Depedikulacija

Depedikulacija je reč latinskog porekla i znači razvašljivanje, uništavanje vašiju i gnjida.

Kako se vrši depedikulacija

Uništavanje vašiju na telu, odeći, posteljini i vešu vrši se fizičkim postupcima i hemijskim sredstvima. Od fizičkih postupaka upotrebljava se toplota suvog vazduha (80 - 95 °C) u trajanju od 60 minuta ili para u parnim dezinfektorima i vakuum – formaldehidskom aparatu ili u improvizovanim parnim dezinfektorima (srpsko ili partizansko bure), u toku od 30 do 40 minuta. Od hemijskih sredstava danas se upotrebljava DDT – prašak. Masovna depedikulacija vrši se u stalnim ili improvizovanim dezinfekcionim stanicama.

Depedikulacija za vreme Prvog svetskog rata

Najveća epidemija tifusa desila se za vreme Prvog svetskog rata u Srbiji. Naša vlada zatražila je pomoć saveznika, pa su u Srbiju stigli brojni lekari i drugo osoblje. Englesku misiju predvodio je dr Vilijam Hanter, koji je vozom obišao Srbiju, snimio stanje i predložio mere. Pored zabrane poseta bolesnicima, privremeno obustavljanje železničkog saobraćaja, primenjivana je i depedikulacija. U Kragujevcu je formirana jedna takva - privremena sanitetska ustanova, poznata kao Prva rezervna vojna bolnica u kojoj je primenjivana depedikulacija čudotvornim buretom, koje je izmislio dr Stamers, epidemiolog. Druga improvizovana stanica za depedikulaciju bio je voz za razvašljivanje i vakcinaciju, gde su sanitetski vozovi za evakuaciju u novim uslovima (epidemija tifusa) dobili novu namenu. U Srbiji su konstruisana tri takva voza (prostorija za kupanje, za depedikulaciju i vakcinaciju) i timovi medicinskog osoblja u njima radili su na zaustavljanju epidemije. Dezinfekciona centrala u Nišu formirana je 1915. i tu je primenjena prva masovnija upotreba toplog vazduha pre upotrebe srpskog bureta. Pegavi tifus je harao Srbijom u toku oba rata, a razlog pojavljivanja epidemije je nečistoća i loša higijena.

Spoljašnje veze

• Institut Batut - Depedikulacija
• Depedikulacija