Zakoni o Uniji iz 1707.

Zakoni o Uniji (engl. Acts of Union 1707) bila su dva Zakona Parlamenta: Zakon o Uniji sa Škotskom 1706 koji je prošao u Parlamentu Engleske, i Zakon o uniji sa Engleskom, koji je prošao 1707 u Parlamentu Škotske. Oni su stavili na snagu uslove Ugovora o Uniji koji je dogovoren 22. jula 1706, koji je pratio pregovore između poverenika koji su predstavljali parlamente dveju zemalja. Zakoni su ujedinili Kraljevinu Englesku i Kraljevinu Škotsku (prethodno odvojenae države sa odvojenim zakonodavnim telima, ali sa istim monarhom) u jedinstveno, ujedinjeno kraljevstvo koje se zvalo „Velika Britanija“.

Dve zemlje su delile istog monarha od Unije kruna 1603, kada je kralj Džejms VI nasledio engleski presto od svog dvostrukog prvog rođaka, kraljice Elizabete I. Iako je opisana kao Unija kruna, do 1707 one su, u stvari, bile dve odvojene krune koje su stajale na istoj glavi (nasuprot predloženom stvaranju jedne krune i jednog Kraljevstva, u primeru kasnijeg Kraljevstva Velike Britanije). Bila su tri pokušaja 1606, 1667 i 1689 da se ujedine dve zemlje Aktima Parlamenta, ali to se nije desilo do početka 18-og veka kada su obe političke vlasti došle da podrže ideju, iako iz različitih razloga.

Zakoni su stupili na snagu 1. maja 1707. Na ovaj datum, Škotski Parlament i Engleski Parlament ujedinili su se da formiraju Parlament Velike Britanije, smešten u Palati u Vestminsteru u Londonu, domu Engleskog Parlamenta. Dakle, Zakoni su se nazivali Unije Parlamenata. Za Uniji, istoričar Sajmon Šama je rekao: „Ono što je počelo kao neprijateljsko spajanje, završilo bi se u punom partnerstvu najmoćnijeg interesa u svetu ... to je bilo jedno od najzadivljujućih transformacija u evropskoj istoriji“.