Klasifikacija veb alata
World Wide Web (skraćeno WWW, W3, ili samo Web, naziv dolazi iz engleskog jezika, a može se prevesti kao svetska mreža; u engleskom jeziku reč web ima značenje razgranate i isprepletane mreže poput paučine) je jedna od najkorišćenijih usluga interneta koja omogućava pregled hipertekstualnih dokumenata. Dokumenti mogu sadržati tekst, slike i multimedijalne sadržaje, a međusobno su povezani tzv. hiperlinkovima. Za pregled i prikaz sadržaja koriste se računarski programi koji se nazivaju veb pretraživači (Web Browsers).
Internet svoj nagli razvoj doživljava od 1993. godine kroz prvu verziju World Wide Web-a (Web 1.0), čiji je izumitelj do tada nepoznati fizičar Tim Berners-Li (Tim Berners-Lee). Tim je dobio ideju da na internetu koristi hipertekst, a prva veb stranica je pokrenuta 6. avgusta 1991.
Razvoj interneta i Web-a[uredi | uredi izvor]
Važno je, pre svega, napomenuti da internet i Web nisu isto. „Web je zamišljeni prostor informacija. Na internetu, možete naći računare, na web-u možete naći dokumente, zvukove, video sadržaje, informacije. Na internetu veze čine kablovi između računara, na vebu veze čine tekstualne poveznice“[1]. Iz toga se može zaključiti da je World Wide Web samo deo interneta, to je jedna od najkorišćenijih usluga interneta koja omogućava pregled hipertekstualnih (hypertext) dokumenata.
Početkom 60-ih godina prošlog veka američki naučnici su želeli da povežu računare tako da će svaki od njih moći da pristupi podacima ovog drugog bilo kada i bilo gde. Povezivanjem dva računara smeštenih na različitim američkim univerzitetima dial-up vezom preko telefonske linije, naučnici su kreirali Prvu svetsku mrežu računara.[1]
Nastanak samog interneta vezuje se za 1969. godinu kada je u Sjedinjenim Američkim Državama počeo sa radom projekat Ministarstva odbrane pod nazivom ARPANET (Advanced Research Project Agency Network) koji je omogućio povezivanje računara na univerzitetima i naučno istraživačkim centrima. Uvođenjem internet protokola počelo je da se koristi ime „internet“. Internet svoj nagli razvoj doživljava od 1993. godine kroz prvu verziju World Wide Web-a (Web 1.0), čiji je izumitelj do tada nepoznati fizičar Tim Berners-Li. Tim je dobio ideju da na internetu koristi hipertekst, a prva veb stranica je pokrenuta 6. avgusta 1991. On objašnjava Web na sledeći način:
„Internet je sličan razglednici s adresom. Ako stavite ispravnu adresu na paket te ga predate bilo kom računaru koje je spojeno na mrežu, svaki računar će naći liniju kojim će poslati paket kako bi stigao na svoje odredište. To je ono što nam internet pruža. Dostavlja pakete – u sekundi bilo gde na svetu.“[1]
Tim je 12. novembra 1990. godine svojim nadređenima poslao imejl sa dokumentom u kome opisuje hipertekst i način rada, kao i planove za budućnost. Objasnio je da projekat ima dve faze. „Prvo, koristimo postojeći softver i hardver, kao i implementaciju jednostavnih pretraživača za radne stanice korisnika, na osnovu analize potreba za potrebama za pristup informacijama putem eksperimenata. Drugo, proširujemo područje primene tako što omogućujemo korisnicima dodavanje novog materijala“[2].
Web je svojim nastankom omogićio povezivanje stranica jednostavnim klikom miša. Takozvani Web 1.0 je bio statičan medij, sličan štampi, samo u digitalnom obliku, a njegova prednost je bila u brzini pretraživanja informacija. Vlasnik stranice je bio taj koji kreira sadržaj i u odgovarajućoj formi postavlja na svoj veb sajt, a posetioci posećuju sajt isključio u informativne svrhe. Internet servisi koji su se do tada koristili nisu se previše menjali, samo su se pojavom Web-a lakše koristili. Upravo od tog trenutka, nastanka Web-a, internet počinje munjevito da se razvija.
