Википедија:Glasanje/Predlog/Posrednici

Pokrećem predlog da se uvede tim ljudi koji bi vršili ulogu posrednika u eventualnim sukobima. Razlozi za ovo su brojni, a neki od važnijih su:

• da se preventivno deluje da nema blokiranja, koja uvek donose lošu atmosferu i loše odnose;
• da se sukobi reše efikasnije i da se uopšte reše;
• da se manje vremena troši na sukobe;
• da u interesu Njikipedije presuđuje neko neutralan i hladne glave.

Ukoliko dođemo do toga da nam je ovako nešto potrebno, trebalo bi da se dogovorimo:

• ko bi uopšte mogao da bude posrednik;
• do kog nivoa bi se kretala ovlašćenja;
• na koji način bi ti ljudi rešavali sporove.

Pošto je ovo delikatna tema, razgovori će trajati koliko god za to bude bilo potrebe.--Metodičar zgovor²a 18:11, 11. septembar 2010. (CEST)

Komentari

Podržavam ovaj plemeniti pokušaj da se nešto ovde promeni, ali mislim da na Vikipediji nema onih koji bi u svojoj personi imali oba neophodna uslova: hladnu glavu i volju da to rade. Drugim rečima, oni koji imaju hladnu glavu ne žele da se mešaju u sukobe, a oni koji bi eventualno hteli da budu posrednici nisu u stanju da održe neutralnost i hladnokrvnost u sukobima koje mi imamo ovde na njiki. Da je potrebno, potrebno je i to hitno. Ali nešto sumnjam da će od toga išta biti. --Jagoda ispeci pa reci 23:08, 11. septembar 2010. (CEST)

Postoji strana Vikipedija:Posredovanje. Ne znam da li ste je imali u vidu ili je ona pala u zaborav. --Zvezdica (razgovor) 19:34, 12. septembar 2010. (CEST)

Prije nekog vremena ja sam pokrenuo sličnu inicijativu, da se ponovno konstituiše Posredničko vijeće. Izbori su održani, ali od pet posrednika, koliko je bilo neophodno prema pravilima, izabrano je samo tri. Bili su dopunski izbori, i opet nisu preostala dvojica izabrana. Ova zajednica jednostavno ne želi nikakve posrednike, niti iko želi da to bude. To su uzaludni pokušaji, i dok zajednica ne postane veća, moraćemo se upravljati kao i do sada, svako po svome. --Željko Todorović (razgovor) 19:39, 12. septembar 2010. (CEST) s. r.

Pa šta znam. Nekako verujem da jedan neuspeh ne mora obavezno da podrazumeva svaki sledeći. Možda treba probati, jer stanje koje je sada nije optimalno, posebno ne ako vlada pravilo „svako po svome“. Posredničko veće nije palo u zaborav, a posrednici nisu ni mogli da se izaberu (ni tri ni pet) jer ljudi veće takvih ovlašćenja nisu prihvatili većinom glasova. Zapravo, to veće je mnogo više ličilo na arbitražu (tzv. AO, slično kao što su je imali na hr-Njiki, pa su je ukinuli), koja ovde nije poželjna (koliko sam shvatio). Zato sam mislio da se dogovorimo do kojih ovlašćenja bi ljudi ovde prihvatili uopšte posrednike (jedna od tačaka).--Metodičar zgovor²a 20:09, 13. septembar 2010. (CEST)

Da bi se izabralo Posredničko vijeće kao nekakvo tijelo, potrebno je prvo definisati njegova ovlašćenja. Ovako, mnogi posmatraju to Vijeće kao arbitražni komitet, kakav imaju neke vikipedije. Ja mislim da je Vijeće nešto na prelazu između kabala i arbitražnog komiteta, nešto između. Kabal je na engleskoj vikipediji savjetodavno tijelo, koje vrši neformalno posredovanje tj. izjašnjava se o nekom sukobu, ali to ne mora značiti da je mišljenje tog tijela obavezno. Arbitražni komitet ovdje svakako nije potreban, to je rigorozno tijelo koje može samo naštetiti zajednici, i ono nekada može donositi i odluke koje se tiču uređivanja, i odluke koje se tiču izbora, što je krađa ovlašćenja zajednici. Dakle, nikakav arbitražni komitet. Za mene bi bilo prihvatljivo da ovo Posredničko vijeće pretvorimo u neformalno posredovanje, budući da pravo posredovanje s obaveznim izvršnim rješenjima nije prihvatljivo, ali jedno uvaženo tijelo, koje bi svakako imalo „autoritet“ pri rješavanju problema, tj. u većini slučajeva administratori bi slušali savjete tog tijela. --Željko Todorović (razgovor) 20:16, 13. septembar 2010. (CEST) s. r.

