Kafana „Dva jablana”
| Kafana „Dva jablana” | |
 | |
Informacije
| |
|---|---|
| Lokacija | ugao Obilićev venac i Knez Mihailova |
| Status | završena |
| Sagrađena | 1852 |
Kafana „Dva jablana”, kasnije nazvana „Ruski car” a posle Drugog svetskog rata preimenovana u „Zagreb” [1], podignuta je i otvorena 1852. godine. Dobila je ime prema dva usamljena drveta ove vrste koji su pored nje rasli, pa se i ceo kraj označavao kao „tamo kod dva jablana“.[2]
Istorijat[uredi | uredi izvor]
„Dva jablana” su, kao mehana, imali i sobe za prenoćište, a najčešće su tu noćivali seljaci budući da je bila neugledna i jeftina.
Tekst iz spiska kafana iz 1860. godine glasi:
„Кафана Ристе Стојановића, фишекџије, житеља овдашњег. Држи је под закуп Никола Тасић, житељ овдашњи. Узета је под аренду о Митров дну 1859. године на три године. Отворена је пре 8 година без одобрења. Од слабог је материјала. Има у себи поред мејане, 2 собе и подрум. У сокаку који води поред два јаблана к Батал џамији поред куће Г. Христића и према школи теразијској.”
Vremenom je kafana napredovala, pa 1912. godine u dvorištu postoji pozorišna scena s Varijeteom Apolo, koji je davao muzičke, plesne, humorističke i artističke tačke. Postojala je i posle Prvog svetskog rata, ali joj je ime promenjeno u restoran „Zagreb”. Nestala je 1930. godine, kada su njene prostorije preuzele trgovačke radnje.[3]
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
Sredinom 1920. godine pozorišnu scenu u dvorišnoj bašti koristi rusko pozorište „Bi-ba-bo” Jaše Jakovljeva, a u njemu poznati glumac Petar Prličko i čuvena pevačica romansi Olga Jančevecka. Igrale su se jednočinke, operete, baletske predstave, koje su bile popularne i poseće. Gosti su često bili iz umetničkog sveta.
Vlasnici kafane bili su fišekdžija Rista Stojanović (1860), pa Sava Ristić (1875—1879), Mihailo Milovanović (1912) i Persida Milovanović (1922), a kafedžije Nikola Tasić (1860), Ignjat Petrović (1896), Branko Vasić (1897), Šarlota Panić (1918) i Radomir Jovanović (1923).[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Golubović, Vidoje (2019). Mehane i kafane starog Beograda. Laguna. str. 160—161. ISBN 9788652132485.
- ^ „Kako-su-kafane-dobijale-imena”.
- ^ Mijatović, Boško (2009). Dva veka Dečanske ulice. Službeni glasnik. ISBN 978-86-519-0081-8.
- ^ Belingar, Boris; Belingar, Boris (2015). Ilustrovana istorija beogradskih kafana : od Turskog hana do Aero kluba. Boško Mijatović, Boško Mijatović. Beograd. ISBN 978-86-523-0174-4. OCLC 1005925055.