Od Web 1.0 do Web 2.0 alata[uredi | uredi izvor]
Kako je vreme prolazilo, tako su napredovali i veb alati. Ubrzani tempo života ljudi zahtevao je i potrebu da nam informacije budu stalno i brzo dostupne. Prva verzija veb alata, Web 1.0 alati, kao što je pomenuto, omogućavali su da se na veb postavljaju tekstovi, filmovi, slike, audio zapisi i slično, koje su korisnici interneta mogli samo da čitaju, gledaju i slušaju. Upravo zbog toga, veb je morao da napreduje, da pruži svojim korisnicima ono što žele. Nije bilo dovoljno samo čitanje, bila je potrebna interakcija sa sadržajima. Upravo tome teži i to omogućava poboljšana „verzija“ veb alata, Web 2.0 alati. Godinu i po dana nakon što je pojam Web 2.0 prvi put pomenut 2001. godine na „brejnstorming“ sastanku, pominje se više od 9,5 miliona puta na Guglu[3]. Omogućeno je aktivno učešće u kreiranju veb sadržaja, uvedene su nove funkcionalnosti, što dovodi do naglog porasta društvenih mreža, blogova i foruma. Sve to vodi i sve većem broju korisnika internet usluga. Orajli (O’Reilly) daje primer poređenja Web 1.0 i Web 2.0 alata u Tabeli 1.
| Web 1.0 | Web 2.0 |
|---|---|
| DoubleClick | Google AdSense |
| Ofoto | Flickr |
| Akamai | BitTorrent |
| mp3.com | Napster |
| Britannica Online | Wikipedia |
| lični veb sajtovi | blogovi |
| evite | upcoming.org, EVDB |
| broj pregleda | cost per click |
Lista je, naravno, duža i sve više raste. Ali postavlja se pitanje šta nas navodi da jednu aplikaciju identifikujemo kao Web 1.0 ili Web 2.0. Ovo pitanje je bitno jer „Web 2.0 je postao toliko rasprostranjen da ga kompanije dalje koriste kao marketinšku zvučnu frazu, bez stvarnog razumevanja šta on zaista predstavlja. Pitanje je naročito teško zbog toga što mnoge od tih kompanija, zavisne od zvučnih fraza, definitivno ne koriste Web 2.0"[3].
Podela Web 2.0 alata[uredi | uredi izvor]
Veb alati su, u stvari, veb aplikacije koje omogućavaju deljenje informacija, interakciju i saradnju na internetu. Web 2.0 alati se javljaju u sledećim oblicima[4]:
- Alatke za blog pomažu korisnicima kreiranje javnih dnevnika na mreži omogućavajući ljudima lično prisustvo na vebu (npr. WordPress);
- Alatke za viki lokacije omogućavaju ljudima kreiranje veb sadržaja u saradnji sa drugima (npr. Wikipedia);
- Alatke za podkastove pomažu ljudima u kreiranju audio i video emisija koje mogu da se preuzmu i reprodukuju (na računarima ili na MP3 plejerima). Podkastove distribuiraju i profesionalne organizacije i amateri.;
- Alatke za deljenje fotografija omogućavaju korisnicima da postave i dele digitalne fotografije na mreži koristeći uslugu deljenja fotografija (npr. Flickr);
- Alatke za deljenje video snimaka omogućavaju korisnicima da postave i dele video-snimke na mreži (npr. YouTube);
- Alatke za društveno obeležavanje pomažu korisnicima organizaciju, čuvanje, upravljanje i pretraživanje resursa na mreži uz pomoć obeleživača (npr. Diigo);
- Alatke za društveno umrežavanje omogućavaju ljudima izgradnju grupa na mreži i deljenje ideja, aktivnosti, događaja i interesovanja unutar njihovih individualnih mreža (Facebook, Twitter, Google+).
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Početak Interneta i nastanak weba”. Element, portal za nastavnike. Arhivirano iz originala 13. 01. 2013. g. Pristupljeno 9. 1. 2018. Nevalidan unos
|dead-url=dead(pomoć) - ^ Berners-Lee, Tim. „WorldWideWeb: Proposal for a HyperText Project”. Pristupljeno 27. 12. 2017.
- ^ a b O'Reilly, Tim. „What Is Web 2.0 – Design Patterns and Business Models for the Next Generation of Software”. Pristupljeno 27. 12. 2017.
- ^ Berčanski, Petar (2013). Škola budućnosti 2. Beograd: Čigoja štampa. str. 133.