je počela 8. oktobra u 15 časova, Blejkova i Penova eskadra uvukle su se između protivnika i Kentiš Noka, a Bern je zaostao. U nastalom sukobu dva su holandska broda teško oštećena, a neki brodovi Penove eskadre nasukali su se u plićacima Kentiš Noka. Vit se zatim okreće na jug kako bi napao zaostalog Berna, ali ga stiže Pen koji je uspeo da se izvuče iz plitkih voda i zauzme povoljan položaj.
Borba se nastavila u velikom neredu i enegleske i holandske flote, a posle nekoliko časova pretvorila se u više odvojenih bitaka pojedinih grupa brodova. Nijedan admiral nije imao dobar pregled ni svojoh ni protvničkih položaja. Ipak, tokom duge i žilave borbe obe strane postepeno se pokazala premoć većih i jačih engleskih brodova. Padom mrka holandska flota se morala povući - iako je ishod bitke bio neodlučan - jer je izgubila tri broda, dok je većina engleskih brodova bila lakše ili teže oštećena. Vit je nameravao da sutradan nastavi borbu, ali su se tome odupreli komandanti sastava pošto je većina brodova bila u lošem stanju, a 20 holandskih brodova već je ranije samovoljno napustilo bojište. Vit je bio prinuđen da se povuče sa glavninom. Taktički, zbog slabog vetra i plićina pred holandskom obalom, Englezi ih nisu gonili.
Posledice bitke[uredi | uredi izvor]
Iako je imao puno taktičko opravdanje za ne gonjenje Holanđana, strateški admral Blejk nije shvatao osnovna načela pomorske strategije - nije pojmio da mu je glavni zadatak uništenje protivničke ratne flote, pa zato nije ni razmišljao o odlučnijem gonjenju holandske eskadre.
Još veću grešku učino je Oliver Kromvel jer je na osnovu primljenih izveštaja površno zaključio da je holandska pomorska snaga uništena, pa je veliki broj engleskih ratnih brodova poslao u razne udaljene delove sveta radi zarobljavanja holandskih trgovačkih brodova. Admiral Blejk je ostao dosta oslabljen sa samo 45 ratnih brodova.
A na holandskoj strani se dešavalo sasvim suprotno. Zabrinuti ishodom poslednje bitke, Holanđani su pojačavali svoju flotu svim brodovima koje su mogli da prikupe. Brodogradilišta su pojačanim radom završavala niz brodova u gradnji, a istovremeno su popravljala sve jedinice oštećene u nedavnoj bici. Za relativni krtako vreme Holandija je mogla da raspolaže sa veoma snažnom fltom od 70 ratnih brodova.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Vojna enciklopedija, tom 4 (306)
- Prikril, Boris (1985). Tri tisuće godina pomorskog ratovanja. Opatija: Otokar Keršovani.
- Kriston I. Arčer, Džon R. Feris, Holger H. Hervig i Timoti H. E. Travers, Svetska istorija ratovanja, Alexandria Press, Beograd, 2006.