До виђења и хвала на свим рибама

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Do viđenja i hvala na svim ribama
Korice knjige prvoga izdanja u Srbiji
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovSo Long, and Thanks for All the Fish
AutorDaglas Adams
Zemlja UK
Jezikengleski
Žanr / vrsta delanaučna fantastika
komedija
Izdavanje
Datum9. novembar 1984.
Broj stranica192
Serija(l)Autostoperski vodič kroz galaksiju
Hronologija
PrethodnikŽivot, vaseljena i sve ostalo
NaslednikUglavnom bezopasni

Do viđenja i hvala na svim ribama[1] (engl. So Long, and Thanks for All the Fish) je četvrta knjiga naučnofantastično-humorističke „trilogije od pet knjiga” Autostoperski vodič kroz galaksiju autora Daglasa Adamsa. Naslov knjige je poruka koju su ostavili delfini kada su napustili planetu Zemlju neposredno pre nego što je ona uništena kako bi se napravilo mesta za hipersvemirsku obilaznicu, kao što je opisano u Autostoperskom vodiču kroz galaksiju. Istoimena pesma je korišćena u filmu Autostoperski vodič kroz galaksiju iz 2005. godine.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Dok stopira kroz galaksiju, Artur Dent je ostavljen na jednoj planeti tokom oluje. Čini se da se nalazi u Engleskoj na Zemlji, iako je on lično video da su planetu uništili Vogoni. Iako ga nema već nekoliko godina, na Zemlji je prošlo samo nekoliko meseci. On stopira i pokupe ga čovek po imenu Rasel i njegova sestra Fenčerč. Rasel objašnjava da je njegova sestra, koji sedi u drogiranom stanju na zadnjem sedištu automobila, u stanju zablude još od masovne histerije širom sveta, kada su svi halucinirali „velike žute svemirske brodove” (brodove Vogona koji su uništili Zemlju). Artur postaje radoznao u vezi sa Fenčerč, ali biva ostavljen pre nego što može da postavi još pitanja. Unutar svog neobjašnjivo neoštećenog doma, Artur pronalazi akvarijum upakovan kao poklon na kojem je ispisano „Do viđenja i hvala na svim ribama”, u koji stavlja svoju vavilonsku ribicu. Artur misli da je Fenčerč nekako povezana sa njim i sa uništenjem Zemlje. On još uvek ima sposobnost da leti kad god pusti da mu misli odlutaju.

Artur dovodi svoj život u red, a zatim pokušava da sazna više o Fenčerč. Slučajno je nalazi kako stopira i pokupi je. On dobija njen broj telefona, ali ga ubrzo nakon toga gubi. Njen dom otkriva slučajno togom potrage za pećinom u kojoj je živeo na praistorijskoj Zemlji; Fenčerčin stan je izgrađen na istom mestu. Artur i Fenčerč pronalaze više okolnosti koje ih povezuju. Fenčerč otkriva da je, nekoliko trenutaka pre svojih „halucinacija”, shvatila način na koji bi se svet mogao pretvoriti u dobro i srećno mesto, ali je potom izgubila svest. Od tada nije uspela da se seti suštine svoje ideje. Na kraju otkrivši da Fenčerčina stopala ne dodiruju tlo, Artur je uči kako da leti. Oni vode ljubav na nebu iznad Londona.

U razgovoru sa Arturom, Fenčerč saznaje za njegove autostoperske avanture širom galaksije, a Artur saznaje da su svi delfini nestali ubrzo nakon globalnih halucinacija. Artur i Fenčerč putuju u Kaliforniju da upoznaju Džona Votsona, zagonetnog naučnika koji tvrdi da zna zašto su delfini nestali. Votson je odbacio svoje prvobitno ime kako bi se nazvao „Vonko Normalni”, jer veruje da je ostatak svetske populacije poludeo. Votson im pokazuje drugu posudu na kojoj je ispisano „Do viđenja i hvala na svim ribama” i podstiče ih da je poslušaju. Čuju zvučno objašnjenje koje navodi da su delfini, svesni predstojećeg uništenja planete, napustili Zemlju i otišli u drugu dimenziju. Pre odlaska, izvukli su Zemlju iz paralelnog univerzuma i postavili je u ​​ovaj, a na nju su preneli sve i svakoga iz onog koji će biti uništen. Nakon sastanka, Fenčerč kaže Arturu da, dok je on nešto izgubio i kasnije pronašao, ona je nešto pronašla i kasnije izgubila. Ona želi da zajedno putuju u svemir i da stignu do mesta gde je napisana poslednja Božja poruka svemu onome što je stvorio.

