Zeljasti ekosistemi

Zeljasti (travni) ekosistemi su velike površine pokrivene zeljastim biljkama, pretežno travama i leptirnjačama. Zajedno sa živim svetom u njima čine ekosisteme livada, pašnjaka i stepa.

Zeljasti ekosistemi mogu nekoliko puta da promene svoj izgled u toku godinem,a to zavisi od vrste koja u tom trenutku cveta. Različit izgled tih ekosistema naziba se aspekat.

Odlike

Svi zeljasti ekosistemi imaju iste odlike:

• Oni su otvorene zajednice sa obiljem sunčeve svetlosti
• Velikom površinom vezuju Sunčevu svetlosnu energiju i smanjuju snagu vetrova
• Život u njima se odvija iznad površine zemlje, u prizemnom spratu

Livade i pašnjaci

Livade su travni ekosistemi koje čovek održava kosidbom. Ako se ne održavaju oni zarastu i postaju šume. Pašnjaci su površine na koje se izvodi stoka na ispašu.

Biljne i životinjske vrste

• Biljne vrste: Barska detelina, Crvena detelina, Žuti zvezdan, Grahorica, Zvončić, Volovsko oko, Divlji karanfil, Ivanjsko cveće, Livadarka, Crveni vijuk, Busika i Popino cveće
• Insekti: Admiral, Lastin repak, Kupusar, Plavac, Skakavac i Bogomoljka;
• Životinje: zečevi, lisice, vukovi, fazani, orlovi i drugi

Lanac ishrane

Lanac ishrane počinje sa zelenim biljkama, nastavlja se preko potrošača i završava sa razlagačima.

Grupni način života

Sve životinje su spojene u zajednice da bi se lakše borili protiv neprijatelja i lakše opstali. One si raspoređene u različite zajednice.

• Insekti žive u kolonijama (pčele, mravi, bumbari...).
• Slonovi žive u porodicama, koje se udružuju u krdo. Glavna u krdu je ženka. Mladunci mogu da sisaju bilo koju ženu iz krda.
• Gnui pasu u krdima. Oni nemaju predvodnika.
• Lavovi žive u porodicama. Ženke idu u lov na plijen.
• Gepardi love sami. Mogu trčati i do 100 km/h.
• Leopardi love noću. Oni žive sami. Leopard ubija i više nego što mu treba i ostatak sakriva.

Literatura

• Biologija za 8. razred Osnovne škole; Slobodan Radonjić, Vera Matanović, Spasoje Ćeklić; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; Istočno Sarajevo 2010.