Iževska državna medicinska akademija
| Iževskaя gosudarstvennaя medicinskaя akademiя (IGMA) | |
 | |
| Tip | Državni fakultet |
|---|---|
| Osnivanje | 1930. |
| Dekan | Alekseй Evgenьevič Šklяev |
| Nastavno osoblje | 401 (decembra 2020 ) |
| Broj studenata | 3961 (decembra 2020) |
| Lokacija | Iževsk, ul. Komunarov 281, Udmurtska Republika, Rusija |
| Veb-sajt | http://www.igma.ru/ |
Iževska državna medicinska akademija (IDMA; puni naziv Federalna državna budžetska obrazovna ustanova visokog obrazovanja „Iževska državna medicinska akademija“ Ministarstva zdravlja Ruske Federacije; skraćeni naziv FGBOU HE IGMA Ministarstva zdravlja Rusije) je visokoobrazovna medicinska ustanova u gradu Iževsku, Republika Udmurtija.
Iževska državna medicinska akademija započela je svoje obrazovne aktivnosti 1933. godine kao Iževski državni medicinski institut (ru. Iževskiй gosudarstvennый medicinskiй institut), koji je u to vreme uključivao samo jedan fakultet - medicinski. Nakon Drugog svetskog rata institut je počeo sa aktivnim razvojem, otvoreni su novi odseci i fakulteti, stvorene su naučne laboratorije, računarski centar, učionice su opremljene obrazovnom i laboratorijskom opremom, tehničkim sredstvima. Institut je dobio status akademije 1995. godine i danas je ona jedna od vodećih visokomedicinskih obrazovnih institucija u regionu.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Osnivanje Iževskog medicinskog instituta[uredi | uredi izvor]
Kada je izbila epidemijom antraksa i kolere nakon razornog Ruskog građanskog rata na teritoriji Udmurtske autonomne oblasti, izbilo je u prvi plan akutno pitanje obuke visokokvalifikovanog medicinskog osoblja. Ubrzo je sledio Dekret Saveta narodnih komesara RSFSR od 15. aprila 1933. godine broj 341 kojim je odlučeno da se osnuje medicinski institut u gradu Iževsku, čiji jedan od osnivača bio je poznati sovjetski medicinskih naučnika Vasilij Nikolajevič Parin.
U avgustu 1933. godine u prvu godinu Iževskog medicinskog instituta upisan je 171 student . U početku, institut se sastojao od jednog - medicinskog - fakulteta, u okviru kojeg su funkcionisala četiri odseka:
- normalna anatomija,
- opšta hemija,
- fizika,
- biologija.
Tokom narednih pet godina značajno se proširila delatnost instituta: organizovano je više od dva desetina odeljenja, koje je opremio nastavnim sredstvima 2. Moskovski medicinski institut
Godine 1938. održana je promocija i podela prvih diploma za 109 lekara, od kojih je većina poslata na rad u medicinske ustanove u Udmurtiji .
Tokom godina Velikog otadžbinskog rata, institut je otškolovao 762 lekara koji su u ovom periodu poslati je u vojsku i pozadinske bolnice. Institut je 1943. godine dobio zahvalnost Vrhovnog komandanta Sovjetske armije generalisimusa Staljina za nesebičan rad i aktivnu pomoć .
U posleratnim godinama institut je nastavio svoj razvoj: 1975. godine otvoren je pedijatrijski fakultet, a 1980. godine stomatološki fakultet. U obrazovnom procesu počela su da se aktivno koriste tehnička sredstva, poboljšano je obezbeđenje laboratorijske opreme, snimljeni su obrazovni filmovi.
Početkom 1980-ih godina stvoren je računarski centar i počelo je uvođenje računarske tehnologije u pedagoški proces.
Preimenovanje Instituta u Akademiju[uredi | uredi izvor]
Tokom 1995. godine, na osnovu naredbe Državnog komiteta za visoko obrazovanje Rusije od 23. juna 1995. br. 953 i naredbe Ministarstva zdravlja i medicinske industrije Ruske Federacije od 20. jula 1995. Iževski državni medicinski institut je dobio status akademije i preimenovan je u Iževsku državnu medicinsku akademiju.[1]
Rektori[uredi | uredi izvor]
- 1933-1937 - Gavriil Grigorijevič Sterhov,
- 1937-1940 - Samuil Ruvimovič Gehman,
- 1940-1944 - Nikolaj Fedorovič Rupasov,
- 1944-1948 - Ivan Ivanovič Kositsin,
- 1948-1952 - Semjon Ivanovič Vorončihin,
- 1952-1955 - Ilja Vasiljevič Oljunjin,
- 1955-1961 - Nikolaj Fedorovič Rupasov,
- 1961-1968 - Arsenij Mihajlovič Zagrebin,
- 1968-1975 - Ivan Petrovič Mokerov,
- 1975-1987 - Georgij Efimovič Danilov,
- 1987-1993 - Veniamin Arsenievich Sitnikov,
- 1993-2018 - Nikolaj Sergejevič Strelkov,
- 2019 – Aleksej Evgenijevič Škljajev.
