Bolnica La Roše-Gion
| Bolnica La Roše-Gion | |
|---|---|
 Ulaz u bolnicu | |
| Lokacija | |
| Koordinate: 49° 05′ 00″ N 1° 38′ 00″ E / 49.08333° S; 1.63333° I | |
| Mesto | La Roše-Gion, Pariz |
| Region | Il de Frans |
| Država |  Francuska |
| Organizacija | |
| Zdravstveni sistem | Assistance publique - Hôpitaux de Paris. |
| Finansiranje | državna bolnica |
| Vrsta bolnice | dečija bolnica |
| Afilacijske ustanove | Hôpitaux Universitaires Est Parisien. |
| Zdravstvene usluge | |
| Sertifikati | ISO 9001. |
| Broj kreveta | 80 |
Bolnica La Roše-Gion (fr. hôpital de La Roche Guyon) jedna je od mnogobrojnih bolica Pariza u sistemu Assistance publique - hôpitaux de Paris (AP-HP).[1] Organizaciono bolnica je u sastavu neuro-pedijatrijsko odeljenje bolnice Arman Truso (franc. Hôpital Armand-Trousseau) (Pariz, 12. arondisman ) sa kojom čini bolničku grupu za lečenje osobe sa handikepom za područje Istočnog Pariza.
Položaj[uredi | uredi izvor]
Bolnica La Roše-Gion se nalazi u naslju La Roše-Gion (franc. La Roche-Guyon) u departmanu Dolini Oaze (franc. Val-d'Oise) u Il de Frans (Île-de-France) ili Pariskom region (najvećem regionu Francuske po broju stanovnika) u kome se nalazi 8 departmana uključujući i grad Pariz. Bolnica je udaljena oko 70 km od univerzitetskih bolnica u istočnom Parizu, za koju je u stručnom pogledu vezana.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Smešteno 70 kilometara zapadno od Pariza, u opštini La Roše-Gion, ova ustanova svoj nastanak duguje dvema zaostavštinama porodica La Rošfuko i Forten:[2]
- Prva zaostavšina
Bolnica je osnovana 1850. godine kada je Comte de la Rochefoucauld vlasnik zamka, odlučio da u jednom od svojih paviljonu na svom imanju primi na oporavak rekonvalescentnu decu. Godine 1854. vlasnik zamka je sagradio paviljon sa 111 kreveta (sadašnja zgrada paviljona La Rošefuko (La Rochefoucauld)) kako bi povećao smeštajne kapacitete. Po njegovoj smrti 1863. godine javna zdravstvena ustanova Assistance publique preuzela je grofovo nasleđe, i od njegovog paviljona stvorila „Rekonvalescentni dom La Roše-Gion“, namenjen lečenju dece iz dve stare pariske bolnice.[3]
- Druga zaostavština
Zgrada iz druge zaostavštine (paviljon „Forten”), koja potiče iz 1849. godine, pripadala je Théodore-Marie Fortin.U njoj je 8. decembra 1890. godine osnovana hospicij, za smeštaj siromašne dece o kojoj su brinule monahinje iz lokalne verske zajednice. Godine 1922. godine, kada su monahinje zadužene za obrazovanje siromašne dece otišle iz ove ustanove, časovi u njoj su zamenjeni su izolacionim sobama, a u paviljon Forten smeštena su deca rekonvalescenti obolela od srčanih bolesti
Između dva svetska rata bolnica je imala do 139 kreveta, a tokom Drugog svetskog rata broj kreveta je narastao na 207.
I dok je 1959. paviljon „La Rošefuko” postao prihvatni centar za mentalno zaostalu decu i adolescente, u paviljonu „Forten” i dalje su smešteni srčani rekonvalescenti, a od 1973. godine sve više deca sa invaliditeom.
Od 1970-tih godina bolnica La Roše-Guion transformisan je u bolnicu za lečenje dece sa invaliditetom invaliditetom. Broj kreveta sa 130 u 1970. godini smanjen je na današnjih 80, što je omogućilo poboljšanje uslova smeštaja (stvaranje dnevnog prostora), dece sa višestrukim invaliditetom, iz oblasti u kojoj se bolnica specijalizovala.
Dana 26. januara 1999. godine dečije bolnica Saint-Vincent-de-Paul i bolnica La Roše-Gion spojila se sa bolnicom Košan.
Delatnost[uredi | uredi izvor]
Ova bolnica je predvodnik u radu sa hendikepiranom decom i pionir u istraživanju lečenja osoba sa polihandikepom, koja žive nekim posebnim životom. Njima život olakšava specijalizovani tim lekara, radnih terapeuta, fizioterapeuta, dijetetičara i socijalnih radnika.[3]
Bolnica La Roše-Gion, namenjena za pariski region najudaljenija je bolnica od centralnog dela glavnog grada Francuske. Ona brine o mladim ljudima kao niko drugi...jer oni ne govore, ne šetaju i ne mogu se sami hrane. Ova polihendikepirana deca jako teško žive zbog više progresivnih bolesti koje često ne daju nadu roditeljima ove dece za njihovo ozdravljenje, nakon što su proveli mnogo godina trčeći od jedne do druge bolnice.
Galerija[uredi | uredi izvor]
- Stara zdanja bolnice
-
Pogled na bolnicu iz dvorišta -
Ulaz u bolnicu -
Pogled na bolnicu sa ulice
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Assistance publique - hôpitaux de Paris (AP-HP). Qui sommes-nous ?”. Archives AP-HP (na jeziku: francuski). Pristupljeno 18. 1. 2021.
- ^ „Historique de l'hôpital”. Hôpital La Roche-Guyon (na jeziku: francuski). Pristupljeno 14. 1. 2021.
- ^ a b Persidat, Marie Persidat (9. 7. 2017). „La Roche-Guyon : l’horizon se dégage pour l’hôpital”. leparisien.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 14. 1. 2021.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Hôpital La Roche-Guyon (La Roche-Guyon) (jezik: francuski)