Virtuelni kampus
Virtuelni kampus ili e-kampus se odnosi na onlajn ponude koledža ili univerziteta gde se fakultetski rad završava ili delimično ili u potpunosti onlajn, često uz pomoć nastavnika, profesora ili asistenta. Mnogi koledži i univerziteti sada nude takve kurseve (ili čitave diplomske programe) bilo delimično ili u potpunosti na mreži. Procenjuje se da postoji 4.500 takvih ustanova sa ukupnim upisom koji se približava možda 2 miliona.
Većina studenata koji koriste virtuelne kampuse za sticanje onlajn diploma su odrasli studenti iz tri glavna razloga: [1]
- Fleksibilnost – Odrasli sa punim radnim vremenom i porodice smatrali bi nemogućim svakodnevno pohađanje nastave u tradicionalnoj školi. Online časovi omogućavaju učenicima da rade sopstvenim tempom i rade oko svog užurbanog života.
- Cena – Cena diplome na mreži je relativno jeftinija nego na tradicionalnom fakultetu. Dobijanje diplome na mreži eliminiše troškove kao što su troškovi učionica i troškovi održavanja objekata koje tradicionalni studenti moraju da plate zato što koriste kampus. Međutim, jeftinija cena diplome na mreži ne umanjuje vrednost diplome.
- Široki izbori – Studenti mogu ostati kod kuće i biti dostupni za diplome koje možda ne nude univerziteti ili koledži u blizini.
Škole koriste različite alate za izvođenje nastave – koje se obično nazivaju sistemi za upravljanje učenjem (Learning management system - LMS) ili sistemi za upravljanje kursevima (Course management system - CMS). CMS se takođe može odnositi na sisteme za upravljanje sadržajem.
Neki od aspekata koji spadaju u virtuelni kampus uključuju različite vrste aktivnosti učenja kao što su predavanja, domaći zadaci, diskusije, čitanja, zadaci. Nastava se obično odvija samostalno koristeći dokumente na mreži i baze podataka koje bi im mogle biti dostupne. Testovi i drugi zadaci dostupni su na mreži u posebnim programima koji se koriste za onlajn časove. Druge metode koje se koriste u virtuelnom kampusu su sesije uživo, video konferencije, diskusije i deljenje različitih aplikacija. Pojedinci mogu da pristupe materijalima kad god žele pod kontrolom nastavnika i mogu da pristupe bilo gde na mreži gde mogu da pristupe korišćenju interneta. E-pošta je veliki deo virtuelnih kampusa i često se koristi pre, tokom i posle sesija. Ovo pomaže pojedincima da razmenjuju informacije i/ili ih usmere u pravom smeru koji bi bio koristan u povećanju i razumevanju različitih metoda koje su im dostupne putem dokumenata i onlajn izvora.
Iskustvo virtuelnog kampusa[uredi | uredi izvor]
Shirley Alexander sa saradnicima sprovela je studiju Procena informacione tehnologije projekti za univerzitetsko učenje i otkrio da upotreba tehnologije nije sama po sebi rezultirala poboljšanjem kvaliteta učenja, već da uspeh zavisi od dizajna celokupnog iskustva učenja. [2] Postoje dva glavna modela virtuelnog kampusa koji se pojavljuju. Prvi od njih je onaj u kojem obrazovna ustanova koristi komunikacione i informacione tehnologije za pružanje svih konvencionalnih usluga. U drugom modelu, usluge su razdvojene, pri čemu su neke ugovorene sa drugim organizacijama. [2] Virtuelni kampusi su usredsređeni na učenike, a studenti mogu da prilagode svoj virtuelni kampus tako da odgovaraju njihovim stilovima učenja i preferencama zahvaljujući Internetu i telekomunikacionim tehnologijama. Telekonferencije, video konferencije, interaktivni multimedijalni paketi zasnovani na računaru i različiti oblici kompjuterski posredovane komunikacije su tehnologije koje omogućavaju sinhronu isporuku sadržaja i interakciju u realnom vremenu između nastavnika i učenika, kao i mogućnosti za rešavanje problema bilo pojedinačno ili kao tim. [2]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Jhosta, Harris. „Why Are More Adults Turning Towards Online Education?”. Streetdirectory.com.
- ^ a b v Rickards, J. „The Virtual Campus: the impact on teaching and learning”. Proceedings of the IATUL Conferences. Paper 21.