Википедија:GLAM/Srbija
AKTUELNI PROJEKTI[uredi | uredi izvor]
Viki voli GLAMere[uredi | uredi izvor]
Sveobuhvatni program saradnje sa institucijama kulture biće u fokusu aktivnosti i 2019. godine. Za predstojeću godinu u planu je da se, na prvom mestu, nastavi započeta saradnja sa kulturnim institucijama koje su se pokazale kao zainteresovani i pouzdani partneri, ali i da se saradnja proširi na druge modele kooperacije. Pored standardnih GLAM-era (arhivi, muzeji, galerije, biblioteke), u planu je da se zainteresuju za saradnju i druge slične institucije, poput novinskih arhiva, sportskih društava, manifestacija sa dugom tradicijom... Neki od mogućih modela saradnje su organizovanje uređivačkih maratona, programa stažiranja, digitalizacija video, audio i foto sadržaja i postavljanje tog sadržaja na Viki projekte radi očuvanja kulturnog bogatstva koje poseduju pomenute istitucije.
Vikipedijanac stažista[uredi | uredi izvor]
Program stažiranja podrazumeva angažovanje Vikipedijanca stažiste u nekoj od GLAM institucija kako bi ta osoba radila na uspostavljanju različitih oblika saradnje, digitalizaciji određenih dela, oslobađanje istih i edukaciji zaposlenih o Vikipediji i Vikimediji Srbije.
Vikipedijanac stažista:
- Posreduje između Vikimedije Srbije i GLAM institucije
- Promoviše ideju Vikimedije među zaposlenima GLAM institucije
- Radi sa zaposlenima i pomaže im u boljem razumevanju Vikimedijinih projekata
- Organizuje i drži radionice uređivanja Vikipedije, tribine, predavanja
- Održava veze između organizacije i ustanove i daje predloge za nove modele saradnje ili jačanje starih
- Obavlja digitalizaciju
- Postavlja digitalizovan materijal na Vikimedijinu ostavu, Vikizvornik i sl.
Ovim programom se osnažuju veze sa izabranom institucijom kulture, realizuje proces digitalizacije arhivskog materijala, generiše sadržaj na Vikipediji, Vikimedijinoj ostavi i Vikiizvorniku, prenosi ideja deljenja i širenja slobodnog znanja, edukuju zaposleni u GLAM institucijama o slobodnim licencama i zaštiti autorskih prava, ali i motivišu izabrani stažisti/urednici Vikipedije i volonteri VMRS da doprinose viki projektima i tako se osete jače povezanim sa zajednicom i organizacijom.
Uređivački maratoni i foto-ture[uredi | uredi izvor]
Uređivački maratoni su okupljanja volontera koji u toku jednog (ili više) dana uređuju članke na Vikipediji na određenu temu. Institucije kulture u ovom slučaju pomažu obezbeđivanjem literature kao i foto materijala za pisanje i ilustrovanje članaka. Ovakav oblik saradnje je vrlo pogodan za predstavnike institucija jer pored proširenja članaka na određenu temu, mogu i sami proći obuku uređivanja Vikipedije i u budućnosti sasvim samostalno doprinositi ovoj slobodnoj enciklopediji.
Foto-ture podrazumevaju organizovane posete volontera Vikimedije Srbije muzejima, galerijama i drugim institucijama, kao i panoramska razgledanja, prilikom kojih se fotografišu objekti, kolekcije i eksponati od enciklopedijske vrednosti, a fotografije postavljaju na Vikimedijinu ostavu i ilustruju članci na Vikipediji.
Viki-bibliotekar[uredi | uredi izvor]
Ovim projektom Vikimedija Srbije želi da zainteresuje bibliotekare da postanu uspešni urednici Vikipedije, da omogući proširivanje mreže biblioteka i drugih kulturnih ustanova i njihovo upoznavanje sa aktivnostima Vikimedije Srbije, kao i postavljanje što bogatijeg, kvalitetnijeg i informativnijeg sadržaja na Vikipediju. Projekat se realizuje petu godinu za redom u saradnji sa Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar Marković”.
Vođa projekta: Aleksandra Popović, načelnica Sektora za naučne informacije i razvoj Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”.
Digitalizacija kolekcija Narodnog muzeja u Zrenjaninu[uredi | uredi izvor]
U bogatim zbirkama Narodnog muzeja u Zrenjaninu postoji preko 34.404 muzejskih predmeta koje treba prebaciti iz analogne građe u digitalni oblik kako bi se dobio detaljan opis predmeta i fotografije u visokoj rezoluciji. Mnogi vredni eksponati koji se čuvaju u Muzeju su prilično oštećeni i postaju neupotrebljivi za dalje korišćenje, kako zaposlenim u muzeju, tako i ostalim korisnicima. Zato će se započeti digitalizacija fondova svih zbirki, kako bi se stvorila multimedijalna baza podataka, sa detaljnim podacima o predmetu, i tako sprečila dalja oštećenja muzealija pri upotrebi, njihova zaštita i dostupnost muzejskih zbirki svim korisnicima.
Projekat obuhvata digitalizaciju i oslobađanje blizu 100 fotografija iz zbirke fotografija Etnološkog odeljenja Narodnog muzeja Zrenjanin, nastale do 1927. godine, 20-tak fotografija i isto toliko razglednica iz kolekcije Primenjena grafika i fotografija Zbirke Primenjene umetnosti, kao i 11 kataloga nastalih pre 2000. godine, koji nisu dostupni u digitalnom obliku, a čiji je izdavač Narodni muzej Zrenjanin. Muzej će osloboditi i šest kataloga nastalih posle 2010. godine. Rezultat bi bio dostupnost kulturno-istorijskog nasleđa muzejskim profesionalcima, istraživačima, kao i zainteresovanim pojedincima, preko sajta muzeja i preko Vikimedije.
Nosilac projekta: Narodni muzej Zrenjanin.
.jpg)
Nasleđe jugoistoka[uredi | uredi izvor]
Ideja projekta je uspostavljanje saradnje sa institucijama kulture i ostalim institucijama od značaja koje se nalaze na teritoriji jugoistočne Srbije, kao i digitalizacija i oslobađanje sadržaja kulturno-istorijskog nasleđa koje se nalazi u njihovom posedu. U planu su i dva uređivačka maratona koji će biti realizovani u nekoj od GLAM institucija, kao i organizovanje foto-safarija koji bi bio realizovan na lokalitetu Medijana. Cilj samog projekta je ostvarivanje dvosmerne saradnje sa većim brojem GLAM institucija i oslobađanje većeg broja fotografija kolekcija i ostalih postavki koje te institucije poseduju.
Vođa projekta: Đorđe Marković.
