Indeks eksplozivnosti vulkana
Indeks eksplozivnosti vulkana (Volcanic Explosivity Index (VEI)) je relativna mera eksplozivnosti vulkanskih erupcija. Ustanovili su ga Kris Njuhol iz Geološkog zavoda Sjedinjenih Država i Stefen Self na Univerzitetu Havaji 1982. godine.
Količina izbačenog materijala, visina eruptivnog oblaka i kvalitativna zapažanja (koristeći termine u rasponu od "mirnih" do "mega-kolosalnih") koriste se za određivanje vrednosti eksplozivnosti. Skala nema ustaljene granice, a najveću veličinu (veličinu 8 na skali) imaju najjače erupcije zabeležene u Zemljinoj istoriji. Vrednost 0 (nula) na skali imaju mirne erupcije, bez eksplozija, koje se odlikuju sa manje od 10 000 m³ izbačene tefre, dok vrednost 8 odgovara mega-kolosalnim eksplozivnim erupcijama koje se odlikuju sa 1.0×1012 m³ (240 kubnih milja) izbačene tefre i visinom stuba oblaka od preko 20 km (66 000 stopa). Skala je logaritamska, pri čemu svaki interval na njoj predstavlja desetostruko povećanje posmatranih kriterijuma izbacivanja, sa izuzetkom između indeksa 0, 1 i 2.[1]
Klasifikacija[uredi | uredi izvor]
Indeks eksplozivnosti vulkana odnosi se na vulkansku erupciju, a broj indeksa zavisi od toga koliko je vulkanskog materijala izbačeno tokom erupcije, do koje visine i koliko je ona trajala. Indeksi se kreću od 0 do 8, a skala je logaritamska od indeksa 2 do indeksa 8. U tom delu skale povećanje za 1 ukazuje na erupciju koja je 10 puta snažnija. Razlika između indeksa 1 i 2 je u tome što je erupcija indeksa 2 za 100 puta snažnija od erupcije indeksa 1.
U poslednjih 132 miliona godina identifikovano je oko 40 erupcija indeksa 8 , od kojih se 30 dogodilo u proteklih 36 miliona godina. Uzimajući u obzir to da je procenjena učestalost ovakvih erupcija jednom u 50 000 godina [2], verovatno postoji mnogo takvih erupcija u poslednjih 132 miliona godina koje još uvek nisu poznate. Na osnovu nepotpunih statistika drugi autori pretpostavljaju da je identifikovano najmanje 60 erupcija indeksa 8. [3] [4] Poslednja erupcija ove veličine bila je erupcija vulkana Taupo na Novom Zelandu koja se dogodila pre više od 27.000 godina, što znači da nije bilo holocenskih erupcija koje pripadaju najsnažnijem indeksu.
Najmanje 10 erupcija indeksa 7 desilo se u poslednjih 10 000 godina. Takođe je identifikovano i 58 plinijskih erupcija i 13 erupcija koje su za posledicu imale stvaranje kaldera, ali njima nisu određene veličine. Do 2010. godine pomoću Globalnog programa vulkanizma instituta Smitsonian katalogizirane su 7 742 vulkanske erupcije određenog indeksa koje su se dogodile tokom holocena (u poslednjih 11 700 godina). Ovaj broj erupcija čini oko 75% od ukupno poznatih erupcija koje su se dogodile tokom holocena. Od tog broja oko 49% erupcija ima indeks eksplozivnosti vulkana ≤ 2, a 90% ima indeks ≤ 3.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Newhall, Christopher G.; Self, Stephen (1982). „The Volcanic Explosivity Index (VEI): An Estimate of Explosive Magnitude for Historical Volcanism” (PDF). Journal of Geophysical Research. 87: 1231—1238. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 12. 2013. g. Pristupljeno 19. 06. 2019.
- ^ Dosseto, A. (2011). Timescales of Magmatic Processes: From Core to Atmosphere. Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-4443-3260-5.
- ^ BG, Mason (2004). „The size and frequency of the largest explosive eruptions on Earth”. Bull Volcanol. 66: 735—748.
- ^ Bryan, S.E. (2010). „The largest volcanic eruptions on Earth”. Earth-Science Reviews. 102: 207—229.
- ^ Siebert, L.; Simkin, T. (2010). Volcanoes of the World. University of California Press. ISBN 978-0-520-26877-7.