Bolnica Svete Katarine
| Bolnica Svete Katarine | |
|---|---|
 Bolnica Svete Katarine na planu Pariza iz 1550. | |
| Lokacija | |
| Mesto | Pariz (33 bis rue des Lombards i 20 de la rue Saint-Denis) |
| Region | 1. arondisman Pariza |
| Država |  Francuska |
| Istorija | |
| Osnovana | 13. vek |
| Srušena | 1853. |
| Organizacija | |
| Finansiranje | državna bolnica |
| Vrsta bolnice | opšta bolnica |
| Zdravstvene usluge | |
| Hitna pomoć | Da |
Bolnica Svete Katarine jedna je od bivši bolnica u Parizu koja je srušena 1853. godine.[1]
Položaj
[uredi | uredi izvor]Do rušenja bolnica Svete Katarine se nalazila na uglu ulica 33 bis rue des Lombards i 20 de la rue Saint-Denis u 1. arondismanu Pariza.
- Bolnica na mapi iz 1615. i 1734.
-
-
Istorija
[uredi | uredi izvor]Stara bolnica pod nazivom Sainte-Opportune osnovana je 1181. godine, na drugoj strani ulice, kao dodatak crkvi Sainte-Opportune. U njoj su bili smešteni i negovani hodočasnici.[1]
Kada je bolnica u 13. veku promenila odredište, dobila je i novo ime „Bolnica Svete Katerine”. Bolnica je primala, smeštala i privremeno hranila žene bez azila koje su iz francuskih provincija doputovale u Pariz.
Otprilike u periodu od 1540. do 1545. godine, bolnicom su zajednički upravljala brat Sveti Augustin i njegova sestra Augustina. Bolnica je takođe bila odgovorna za sahranjivanje na obližnjem groblju leševa — nesretnika pronađenih na ulicama Pariza i onih utopljenih u Seni. Oni su pre sahrane prvo smeštani u mrtvačnicu Châtelet a potom prebacivani u kapelu Svete Katarine pre sahrane.. Da bi pokrile troškove sahrane monahinje su same prodale odeću mrtvih po Parizu.
U bolničkoj kapeli na ulici Saint-Denis, izgrađenoj oko 1222. godine i obnovljenoj 1479. godine, bilo je sedište pariskog bratstva apotekara i bakalnica Sveti Nikola od 15. do 16. veka.
Rušenje bolnice
[uredi | uredi izvor]Nakon nacionalizacije imovine sveštenstva ukazom od 2. novembra 1789, bolnica je postala deo nacionalnog dobra, ali je zajednica nastavila sa svojim dobrotvornim radom do 1794. godine.
Bolnica je dodeljena 1795. godine radionici nacionalnog instituta slepih radnika koju je osnovao Valentin Haüy. Ova radionica je 1800. godine prerasla u očnu bolnicu pod nazivom Hôpital des Quinze-Vingts.
Bolnička kapela je bila 16. decembra 1796. godine sedište teofilantropa čiji je kult zasnovan na dve glavne ideja: verovanje u Boga i ljubav prema bližnjem. Jedan od osnivača ovog kulta bio je i Valentin Haüy.
Kapela je 1800-tih vraćena za katolička bogosluženja a teofilantropima je zabranjen rad.
Zgrade stare bolnice prodate su 1818. godine, a zatim je srušena sa svojom kapelom 1853. godine tokom izgradnje saobraćajnice Boulevard de Sébastopol i proširenja ulice Saint-Denis. Tokom ovog rušenja otkriveni su zasvođeni podrumi.[2]
- Rušenje bolnice 1853.
-
Zasvođeni podrumi otkriveni tokom rušenja bolnice -
Rušenje bolnice 1853.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Christian Warolin, « L'hôpital et la chapelle Sainte-Catherine rue Saint-Denis et la confrérie des apothicaires de Paris », Revue d'histoire de la pharmacie, 1999 numéro 324, p. 417-424
- ^ L'hôpital de Sainte-Catherine rue Saint-Denis (compte-rendu) », Bibliothèque de l'école des Chartes, 1890 numéro 324, p. 539-541