Epizootija
Epizootija je pojava oboljenja ili uginuća većeg broja životinja od neke bolesti, koja je neuobičajena po broju slučajeva, vremenu i mestu javljanja ili zahvaćenoj vrsti životinja, kao i povećana učestalost oboljenja ili uginuća čiji je uzrok privremeno neutvrđen. Ona ima veliki društveni i ekonomski značaj jer ozbiljno može ugroziti poljoprivredu, stočarstvo i ekosisteme na određenom području, ako se javi u obliku epidemije.[1]
Osnovni pojmovi[uredi | uredi izvor]
- Epizootija, panzootija, enzootija su termini vezani za zoonoze (ili antropozoonoze) i ekvilalentni su terminima epidemija, endemije i pandemija koji su vezani za humanu medicinu.
- Egzotične zarazne bolesti su bolesti životinja definisane u skladu sa preporukama OIE koje nisu prisutne na teritoriji Republike Srbije.
- Eksplozivne zarazne bolesti su zarazne bolesti životinja koje se naglo javljaju i brzo šire među populacijom životinja iste ili različite vrste, prenose na različite načine i izazivaju velike ekonomske štete.
- Enzootske zarazne bolesti su bolesti životinja definisane u skladu sa preporukama OIE koje su prisutne na teritoriji jedne zemlje.
- Epizootiološka jedinica je područje koje obuhvata teritoriju opštine ili njen deo.
- Epizootiološko područje je područje koje obuhvata veći broj epizootioloških jedinica.
- Zaraženo područje je područje na kojem je registrovana zarazna bolest.
Epidemiologija[uredi | uredi izvor]
S obzirom na pojavu, način kretanja i tok zarazne bolesti sa epidemiološkog stanovišta razlikuju se više vrsta zaraznih bolesti:
- Epizootija
Kod eizootija zarazne bolesti se javljaju na većem broju životinja i karakterišu se brzim širenjem bolesti.
- Enzotija
Bolest se javlja na jednom mestu, u jednom kraju i dalje se ne širi.
- Panzootija
Panzootija je zaraza koja zahvata šire područje, npr. pokrajinu,provinciju, zemlju, kontinent.
- Zoonoze
Zoonoza je bolest koja se primarno jalja kod životinja, i koju čovek može dobiti od bolesnih ili naizgled zdravih životinja.
Periodične pojave epizootija u zemljama Bliskog istoka i Afrike ozbiljna su zdravstvena pretnja evropskim državama, na- ročito zemljama Mediterana i Balkanskog poluostrova. Razlozi za često pojavljivanje ove bolesti u Africi i na teritoriji Bliskog istoka su višestruki i posledica su nedovoljne razvijenosti država u ovim geografskim regionima, a pre svega zbog nemogućnosti delovanja veterinarskih slžbi, nedovoljno razvijenih dijagnostikih kapaciteta za brzu i preciznu laboratorijsku dijagnostiku , slabe prosvećenosti seoskog stanovništva i tradicionalnog načina uzgoja preživara.[2]
Intenzivni saobraćaj hrane životinjskog porekla, usluga i kretanja ljudi, kulturnih i turistikih veza na globalnom nivou uzrok je stalne i realna opasnost od brzog i nekontrolisanog širenja epizootija. Stoga je prioritet epizootiolokih službi većine zemalja da stalno prate epizootiološku situaciju na endemskim područjima.[3]
Faktori koji utiču na pojavu epizootija[uredi | uredi izvor]
Kao mogući preduslovi za pojavu i epidemijsko širenje zaraznih bolesti kod životinja navode se sledeći faktori:
- promet prijemčivih živih životinja iz endemijskih oblasti,
- nekontrolisani prekogranični promet iz zemalja u kojim vladaju epizootije,
- programi vakcinacije, koji često nisu u korelaciji sa sojevima virusa u zaraženim područjima,
- nedostatak rezervi vakcina za egzotine sojeve virusa
- nedovoljno razvijeni ili potpuno odsustvo sistema za brzo otkrivanje i brzo reagovanje u slučaju pojavljivanja infekcije,[4]
- nedostatak laboratorijskih kapaciteta za mapiranje i sekvencioniranje virusa,[5]
- nedovoljno organizovana veterinarska služba,
- nedostatak odgovarajućih nacionalnih planova za kontrolu i suzbijanje epizootija i planova za upravljanje kriznim situacijama u slučaju pojavljivanja egzotičnih sojeva virusa,
- nepostojanje odgovarajućih kontrolnih mera i programa identifikacije i obeležavanja životinja.