Ford Prefekt otkriva da je unos u Autostoperskom vodiču kroz galaksiju za Zemlju ažuriran tako da uključuje tomove teksta koje je on prvobitno napisao, umesto prethodnog skraćenog unosa, „Uglavnom bezopasni”. Radoznao, Ford stopira preko galaksije da bi stigao do Zemlje. Na kraju koristi brod džinovskog robota da sleti u centar Londona, izazivajući paniku. U haosu, Ford se nalazi sa Arturom i njih dvojica, uz Fenčerč, preuzimaju robotov brod. Artur vodi Fenčerč na planetu gde je napisana poslednja Božja poruka svemu onome što je stvorio, gde otkrivaju Marvina. Zbog prethodnih događaja, Marvin je sada otprilike 37 puta stariji od univerzuma i jedva da je funkcionalan. Uz Arturovu i Fenčerčinu pomoć, Marvin čita poruku („Izvinjavamo se zbog smetnji”), te izgovara svoje poslednje reči „Mislim... da mi se dopada” i umire srećan.

Stil i teme[uredi | uredi izvor]

Ovaj roman ima sasvim drugačiji ton od prethodnih knjiga iz serijala. Ovo je ljubavni roman, a takođe se kreće u vremenu nestalnije od svojih prethodnika. Smešten je uglavnom na Zemlji; Artur se vraća u svemir tek u poslednjim poglavljima. Različiti ton takođe odražava užurbanu prirodu pisanja; Adamsov urednik Soni Mehta preselio se kod njega kako bi osigurao da knjiga ispuni rok, koji je više puta produžen. Kao rezultat toga, Adams je kasnije izjavio da nije u potpunosti zadovoljan ovom knjigom, koja uključuje nekoliko potresnih autorskih upada, koje je njegov biograf Nil Gejman opisao kao „pokroviteljske i nepravedne”.[2]

Knjiga takođe odražava značajnu promenu u Adamsovom pogledu na računare. U prethodnim knjigama, kompjuteri su bili prikazani prilično negativno, odražavajući Adamsove stavove o toj temi u to vreme. Međutim, između pisanja ovog i prethodnog romana, njegov stav prema tehnologiji se značajno promenio. Pošto je odveden na sajam kompjutera, zaljubio se u prvi model Macintosh-a; ovo je bio početak ljubavne veze sa ovim brendom (tvrdio je da je kupio dva od prva tri Macintosh-a u Britaniji, dok je treći kupio njegov prijatelj Stiven Fraj). U ovom romanu, Artur Dent kupuje Apple računar radi mapiranja zvezda kako bi tačno odredio lokaciju pećine u kojoj je živeo na praistorijskoj Zemlji, i iako se Adams ruga Arturovoj metodologiji (napominjući da on zaista nema pojma kako da uradi takav zadatak), sam računar nije omalovažen i daje tačan rezultat uprkos Arturovom nasumičnom pristupu. U kasnijem eseju, Adams je primetio da su ga neki ljudi optužili da je „izdajnik” zbog ove promene u stavovima.[3]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Godine 1993. Library Journal je izjavio da je ovaj roman „ispunjen luckastim humorom i logikom pereca koja Adamsovo pisanje čini tako divnim”.[4] Betsi Šorb, recenzirajući za School Library Journal, napisala je da je „humor još uvek neobičan, ali nežniji od ostalih knjiga. Radnja je direktnija i nešto manje bizarna u odnosu na svoje prethodnike”.[5] Dejv Langford je u recenziji za časopis White Dwarf izjavio da je „preterana potreba za nastavcima iscrpela Adamsa njegove brze inventivnosti koja ga je učinila slavnim. Nema sumnje da će se složiti sa mnom na svom putu do banke”.[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „RTS :: Radio Beograd 1 :: Doviđenja do viđenja”. www.rts.rs. Pristupljeno 2023-07-08. 
  2. ^ Gaiman, Neil. Don't Panic: The Official Hitchhikers Guide to the Galaxy Companion.
  3. ^ Adams, Douglas (2005). The Salmon of Doubt: Hitchhiking the Galaxy One Last Time. Random House Publishing Group. str. 121. ISBN 9781400045082. Pristupljeno 2016-07-29. 
  4. ^ Pober, Stacy (1. 7. 1993). „Audio reviews”. Library Journal. New York City: Media Source Inc. 118 (12): 148. ISSN 0363-0277. 
  5. ^ Shorb, Betsy (februar 1985). „So Long, and Thanks for All the Fish (Book).”. School Library Journal. 31 (6): 90. ISSN 0362-8930. 
  6. ^ Langford, Dave (februar 1985). „Critical Mass”. White Dwarf. Games Workshop (62): 9. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=До_виђења_и_хвала_на_свим_рибама&oldid=27522158”