Sukobe treba rešavati pre nego što dođe do lične netrpeljivosti suprotstavljenih strana. Rešenje je na stranama za razgovor, gde se ponekad vode jako obimne diskusije. To je s jedne strane dobro, ali problem nastaje onda kada se iz diskusije ne izvode zaključci, već svako ostaje pri svome. Zato bi bilo dobro da postoji Savet koji bi sa neutralne tačke gledišta sumirao rasprave drugih korisnika (onda kada je to potrebno). --Zvezdica (razgovor) 13:47, 14. septembar 2010. (CEST)

Ne može se formalno propisati kako će teći rasprave na stranicama za razgovor, ili kakav će biti put pomirenja na njima. To sve ide spontano, i svaka situacija se razlikuje od druge. Neko je sposoban da prihvati tuđe argumente, i one tačnije, dok neko to nije. Neko želi samo da ustraje na svom, zato što je zamislio da je tako najbolje, i džabe je takvu osobu ubjeđivati. Vijeće ne bi trebalo da se miješa tek tako u nečije diskusije, već na osnovu zahtjeva strana, kada nisu mogli usaglasiti mišljenje. Vijeće bi trebalo preurediti u jedan savjetodavan organ, koje bi donosilo svoje zaključke, i koji bi svakako imali neku težinu, ali ne obaveznu. Dalji postupak, o tome da li će administrator prihvatiti ili neće odluku Vijeća, trebao bi se podrobnije objašnjavati, i to iziskivalo veću uključenost korisnika. Dakle, nama ne treba nikakvo rigorozno (arbitražno) tijelo, već savjetodavno tijelo, ono koje će samo posredovati, ali ne i nametati obavezujuće zaključke. --Željko Todorović (razgovor) 14:25, 14. septembar 2010. (CEST) s. r.

A možda ono prvo Veće nije uspelo zbog ljudi koji su se prijavili da budu posrednici. Ja lično ne bih volela da mi ijedan od njih "posreduje" u nekom eventualnom sukobu, jer znam da bi se to završilo loše po mene, bila ja u pravu ili ne. Fazon je u tome da oni koji uživaju 100% uvažavanje zajednice jednostavno neće da se prihvate tog posla jer je težak i nezahvalan. --Jagoda ispeci pa reci 14:49, 14. septembar 2010. (CEST)

Ja razlikujem lične sukobe od sukoba prilikom uređivanja. Malopre sam govorila o ovim drugim. U sukobima lične prirode presuđuju administratori, a ako neko ima primedbe na rad administratora, ne znam kako može bilo koje telo tu da pomogne. --Zvezdica (razgovor) 15:16, 14. septembar 2010. (CEST)

Ja i govorim o sukobima prilikom uređivanja. Iznošenje primjedbi ne spada u domen posredovanja, ne znam odakle sad to. Nemojte zamišljati Vijeće kao neko posebno tijelo za sve i svašta, koje stoji nad zajednicom i koje će rješavati svaku stvar koja mu se uputi. Vijeće je za posredovanje, i nema drugih funkcija. Vijeće nema reprezentativnih niti izbornih funkcija. To nije nikakvo vladajuće tijelo i tome sl. Vijeće daje svoje mišljenje prilikom sukoba korisnika oko nekog članka, a ne služi za jadikovanje i tužakanje. Sukobi lične prirode su nešto van sfere uređivačke politike, i one se odvijaju u komunikaciji dva ili više korisnika. Potpuno je normalno da se dešavaju razmirice, ali se zna, kada se prevrši mjera, iznese uvreda ili nešto sl. dotični korisnik se blokira. To je jednostavno, jer postoji granica koja se ne smije prekoračiti. Kod uređivačke politike čist primjer je Bermingam, svako ima svoju argumentaciju, otprilike je sve normalna komunikacija, a sukob traje u nedogled. Što se tiče izbora posrednika, 70% glasova je dovoljna većina, i onaj ko ima takvu podršku može biti posrednik. Potpuno je druga stvar što se određenim pojedincima taj neko ne sviđa, pa ne može se tom pojedincu prepustiti da on jedini bira po svojoj volji. Sudija nikada ne valja, kada presudi protiv tebe. --Željko Todorović (razgovor) 17:26, 14. septembar 2010. (CEST) s. r.