Procena ugroženosti nekog područja od epizootija[uredi | uredi izvor]
Procena ugroženosti nekog područja od epizootija zasniva se na sledećim parametrima:
- Karakter opasnosti - ugroženo područje treba analizirati sa aspekta broja i vrsta ugroženih životinja i karakteristika bolesti.
- Gustina životinjskog fonda - obuhvata analizu gustine životinjskog fonda sa aspekta broja i vrsta životinja kritičnih na epizootije.
- Površina i karakteristike ugroženog područja - ugroženo područje se analizirati sa aspekta: izvora zarazne bolesti, razvoja, prenošenja i širenja bolesti, mogućnosti preduzimanja preventivnih i kurativnih mera;
- Izgrađenost sistema zaštite od epizootija - obuhvata analizu sa aspekta postojanja planova zaštite od epizootija, prirodnih i veštačkih barijera za širenje bolesti i kapaciteta za zbrinjavanje.
Nakon završene procene ugroženosti nekog područja ili države od epizootije, pravi se sveobuhvatni plan zaštite koji u načelu obuhvata sledeće mere i postupke:
- Dezinfekcija — primena načina, postupaka i metoda radi uništavanja uzročnika bolesti životinja, uključujući i bolesti koje se sa životinja mogu preneti na ljude.
- Dezinsekcija — primena načina, postupaka i metoda radi uništavanja štetnih insekata i krpelja.
- Deratizacija — primena načina, postupaka i metoda za uništavanje štetnih glodara;
- Dekontaminacija — primena načina, postupaka i metoda za odstranjivanje i uništavanje štetnih materija.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Polferov Я. Я. Эpizootiя, Эnciklopedičeskiй slovarь Brokgauza i Efrona: V 86 tomah (82 t. i 4 dop.). — SPb., 1890—1907.
- ^ Vet. glasnik 66 (1-2) 111 - 121 (2012) S. Stanojević i sar.: Slinavka i šap u Turskoj i zemljama Bliskog istoka – epizootiološka situacija.
- ^ OIE Regional Representation For the Middle East: FMD Situation in the Middle East in 2008-2009 – 10, April 2009.
- ^ Alexandersen S, Zhang Z, Donaldson AI. Aspects of the persistence of foot-and-mouth disease virus in animals -- the carrier problem. Microbes Infect 2002; 4: 1099- 110.
- ^ Ferris NP, Nordengrahn A, Hutchings GH, Reid SM, King DP, Ebert K, Paton DJ, Kristers- son T, Brocchi E, Grazioli S, Merza M. Development and laboratory validation of a lateral flow device for the detection of foot-and-mouth disease virus in clinical samples, J Virolog Meth 2009; 155, 10-7.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Polferov Я. Я. Эpizootiя // Эnciklopedičeskiй slovarь Brokgauza i Efrona: V 86 tomah (82 t. i 4 dop.). — SPb., 1890—1907.
- Gannuškin M. S. Obщaя эpizootologiя. 4-e izd. M., 1961.
- Lukašev I. I. Častnaя эpizootologiя. M., 1961.
- Bakulov I. A., Taršis M. G. Geografiя bolezneй životnыh zarubežnыh stran. M., 1971.
- Эpizootologiя / Pod red. R. F. Sosova. 2-e izd. M., 1974.
- Bakulov I. A. i dr. Slovarь эpizootologičeskih terminov / I. A. Bakulov, V. A. Vedernikov, F. M. Orlov, G. G. Юrkov. — M.: Rosselьhozizdat, 1975. — 104 s.
- Taršis M. G. Populяrno ob эpizootologii. — M.: Kolos, 1982. — 192 s.
- Suncov V. V., Suncova N. I. Čuma: Proishoždenie i эvolюciя эpizootičeskoй sistemы (эkologičeskie, geografičeskie i socialьnыe aspektы) / Otv. red. S. A. Šilova; Rossiйskaя akad. nauk, Institut problem эkologii i эvolюcii im. A. N. Severcova RAN. — M.: T-vo nauč. izd. KMK, 2006. — 248 s. — 500 эkz. — ISBN 978-5-87317-312-9.
- Tinker I. S. Эpizootologiя čumы na suslikah. — Rostov-na-Donu, 1940.