Obrazovne aktivnosti[uredi | uredi izvor]
Od 2020. godine u obrazovnom procesu IDMA učestvuje 5 fakulteta:[2]
- Medicinski fakultet;
- Pedijatrijski fakultet;
- Stomatološki fakultet;
- Centar za preduniverzitetsko i dodatno obrazovanje;
- fakultet za usavršavanje i stručnu prekvalifikaciju.
Obuka specijalista se vrši u sledećim specijalnostima:
- Opšta medicina
- Pedijatrija
- Stomatologija
Poslediplomsko stručno usavršavanje se izvodi u okviru 22 specijalnosti pripravničkog staža, 28 specijalizacija i 19 postdiplomskih specijalnosti.
Sprovodi se i usavršavanje i stručna prekvalifikacija zaposlenih i specijalista, a kandidati se pripremaju za upis na univerzitet.
Akademija učestvuje u zajedničkoj obuci specijalista sa Iževskim državnim tehničkim univerzitetom za specijalnost „Fizičke metode i instrumenti medicinske introskopije“ i sa Udmurtskim državnim univerzitetom u specijalnosti „Medicinska biotehnologija“.
Kliničke baze IDMA su vodeće medicinske ustanove Udmurtske Republike i grada Iževska: I Republička klinička bolnica, Republički kliničko-dijagnostički centar, gradske kliničke bolnice br. 1, 2, 6, 9 i druge. Posedovanje savremene medicinske i dijagnostičke opreme i upotreba najnovijih tehnologija omogućavaju izvođenje praktične nastave sa studentima Akademije na visokom naučnom i praktičnom nivou.
Akademija je od svog osnivanja imala tradicionalno duboko shvatanje da uspešno rešavanje zadataka pripreme visokokvalifikovanih medicinskih kadrova zavisi od:[2]
- nivoa organizacije i formulisanja obrazovno-metodičkog rada,
- efikasnosti oblika i metoda nastave,
- metodičkog nivoa stručnog usavršavanja,
- pedagoških procesa,
- vešto kombinovanje moralnog i profesionalnog obrazovanja budućih specijalista.
Ostale aktivnosti[uredi | uredi izvor]
IDMA sarađuje sa Iževskim državnim tehničkim univerzitetom i Udmurtskim državnim univerzitetom, sa kojima se medicinsko osoblje obučava u nizu specijalnosti.
Univerzitet ima višeprofilni centar za akreditaciju i simulaciju, vivarijum, obrazovnu i eksperimentalnu laboratoriju.
Akademija poseduje obimnu kliničku bazu, koja uključuje medicinski centar IDMA-Doktor, stomatološku kliniku, vodeće medicinske ustanove Republike Udmurt.
Vannastavne aktivnosti[uredi | uredi izvor]
Akademija je osnovala i njoj uspešno radi:[1]
- sindikat studenata,
- savet učenika,
- naučno društvo mladih naučnika i studenata.
Studenti godišnje učestvuju na sveruskim specijalizovanim olimpijadama, naučnim i praktičnim konferencijama, takmičenjima naučnih i kreativnih radova.
IDMA je organizovala rad studentskih grupa u raznim oblastima delovanja, medija centar, i vojno-patriotski klub „Medik Otečestva“.[1]
Izdanja[uredi | uredi izvor]
Medicinska akademija u Iževsku od 2008. godine izdaje naučni i praktični časopis na ruskom i engleskom jeziku „Zdravlje, demografija, ekologija ugrofinskih naroda“.[3]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „IGMA. Iževskaя gosudarstvennaя medicinskaя akademiя”. vuz.edunetwork.ru. Pristupljeno 2022-07-25.
- ^ a b „IGMA 2022 - Iževskaя gosudarstvennaя medicinskaя akademiя Minzdrava RF”. izhevsk.propostuplenie.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-07-25.
- ^ Health, Demography, Ecology of Finno-Ugric People»; ISSN 1994-8921
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Šubin L. L., Zaйceva V. I., Popova E. V., Suhih N. V. Istoriя sozdaniя i stanovleniя Iževskogo gosudarstvennogo medicinskogo instituta // Tavričeskiй naučnый obozrevatelь. — 2016. — № 11-1 (16).
- Iževskaя medicinskaя akademiя gosudarstvennaя // Udmurtskaя Respublika : Эnciklopediя / gl. red. V. V. Tuganaev. — 2-e izd., ispr. i dop. — Iževsk : Izdatelьstvo «Udmurtiя», 2008. — S. 352. — 768 s. — 2200 эkz. — ISBN 978-5-7659-0486-2.
- Istoriя Udmurtii: XX vek / Pod red. K. I. Kulikova; vvedenie O. V. Vasilьevoй, L. N. Behterevoй, N. A. Rodionova. — Iževsk: UIIЯL UrO RAN, 2005. — 544 s. — 3000 эkz. — ISBN 5-7691-1649-8.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Iževska državna medicinska akademija na Vikimedijinoj ostavi
