Српски / srpski: Манастир Жича са црквом посвећеном Христовом Вазнесењу основан је почетком 13. века, ктиторством краља Стефана Првовенчаног, а по стицању црквене самосталности (1219), постао је и седиште архиепископије и крунидбена црква српских владара. Идејни аутор неких архитектонских, као и програмских решења зидног сликарства био је Сава Немањић, први српски архиепископ. Крајем 13. века манастир је страдао, да би га почетком наредног столећа обновио краљ Стефан Урош II Милутин Немањић. Католикон припада рашкој градитељској школи: једнобродни наос са куполом, правоугаоним певницама и бочним параклисима, широка апсида са додатим просторима проскомидије и ђаконикона на источној, допуњени су унутрашњом и спољном припратом са кулом на западној страни. Фасаде су црвено обојене, по угледу на светогорску архитектуру, али са романичким аркадицама у мермеру уз кровне венце. Судећи по резултатима истраживања првобитно је била и полихромно украшена. Најстарије, јако избледеле фреске, лево и десно од олтарске преграде, потичу из око 1220, док је други слој живописа изведен стотинак година касније, током обнове краља Милутина. Обе сликарске фазе носе особености својих епоха и представљају њихове репрезентативне примере. Источно од главног манастирског храма налази се мала црква Светих Теодора Тирона и Стратилата, настала у XIV веку. Током турске власти манастир је страдао и напуштан је од монаха, а са обновом државне самосталности почиње и обнављање манастира. Жича је оштећена и током Првог светског рата, а обновљена је у међуратном периоду према пројекту Александра Дерока, када је саграђена и црквица Светог Саве. Почетком Другог светског рата Жича је бомбардована. После Другог светског рата служба заштите започела је конзерваторске радове у Жичи, а они изведени после земљотреса 1987. представљали су последњу велику архитектонску обнову и презентацију, засновану на научним истраживањима и следећи савремене конзерваторске принципе. Почетком 21. столећа тадашње руководство Републичког завода за заштиту споменика културе, пратећи жеље руководства манастира Жиче, предузело је радове на главној цркви (нови подови, иконостаси у капелама, полијелеји), која је тако додатно значајно изгубила од своје већ веома нарушене аутентичности. Истовремено је наспрам манастира Жиче дозидан нови нефункционалан комплекс грађевина ради повећања смештајног капацитета за манастирске госте, који је, допуњен предимензионираним паркингом, трајно девастирао и непосредну околину манастира Жиче. Током друге деценије 21. столећа под руководством Републичког завода за заштиту споменика културе завршени су конзерваторски радови на зидном сликарству.