Bitke kod Saratoge
Bitke kod Saratoge | |||||
---|---|---|---|---|---|
Predaja generala Bergojna Džona Trambula iz 1822. Ova slika je izložena u rotondi Kapitola SAD. | |||||
| |||||
Sukobljene strane | |||||
United States | Velika Britanija |
Bitke kod Saratoge (vođene 19. septembra i 7. oktobra 1777) su odlučile sudbinu vojske britanskog generala Džona Bergojna u Američkom ratu za nezavisnost i uglavnom se smatraju prekretnicom rata. Ove dve bitke su vođene na istom mestu, 14 km južno od Saratoge.
Bergojnov pohod da odseče Novu Englesku od južnih kolonija je dobro počeo, ali je usporen zbog logističkih problema. Bergojn je izvojevao malu taktičku pobedu nad generalom Horejšiom Gejtsom i Kontinentalnom armijom u bici kod Frimanove farme 19. septembra uz značajne gubitke. Njegovi dobici su poništeni kada su ga Amerikanci ponovo napali 7. oktobra u bici kod Bemisovih visova i zauzeli deo britanskog sistema odbrane. Bergojn je stoga bio primoran da se povuče, a njegovu vojsku je opkolila mnogo veća američka vojska kod Saratoge, primoravši ga na predaju 17. oktobra. Vesti o Bergojnovoj predaju su bile razlog da Francuska zvanično stupi u rat kao saveznik Amerikanaca, mada je prethodno davala zalihe, municiju i topove, među kojima i de Valjerove topove, koji su igrali važnu ulogu u bici. Zvanično učešće Francuske je pretvorilo ovaj rat u svetski rat. Ova bitka je takođe za posledicu imala i španski doprinos ratu na strani SAD.
Prva bitka 19. septembra je počela kada je Bergojn poslao deo svoje vojske u pokušaju da zaobiđe utvrđene američke položaje na Bemisovim vrhovima. Benedikt Arnold, koji je očekivao ovaj manevar, je postavio značajne snage na Bergojnovom putu. Iako je Bergojn uspeo da zauzme Frimanovu farmu, ova pobeda je došla po ceni značajnih žrtava. Čarke su nastavljene u danima nakon bitke, dok se Bergojn nadao da će stići pojačanje iz Njujorka. U međuvremenu, američke milicije su nastavile da pristižu na poprište bitke čime su značajno uvećali američku vojsku. Razmirice u američkom logoru su naterale Gejtsa da razreši Arnolda komande.
Istovremeno sa prvom bitkom, američke snage su takođe napale britanske položaje u oblasti Fort Tajkonderoge i bombardovali su tvrđavu nekoliko dana pre povlačenja. Britanski general, ser Henri Klinton je zauzeo američke tvrđave u brdima oko reke Hadson u pokušaju da odvrati pažnju Amerikancima od Bergojna, ali nju njegovi napori stigli prekasno da pomognu Bergojnu. Bergojn je ponovo napao Bemisove visove 7. oktobra, posle čega je postalo očigledno da neće na vreme dobiti pojačanje koje će ga izvući. U žestokoj borbi, koju je obeležilo Arnoldovo nadahnuto okupljanje američkih vojnika (što je bilo otvoreno kršenje naredbe da se ukloni sa bojišta), Bergojnove snage su odbačene na položaje koju su držali pre bitke od 19. septembra, a Amerikanci su osvojili deo utvrđenih britanskih položaja.