Nas ovde zanima pre svega Njikipedija. Dakle, sukobi koje bi ovo veće rešavalo su u vezi sa uređivanjem. Oko toga sukobi, logično, najčešće izbijaju. E sad, što neki prilikom toga lično nekog napadnu, to je druga priča. Posrednici ne bi trebalo da presuđuju u korist bilo koga, već u korist kvaliteta članka. Ma pr. ako ja imam spor sa nekim oko naziva članka, očekujem da posrednik dođe i kaže, ovaj naziv je bliži istini, njega furamo i ćao.--Metodičar zgovor²a 17:47, 14. septembar 2010. (CEST)

To je vrlo nezahvalan posao. I kako će taj neko da odluči o nazivu, ako nije stručan za određenu oblast, ili pak, nije stručan za pravopis (čije je nepoštovanje 99% uzrok svih najgorih zemljotresa u ovoj zajednici). Pogledaj samo poslednji sukob, Bermingam. Da bi neko mogao da presudi koje je rešenje bolje, mora pre svega da poznaje pravopisnu normu, da bude u toku sa najnovijim zbivanjima u oblasti lingvistike, a i sam znaš da ljudi koji poznaju pravopis na ovom projektu dolaze često u sukobe baš sa onima koji ga ne poznaju (a čvrsto su uvereni da ga poznaju, ili su uvereni da prosta logika vredi nešto u pravopisnim pitanjima). Sad, zamisli ti eto, sebe, u poziciji posrednika koji treba da reši sukob na ovom članku. Pošto znam da si razuman, znam da nikako ne bi voleo da se upuštaš u te sukobe, iz prostog razloga zato što znaš da je tebi struka biologija, a ne lingvistika. Isto to rade i sad administratori (nekad nisu, ali hvala bogu, tu je došlo do korenitih promena) - zaključaju članak na poslednjoj verziji i kažu: dogovorite se, jer oni zaista više ne mogu, ne zato što neće, nego jednostavno to prevazilazi njihova znanja. Isto bi tako bilo i sa posrednicima, ne vidim zaista šta bi tu posrednik mogao da uradi što administrator ne može (plus admin ima mogućnost zaključavanja članka čime efektivno obustavlja svaki rat izmena). S druge strane, gde ćeš naći osobu koja je pravopisno dovoljno potkovana, a koju uvažavaju svi ovde, tj. koja ima dovoljno pravopisnog autoriteta da kad ona nešto kaže, da se obe strane povinuju? Takvog nema, niti će ga biti. Cela ova moja priča ide u pravcu da predočim da posrednik nikako ne sme da odlučuje, prvo što je sigurno da neće uvek imati dovoljno znanja da presudi u bilo kojoj oblasti (može da bude i medicina, npr. u pitanju, ili naziv neke vrste buba ili riba, svejedno), a drugo, kako god da odluči, pucaće sam sebi u nogu, jer že uvek navući bes jedne strane, koja će ga proglasiti pristrasnim, neznalicom, nesvesnim i sl. kako to ovde imaju neki običaj da rade. --Jagoda ispeci pa reci 18:45, 14. septembar 2010. (CEST)

Vijeće ima pravo da odbije primiti neki zahtjev, a takva odbijanja bi najčešće bila opravdana u slučajevima kada je potrebno usko poznavati neku naučnu oblast. I da, Posredničko vijeće samo bi raspravljalo o uređivačkoj politici, kako se gore kaže, u korist kvaliteta članka, a ne da se ponaša navijački i zauzima stranu u ličnim sukobima korisnika. --Željko Todorović (razgovor) 18:55, 14. septembar 2010. (CEST) s. r.

U pravu je Jagoda. Takav spor oko pravopisa, mogao bi da reši samo neko kome je to struka. Ja svakako ne bih mogao, kao ni sve struke van lingvistike. Ali bi posrednik mogao, ako vidi da neko preteruje u obraćanju, da ga upozori, porazgovara sa njim i možda na taj način smanji vatru oko rasprave, te preventivno deluje da do bloka ne dođe. Admini kada reaguju - oni blokiraju. Meni tada izgleda da loše prolazi i blokirani i admin, jer se stvara jaz između njih, preispitivanja odluka, pa i glasanje za opoziv. Uz sve to, blokirani je isključen iz uređivanja na neko vreme, a mogao je da napravi mnogo što-šta dobrog. Šteta i za Njikipediju i za sve nas. Uglavnom, ružno, ružno, ružno. Voleo bih da to nekako sprečimo.--Metodičar zgovor²a 19:16, 14. septembar 2010. (CEST)

Puno sreće sa formiranjem Posredničkog veća ili kako god se ono bude na kraju zvalo. Ubaciću ovde jednu sličicu (možda je malo neuobičajeno), jer mislim da kada bismo se svi prodržavali onoga što u njoj piše, onda nam posrednici ne bi ni trebali. Ozbiljno, mislim da je srž problem u nama samima (korisnicima ovog projekta) i našem ponašanju. Stoga bi promena svesti o tome i o neophodnosti malo uljudnije komunikacije i poštovanja saradnika bila još efikasnija stvar od posredovanja. Naravno, i posredovanje je bolje od prostog sukoba i stoga podržavam ideju. No, evo i te sličice:

Mislite o tome Pozdrav! mickiτ 19:50, 14. septembar 2010. (CEST)