Elizabet Samson

Elisabet Samson (Paramaribo, 1715 - Paramaribo, april 1771), je bila robovlasnik i vlasnik plantaže u Surinamu tokom holandske kolonizacije. Kao žena i „slobodna crnkinja” vodila je preduzeđe koja se na kraju sastojalo od nekoliko plantaža. U Amsterdamu je imala brod izgrađen za transport svojih proizvoda.

Postala je poznata preko pravne bitke koju je vodila da bi joj se omoguđilo da se uda za belca. Elisabet Samson je značajna, ali i kontroverzna žena u surinamskoj istoriji, jer je koristila i robove iako i sama potiče iz robovske porodice.

Život

Elisabeth Samson je bila sedmo dete Nanoe, otkupljene robinje koja je živela na plantaži. Starija deca Nanoe su ranije bila otkupljena i, zauzvrat, otkupila su Nanoe besplatno kada je njen partner umro na plantaži. Kao rezultat toga, Elisabet je rođena kao „slobodno” dete; nešto na šta je bila ponosna celog života. Elisabet je odrasla u domaćinstvu svoje polusestre Marije Janž. Krštena je 1725. godine u Reformističkoj crkvi u Paramaribu. Preko svoje sestre i zeta F. C. Bosea je postala upoznata sa belom elitom i naučila je da posluje; počela je tako što je pomagala u administraciji i poslovnom dopisivanju svoga zeta.

Sa svojim prvim životnim partnerom, Nemcem Karlom Krojcom, upravljala je plantažom kafe. Posle njegove smrti, plantaže su delimično bile u njenom posedu, a uz pomoć novca nasleđenog od njene najstarije sestre, kupila je i još nekoliko plantaža koje su došle u posed njegove nemačke porodice. To je uradila zajedno sa drugom sestrom Nanet. Tako je prerasla u glavnog izvoznika kafe. Ona je, kao i drugi vlasnici plantaža, radila sa robovima i nije se posebno obazirala na teške životne uslove robova. Njeni trgovinski uspesi omogućili su joj da 1767. godine u Amsterdamu izgradi fregatu. Brod je izgubljen 1769. godine.

Procenjuje se da je vrednost Elisabetine imovine iznosila preko milion guldena. Njen godišnji prihod je bio između 50 i 100 hiljada guldena. U poređenju sa tim, holandski guverner Surinama je u to vreme zarađivao oko 10 hiljada guldena.

Godine 1767. udala se za Hemanusa Zobrea. Dobio je nasledstvo koje je Elisabet Samson ostavila iza sebe kada je umrla 1771. godine u 55. godini života. Jedan deo poslovnog carstva je ostao u rukama Nanet.

Pravna borba

Elizabet je želela da se uda za belog čoveka, Kristofera Brabanda. Tokom 1764. godine, objavili su planove o venčanju, ali brak je zabranio policajcijski savet, kao najviši organ upravljanja. Mešanje rasa formalno nije bilo dozvoljeno. Elizabet se preselila u Holandiju, da bi mogla da se bori pravnimm sredstvima protiv takve odluke. Nakon tri godine došla je objava da ne postoji zakon na koji se može upućivati zabrana i da je brak dozvoljen. Nažalost, Braband je od tada preminuo.